Pages

28 March 2012

Šta je frakcionalno bankarstvo?

Često ovde pomenemo takozvano frakcionalno bankarstvo, ili njegovu alternativu, bankarstvo sa 100% rezervi, a ne sećam se da smo ikada objasnili šta ove stvari znače.

Frakcionalno bankarstvo je bankarstvo kakvo ga znamo danas i koje ustvari postoji od samih početaka bankarstva -- od stare Grčke, preko srednjeg veka, do danas. Kad na račun u banci stavite depozit, banka ne čuva sav vaš novac na računu, već deo pozajmi nekom drugom. Radeći to, banka računa da neće svi klijenti doći po svoj novac u isto vreme. Čuva dovoljno novca da podmiruje normalnu dnevnu potražnju, dok je ostatak plasiran u kredite. 

Ako banka u proseku čuva 10% depozita a ostatak daje u zajam, to je frakcionalno bankarstvo sa 10% rezervi.  Opasnost kod ove prakse postoji ako svi klijenti dođu po novac u isto vreme.  Sa razvijenim međubankarskim tržištem, ili sa postojanjem centralne banke, ni to nije problem -- ako je zdrava i solventna, banka može pozajmiti od drugih banaka da takav kratkoročni nalet podmiri. 

Koliko rezervi će banka držati je stvar izbora i što je bankarski sistem razvijeniji taj procenat može bezbedno biti niži. U najvećem broju zemalja, ne i svuda, centralna banka utvrđuje minimum obaveznih rezervi, pa tako banke moraju da čuvaju najmanje recimo 10 ili 15% depozita. 

Alternativa koju neki predlažu je bankarstvo sa 100% rezervi. To bi značilo da vaš depozit koji ostavite u banci, banka mora da čuva u celom iznosu i nema pravo da taj novac koristi za kreditiranje drugih.  Banka onda prestaje da bude finansijski posrednik, prestaje da bude veza između onih koji štede i onih koji bi da troše ili ulažu, i ima jednostavnu funkciju sefa. Ali zašto bi banka čuvala vaš novac, ako ne može da ga daje u zajam i iz toga ubire kamatu?  Ne bi -- u sistemu 100% rezervi banke bi morale da naplaćuju držanje tekućih računa.  U frakcnionalnom sistemu račun držite besplatno (ili je ta usluga relativno jeftina, a tamo gde je konkurencija među bankama veća to je besplatno), jer banka ima interesa da prikuplja vaš novac da bi iz njega davala kredite. U sistemu 100% rezervi banka kredite može davati samo iz oročenih štednih uloga. Pa samo ako obećate da novac nećete podizati u narednih godinu dana, banka može da ga upotrebi za jednogodišnji kredit nekome. 

Zastupnici sistema 100% rezervi, malobrojni ali glasni, guraju tezu da je sistem frakcionalnih rezervi nekako povezan sa modernim dobom i intervencijama centralnih banaka. To nije tačno, jer sistem frakcionalnih rezervi je prirodan, spontano nastali sistem koji postoji koliko i samo bankarstvo i sve vreme je apsolutno dominantan. Depozitori učestvuju u sistemu i dobro znaju da banka njihov novac koristi za kredite. Transakcija je dobrovoljna.

Ekonomisti kao Rothbard i Huerta de Soto se teškom mukom upinju da pokažu da ova transakcija nekako nije dobrovoljna, da su depozitori prevareni i da ne znaju šta se stvarno sa njihovim novcem dešava. Moguće je i to tvrditi, mada se to baš ne uklapa u njihovu libertarijansku viziju -- više liči na Ralfa Nadera i pokret za zaštitu potrošača ili na bihevioralne ekonomiste koji nas smatraju za glupe i hoće da nas država zaštiti od nas samih.  Huerta de Soto je čak uspeo da nađe nekoliko srednjovekovnih sudskih slučajeva gde sudovi odlučuju da je upotreba depozita u kreditne svrhe bila nelegalna. Ono što propušta je da je frakcionalno bankarstvo opšteprisutna i dozvoljena praksa sve to vreme. Sudovi koji su osuđivali pojedinačne prevare ili očiglednu neodgovornost nekih banaka, nisu ukinuli i praksu po sebi. 

