Promena marže

Izgleda da su sudovi uradili ono o čemu smo govorili da je uvek trebalo da rade -- banke nisu smele da jednostrano menjaju marže kod kredita sa fiksnim kamatama. (Mada prema informacijama iz komentara na naš linkovani post, ovo uopšte nije prvi put, kako kaže B92, da sudovi u Srbiji to odluče). I ova odluka je doneta ne na osnovu novog zakona o bankama, nego starog Zakona o obligacionim odnosima.

Sud je odlučio da banke nisu smele da menjaju marže čak i kad je u kreditnim ugovorima pisalo da smeju. Tumačenje je verovatno da je ovakva provizija arbitrarna, da je jednostrana jer banka može da je neograničeno primenjuje u svoju korist, i da uzimalac kredita u trenutku potpisivanja nije mogao imati u vidu arbitrarnu promenu marže za par procentnih poena nagore. Načelu razuma je data veća težina nego tekstu ugovora i to je dobra stvar. Tekst ugovora u pravu nije svetinja kao što se ponekad misli -- ugovor je saglasnost volja, a tekst je samo dokaz o toj saglasnosti. Ako jedna strana može da pokaže da nije mislila to što tekst ugovora kaže, onda je taj deo ugovora ništavan. Ovo posebno važi za anglosaksonsko pravo, ali evo primenjuje se i u civilnom.