Vas kao depozitora ništa ne sprečava da ne učestvuje u sistemu. Možete novac čuvati kod sebe ili čak i kod banke i zahtevati da se stavi u sef umesto na račun. Ni banke ne moraju da učestvuju u sistemu. Koliki procenat rezervi se drži je individualna procena banke. Kad bi stvarno postojala tražnja za većim rezervama, banke bi se takmičile u tome da privuku potrošače i nivo rezervi bi rastao.  Centralne banke određuju samo minimalnu rezervu, a svaka banka je slobodna da drži sve preko toga, pa i 100% ako misli da je to ono što će privući klijente. Dobro, u današnjem svetu sve je to iskrivljeno jer država garantuje depozite i ne znamo kako bi to danas izgledalo bez garancije depozita i bez centralnih banaka koje vam u slučaju problema mogu pomoći. Ali ni u prošlosti rezerve nikad nisu spontano i dobrovoljno dostizale 100%. 

Opet je ovo u suprotnosti sa libertarijanskom vizijom proponenata. Umesto da misle da će banke u takmičenju same utvrditi šta je optimalno, oni pozivaju državnu intervenciju da nametne 100% obevezne rezerve svima.  I to se opet bazira na labavom argumentu da su depozitori nekako prevareni sa frakcionalnim sistemom. Da depozitori nisu znali i nisu mogli znati da banka njihov novac ne čuva u sefu nego ga koristi za davanje zajmova. 

Drugi i još gori argument za 100% rezervi je da frakcionalni sistem nekako izaziva inflaciju. Taj argument je loš jer, prvo, ako neka individualna akcija izaziva inflaciju to ne može biti opravdanje za njenu zabranu. Ako je tako onda je u redu zakonski zabraniti i povećanje marži. A drugo, frakcionalno bankarstvo uopšte i ne izaziva inflaciju. Inflaciju bi moglo izazvati jedino smanjenje nivoa rezervi koje banke drže. Taj nivo je obično stabilan, ili u sumnjivim vremenima, kao sada, može privremeno da poraste. Kad je jednom sve u ravnoteži, banke već drže minimum rezervi koji im je dovoljan za normalno funkcionisanje i ne mogu više da ih smanjuju.

Ima li frakcionalno bankarstvo nekakve veze sa finansijskim krizama kao što je današnja? Apsolutno ne. Finansijske i bankarske krize, prvo američka pa sada evropska, nastale su jer su banke držale mnogo aktive za koju su mislili da je bezrizična a onda se pokazala rizičnom.  Uopšte nije bitno da li su banke za to upotrebljavale depozite, ili su to finansirale iz štednih depozita, kredita, sopstvenog kapitala ili bilo čega. Priroda krize je skroz drugačija i nema veze sa klasičnom bankarskom krizom, navalom depozitora na banke zbog sumnje da će ostati bez depozita. 

Ima mnogo intervencija koja kvari današnje bankarstvo i finansije -- univerzalno državno osiguranje depozita i dela štednje, bazelski standardi, inkorporacija rejting agencija u regulaciju, baioouti i moralni hazard su samo neki.  I pri svemu tome, neverovato je da neki koji misle da su nastavljači austrijske tradicije misle da je problem u vekovima prisutnom, praktično jedinom načinu bankarstva za koji svet zna, frakcionalnom. I rešenje traže, od svega, u još jednoj državnoj intervenciji, u podizanju obavezne rezerve na 100%. 

21 comments:

Anonymous said...

"Priroda krize je skroz drugačija i nema veze sa klasičnom bankarskom krizom, navalom depozitora na banke zbog sumnje da će ostati bez depozita"

Pa zapravo, trenutno konsenzus teži prema tome da smo itekako vidjeli klasični bank run, samo u shadow banking sustavu:

http://www.nytimes.com/2012/03/25/business/the-bank-run-updated.html

"It now seems that the 21st century will resemble the 19th and early 20th centuries, with periodic panics and runs on financial institutions, perhaps followed by deflationary collapses."

Pavle Mihajlović said...

@Slaviša, zašto ne ukidanje CB i dopuštanje konkurencije valuta? Jer u sistemu frakcionog bankarstva ako oduzmeš konkurenciju bankarskih zapisa (valuta) ti si oduzeo barem polovinu ukupne konkurecije sistemu. Ostaje samo da se poslovnom politikom rezervi, kamatom (pozitivnom ili negativnom) na depozite i ugledom banke bore za klijente. Mislim da je upravo taj mehanizam onaj kontrolni mehanizam koji sprečava inflatornu prirodu frankcionog bankarstva. Iako verujem da to nisi mislio, frankciono bankarstvo u današnjem svetu zaista proizvodi ogromnu inflaciju. Jer i ne-padanje cena, onda kada imamo ogroman tehnološki i resursni progres je inflacija ne samo rast cena. Kontrolni mehanizam u srednjem veku su bile rezerve metala, srebra najviše, i imao si stalnu (laganu) deflaciju stotinama godina.

Slaviša Tasić said...

@usporedbe,

shadow banking sistem nema veze sa depozitima i frakcionalnim bankarstvom. to je bio run banaka jednih na druge, prestale su u jednom trenutku repo operacije, a ne run depozitora na banke.

@pavle,
"zašto ne ukidanje CB i dopuštanje konkurencije valuta?"
nisam protiv ukidanja CB i konkurencije. ovo je drugacije pitanje, sa ili bez CB mozes imati frakcionalno ili 100% bankarstvo.

"frakciono bankarstvo u danasnjem svetu zaista proizvodi ogromnu inflaciju"
ne proizvodi je frakciono bankarstvo, proizvode je centralne banke. ti pokazujes da inflacije ima, sto nije sporno. ali nije frakcionalno bankarstvo uzrok.

inflaci

Aleksandar said...

"ne proizvodi je frakciono bankarstvo, proizvode je centralne banke."

A centralne banke su proizvedene upravo zbog frakcionog bankarstva.
Vrtiš se u krug.

Kod nas o tome pišu Mladen Banjac i usput nekim tekstovima i Radivoje Ognjanović, inače veliki mizesovac.

Speaker said...

Ako jedan amater može da ubaci par opservacija, :) ne bih rekao da su centralne banke napravljene "zbog" frakcionalnog bankarstva, frakcionalno bankarstvo, kao što reče Slaviša, može sasvim lepo da funkcioniše i bez njih, njihova uloga "lender of last resort" (neka mi neko koje studirao ekonomiju u Srbiji kaže kako se to kaže srpski, ja stvarno nemam pojma :) ) je, ako malo bolje razmislite, eminentno socijalno-političke prirode, odnosno, banka sa zdravom poslovnom politikom i dobrom reputacijom u sistemu bez centralne banke bi trebalo da u većini slučajeva bude u stanju da novac potreban za isplatu ulagača nađe na tržištu, centralna banka uglavnom vadi iz bule nezdrave institucije ili pegla krize nastale zbog nekog populističkog divljanja države a ultimativni razlog je neopravdana zaštita "privilegovanih" ulagača putem državne pljačke i sprečavanje političkih posledica. Isto tako, tačno je da nedostatak pada cena uprokos radikalnim tehnološkim inovacijama predstavlja neku vrstu "filozofske" inflacije, ali nije samo frakcionalno bankarstvo iza toga, rekao bih da skoro isto toliki uticaj ima razrastanje socijalne države i birokratije koje "amortizuje" dobitke u produktivnosti, pa na taj način takođe, naravno, u gorespomenutom smislu, ponešto udaljenom od klasičnog shvatanja inflacije, kroz harače i budžetske deficite anulira efekte povećanja produktivnosti. A, uzgred, Slaviša, svaka čast što ste malo ošinuli Rotbarda, zaslužio je mnogo čime, uprkos brojnim zaslugama i brojnim pametnim stavovima, to je ipak u suštini bila ista vrsta zadrtog, dogmatičnog ludaka kao što je danas Ron Pol, tip ljudi kome ja pod uticajem jednog od najimbecilnijih momenata Svetislava Basare, koga inače površno znam iz "paleolita" i prilično gotivim (ako vam nešto govori sintagma "naš Ćosić", onda znate o čemu govorim, nije dovoljno smešno da bih detaljno objašnjavao :) ), tepam "naš Čomski" :))))

Anonymous said...

Speakeru,

Mora da Vam je Rotbard nešto opasno skrivio. Pa ovo Slavišino izlaganje "nije šija nego vrat", "nije cb ništa kriva", bez predstavljanja brojki bulion-fiat, nije ništa drugo do zatiranje mečkinih tragova. Al' mečka nije mala, pa tragovi nisu presudni kad su joj krvavi zubi :)

Speaker said...

Srđane, ništa meni ni Rotbard (ni, ako hoćete, Ron Pol) nisu "skrivili", naprotiv, gajim, u nekim aspektima, duboko poštovanje za oba ova gospodina, ali takođe nisam slep ni za njihove povelike rupe i negativne strane, a verovatno najnegativnije od njih su zadrtost i dogmatizam, koje mnogi manje iskusni homo sapiens sapiensi lakoumno proglašavaju za navodni dokaz supremnog ličnog integriteta :)) Ono jes', da bi čovek bio tako tvrdoglav i sumanut, potrebna je poprilična doza jedne vrste integriteta, :)) ali ne bih rekao da je to vrsta koja ovaj svet obično vodi napred, a drugo je pitanje što je i vi Srđane, rekao bih na osnovu evo već par godinica virtuelnog poznanstva s vama, imate u izobilju, pa otuda, biće, potiče i vaša nežnost prema Rotbardu i njegovim savremenim duhovnim sincima... :))) A uopšte nemam utisak da se Slaviše trudi da sakrije neku mečku, pročitajte tekst malo bolje, radi se o prilično jednostavnim i logičnim stvarima, mislim da se danas, kao i u svakom razdoblju sistemske krize, gomila amatera frlja kojekakvim "revolucionarnim" konceptima, a najveći deo tih "briljantnih" ideja su u suštini početničke zablude za koje im svaki ozbiljniji profesionalac može vrlo lako i brzo pokazati da se radi o notornim glupostima. Nisam ekonomista, i možda nisam kompetentan da sudim o ovakvim stvarima, ali bih rekao da je, iako ovde ima više autora koje cenim i volim da čitam, u smislu poznavanja ekonomske nauke i vladanja njom, Slaviša bez konkurencije najozbiljniji autor na "Tržišnom rešenju", pa sam mu zahvalan što povremeno napiše nešto ovako i staloženo i zdravorazumski razveje nešto malo diletantske magle koja se, koliko god da je sjajno što se ovoliko ljudi, od kojih mnogi nemaju nikakvo ozbiljnije ekonomsko ili političko obrazovanje, zanima za ekonomska i politička pitanja, nužno stvara tamo gde većina diskutanata nije nikada raščistila (jer ih obrazovni sistem to jednostavno nije naterao da urade, pošto su studirali i proučavali druge stvari) barem poneki osnovni pojam u ovim strukama.

Anonymous said...

Ono pitanje koje niko ne postavlja je šta je istorijski bio novac,a metalima u prilog ide nekih par hiljada godina istorije (po političkom opredeljenju sam antiprogresivista),tako da nema tog deduktivnog suda ikoje društvene nauke koje bi moglo i da primakne izjednačenju tog istorijskog rezultata,best case scenario saznaćemo za koju hiljadu godina.
Srebro i zlato su samo reprezentativni predstavnici jedne klase imovine,metala tj plemenitih metala sa bakrom,jer čovek kao biće prirode se i usavršio sve efikasnijom preradom metala,te je logičnom evolucijom shvatio ko je naj od najmetala i tržište je odredilo vrednost njih kao novca iz X već poznatih razloga.
Čovek nikad nije verovao čoveku(mada je u novije vreme tek Goleman uspeo da objasni kompletno zašto),znao je da se u svim vrstama transakcije mora sačuvati njegova imovina,zato su metali najduže bili monetarna imovina

Anonymous said...

Ok... Zadrtost :)
Integritet, bez kompromisa o principima.
Verovatno ste kanili da je jedina sličnost sa dvojicom prvo, al' svejedno, da ste još i Tačerku u taj koš stavili, pa da spisak bude potpun :) Nije li lepo društvo, čak i sa lošom asocijacijom? Danke.

Nego, makar i beskompromisni ti ljudi bili, tu je izbor, demokratija, i kada puk da zeleno svetlo, tu zastanka nema :)
Čak i kod koalicionih vlada, međusobni spor se referendumom rešava (uk izborni sistem), te pruža mogućnost stranama da budu nemilosrdni i beskompromisni, zadrti i principijelni :D

Ivan Jankovic said...

Slavisa: "I pri svemu tome, neverovato je da neki koji misle da su nastavljači austrijske tradicije misle da je problem u vekovima prisutnom, praktično jedinom načinu bankarstva za koji svet zna, frakcionalnom. I rešenje traže, od svega, u još jednoj državnoj intervenciji, u podizanju obavezne rezerve na 100%."

Frakciono bankarstvo je prvi put sankcionisano u 17 veku u Engleskoj, jednom sudskom odlukom. Pre toga je smatrano prevarom. U rimskom pravu se pretvaranje depozita u kredit smatra kradjom i kao takvo kaznjava. Tako da da ti taj "itorijski" argument za frakciono bankarstvo nije od neke pomoci.

Nije rec ni o kakvoj drzavnoj intervenciji" nego o drevnom pravnom principu koji seze jos do Rimskog prava, i koji je na Zapadu sticajem nesrecnih istorijskih okolnosti (i lobiranjem bankara) u posednjih nekoliko vekova odbacen.

Posebno je misteriozno zasto smatras da je kritika frakcionog bankarstva nespojiva sa Austrijskom teorijom? Pa to je centralna poenta u Austirjskoj teoriji - frakciono bankarstvo omogucava da se stvori vremenska misalokacija resursa kroz vestacko snizavanja kamatne stope. Ono se desava putem izdavanja fiducijarnog novca koji nije pokriven kes rezervama, a uloga centralne banke je samo da taj sistem ucini "stabilnijim", to je jest da bankama omoguci da lakse koordinirano vrse kreditnu inflaciju. Uzrok kreditnog ciklusa (u austrijskoj teoriji) nije CB po sebi nego frakcionalno bankarstvo.

Mises:
The notion of “normal” credit expansion is absurd. Issuance of additional fiduciary media, no matter what its quantity may be, always sets in motion those changes in the price structure the description of which is the task of the theory of the trade cycle. Of course, if the additional amount issued is not large, neither are the inevitable effects of the expansion."

Nemam nista protiv da kritikujes frakciono bankarstvo, ali ne mozes istovremeno da sedis na dve stolice, tvrdeci kako je 100% bankarstvo "ne-austrijska doktrina". I kako su Huerta De Soto i Rothbard nesto fundamentalno ralziciti od Misesa u ovom pogledu.

Steve W said...

"Možete novac čuvati kod sebe ili čak i kod banke i zahtevati da se stavi u sef umesto na račun"

Malo teze, ako je suma velika (gde naci 1,000,000$ u kesu). Inace se slazem sa ostalim.

Jovan said...

@Slavisa,
takodje se ne slazem sa:

"Možete novac čuvati kod sebe ili čak i kod banke i zahtevati da se stavi u sef umesto na račun."

Takozvani "novac" (valute) svake godine gube vrednost (nisu novac u pravom znacenju te reci) i drzanje u sefu je cist gubitak. Dakle nije samo o jurenju prinosa kroz depozite u banci rec, vec su ljudi prinudjeni da tako cuvaju kupovnu noc "novca" (ako ne umeju da kupe zlato i stave u sef :)).

(Disklejmer - sa vecinom stvari se obicno slazem, ali vi to kazete daleko kompetentnije i elokventnije, pa komentarisem samo kad imam nesto kontra da kazem (sto je retko))

Pavle Mihajlović said...

Jovane, ne gube vrednost nego dobijaju, zato što pri ograničenju ponude novca imamo stalan rast vrednosti novca zbog tehnologije, efikasnosti i sl. Tako da novac koji sedi u banci zapravo čuva vrednost u deflacionom okruženju

Jovan said...

Pavle, to ne vazi u danasnjem sistemu sa centralnim bankama koje eksponencijalno povecavaju kolicinu novca u opticaju. Pitanje je samo da li ce se novac u sefu obesmisliti nakon 5, 10, 20 ili 50 godina, ali to ne menja na stvari.

Ne kazem da to uvek vazi, u nekoj hipotetickoj varijanti sa drugacijom postavkom sistema ne bi moralo biti tako.

Pavle Mihajlović said...

Jovane, nisi razumeo šta sam hteo da kažem. Kada bi bio uveden sistem 100% rezervi onda CB ne bi mogla da upumpava pare osim pukim štampanjem. Ukoliko ukineš CB i uvedeš 100% rezervi ograničena je ponuda novca i nema inflacije već deflacije

Jovan said...

Vise nisam siguran da li pricamo o danasnjem sistemu, ili nekom od diskutovanih sa drugacijim postavkama. Radi jasnoce, moj komentar se odnosio na ono sto imamo danas (u zadnjih 40-50 godina).

charlie said...

@Pavle Mihajlović: Ne treba ti sistem 100% rezervi, da novac dobiva na vrednosti. Samo treba, da je ponudba manja od potražnje po novcu;)

Slaviša Tasić said...

@Pavle,

"Kada bi bio uveden sistem 100% rezervi onda CB ne bi mogla da upumpava pare osim pukim štampanjem. Ukoliko ukineš CB i uvedeš 100% rezervi ograničena je ponuda novca i nema inflacije već deflacije."

A kako je stvaraju u frakcionalnom sistemu nego štampanjem? Frakcionalni sistem ne može sam od sebe da stvara inflaciju, to ima i u postu. Centralna banka je stvara, sa ili bez frakcionalnog sistema. Banke mogu same da stvore inflaciju samo ako im procenat rezervi stalno pada (multiplikator raste). A to ne može da bude slučaj, one uvek drže rezerve na minimumu koji je bezbedan za njih, ne mogu da stalno budu u procesu njihovog smanjivanja.

@SteveW i Jovan,

Svejedno, poenta je da depozitori nisu prevareni. Da jesu, isplivale bi banke koje nude 100% rezervi. A to se u istoriji nikad nije desilo. Ovo bi bila jedinstvena tržišna greška, da već dve hiljade godina banke varaju potrošače a konkurencija ne rešava problem, nema nastanka novih banaka koje ne varaju.

@Speaker,
I ja tačno to mislim o Rothbardu, genijalac koji s vremena na vreme može opasno da lupi.

Pavle Mihajlović said...

@Slaviša nisam ja ni rekao da frakcioni sam pravi pare i povećava ponudu. Samo sam objašnjavao zašto u ograničenoj ponudi nema inflacije nego deflacije pa novac zapravo dobija na vrednosti. Isto bi važilo i u slobodnom bankarstvu, mada bi se ponuda novca prilagođavala stopama rezervi u bankarskom tržištu, što bi zavisli i od konkurencije banaka i ostalog. Jednom si to lepo rekao a treba opet ponoviti: zlatni standard nije nikakav garant, jer je samo dovoljno promeniti paritete i sa istom količinom zlata naštampati mnogo više para i napraviti inflaciju. Ko bi garantovao zlatni standard 100% rezervi. CB? Ako ne CB nego slobodno tržište banaka, pa onda je to free banking koji bi sam odredio zašta vezuje novac, npr za srebro, i koliko rezervi je potrebno da sistem ostane stabilan.

Steve W said...

"Da jesu, isplivale bi banke koje nude 100% rezervi. A to se u istoriji nikad nije desilo. "

Takve banke nisu konkurentne.

Slaviša Tasić said...

Pa naravno da nisu -- ali da je tacna teorija da su depozitori u frakcionalnim rezervama prevareni, takve banke bi bile najkonkurentnije. Svi depozitori bi otisli kod njih, jer ko jos posluje sa partnerom koji ih stalno vara?