Po novom zakonu banke više neće smeti da samoinicijativno menjaju marže ili povećavaju kamatne stope. To je kao da je donet zakon po kojem vam konobar ne može naplatiti više nego što je cena pića ili vam samoposluga ne sme tražiti više nego što iznosi račun. Takvo zakonodavstvo je u pravnoj državi suvišno.
Ono što meni nije jasno je, ako se to zaista tako često dešavalo, ako su banke menjale maržu a da to nije bilo predviđeno ugovorom, da li je neko možda odbio da plati i tužio banku? To je klasičan slučaj koji bi korisnik kredita morao lako da dobije i bez bilo kakvog zakona. Zna li neko za takav slučaj?
12 comments:
Kako sam ja razumeo, konobar ne može da se koristi napomenom u cenovniku kako cena pića zavisi od "poslovne politike lokala" ili praktično "biće kako ja kažem".
Zakon uređuje da cena pića može biti fiksna ili izračunata na osnovu referentnog pokazatelja (npr. akcize za alkohol ili kursa evra).
Tačno je da problemom ne bi trebalo da se bavi država, već korisnici usluge. Ali izgleda da ima problema u raznovrsnosti ponude pa korisnik praktično nije mogao da nametne poštene uslove.
Šta bi bilo primerenije rešenje?
Nema primernijeg rešenja od ovog. Sve banke su slično funkionisale dok su mogle to da rade i jedino su plaćale cenu kroz medije kada se objavi neki članak gde navedu nazive banaka koje nisu ispale fer.
Koliko razumem ideja je bila da se onemogući klauzula o promenljivim kamatnim stopama koja je ranije bila u ugovorima koje su ljudi potpisivali. Tu banke nisu kršile ugovore.
Banka Intesa je na stambeni kredit koji smo uzeli čini mi se 2007. u februaru,koji je po ugovoru bio 1,9 posto godišnje plus 6mesečni euribor,na kredit od 20 godina čija je mesečna rata cca 300 eura pokušala paušalno da digne za čak 100 eura mesečnu ratu(sad su im mnogo skuplji ti krediti oko 5 posto plus 6mesečmi euribor) pod izgovorom da ,,više nema tako jeftinih kredita" što je meni bio idiotski izgovor pošto nisam ja novi korisnik kredita već stari otplaćujem,kakve ja veze imam kako oni pribavljaju svoje izvore finansiranja. Nisam siguran kad je to bilo čini mi se 2009. Posle par opomeni tužbom odustali su(i vratili 100 eura koje su već uzeli u 1 rati). Moram da napomenenem da se nisam mnogo bakćao jer je mama vrstan računovođa a i pravnik po potrebi,ali ipak mislim da je presudan bio apel Šoškića da banke to ne rade,jer je baš u to vreme krenulo to paušalno dizanje rata na stambene kredite od strane banaka. Najdebiliniji mi je bio njihov izgovor,il oni misle da prosečan korisnik kredita nema elementarno znanje ekonomije il oni stvarno nemaju pojma kako im sama banka funkcioniše.
Najprimerenije resenje je sudsko, jer se ovde radi o jednostranom menjanju uslova ugovora, a to je nistavno. Izgleda da i banke to znaju pa eto i pod samom pretnjom tuzbe odustaju. Samo mi nije jasno zasto je iko pristajao da to placa.
"It is well enough that people of the nation do not understand our banking and monetary system, for if they did, I believe there would be a revolution before tomorrow morning."
Henry Ford
Slaviša,
U pravu si - Zakon o obligacionim odnosima je dovoljan da zaštiti potrošače od mnogih stvari od kojih će ih sad štiti ovaj novi zakon, ali razlika je u eksplicitnosti novog zakona.
Jedan advokat mi kaže da već godinama glatko dobija takve sporove na sudu, ali da se banke uporno prave blesave i eksploatišu neopravdano poverenje klijenata koji misle da "ne bi jedna banka radila nezakonito, pa još da joj je to stalna praksa".
Ali, sitan je to prekršaj u odnosu na kriminal kojim se banke bave zahvaljujući visokim barijerama ulaska i drugim polu-monopolskim povlasticama koje im je darivala država. Ova kriza će ih raskrinkati do kraja i tvrdim da će u bliskoj budućnosti nastati masovni kolaps banaka i njihovih štediša, bez obzira na količine para poreskih obveznika koje budu potrošene na spasavanje banaka.
Politika kojom se banke tretiraju kao beli medvedi vodi samo u jednom pravcu, a to je baš ovaj gde su stigle.
A ko je imao iole kontakta s bankama morao je biti upozoren, ako je samo mislio svojom glavom.
Nedavno sam dizao kredit za firmu i količina arogantnog debilizma na koji sam nailazio ne da se opisati. Juče sam u banci u kojoj imam lični račun satima sedeo sa retardiranom službenicom koja je pokušavala da mi naruči VISA karticu,
a to sam radio samo da ne bih morao da gledam jednu drugu istu takvu kod koje inače idem da podignem pare...
Eto, ne izdržah da se ne izjadam...
A otkud tolika nekompetentnost? Mislim da samo menadžment nema neophodan pritisak konkurencije, a ovakvo lažiranje knjiga koje sad izlazi na videlo je klasični kriminal sponzorisan od strane političkih moćnika konkretnih zemalja.
A ovi naši šalabjzeri su i u tome na začelju. Tako na primer Jon Corzine, bivši direktor Goldman Sachsa, pa senator, pa guverner New Jerseyja, pa direktor brokerske firme "MF Global", ostavi firmu bez tričavih 1.3 milijarde dolara, i sad ga zovu u Washington da ga pitaju gde su nestale pare. Ne u policiju ili tužilaštvo. Brod tone a insajderi postupaju u skladu sa trenutkom.
Slavisa, nisi u pravu.
Ugovori su imali odredbu da banka moze da promeni kamatnu stopu i to su ljudi dobrovoljno i slobodno potpisivali. Dakle, nisu banke krsile ugovor, vec su ugovori predvidjali da banke mogu da menjaju kamatnu stopu. Sada zakon ne dozvoljava stavljanje takvih odredbi, plus retroaktivno takve stvari proglasava nistavim u ugovorima koji su ranije potpisani.
Da li je to stetno ili korisno, nemam pojma, samo sam hteo da naglasim da se ove stvari ne mogu resiti na sudu. Odnosno mogu, ali u korist banke. :)
Pa to sam i ja mislio ranije, ali sada mi se po komentarima čini da su banke jednostavno same menjale kamatu. Ili ako je promenljiva kamatna stopa definisana kao libor plus marža, da su menjale maržu.
Banke jesu menjale i marzu, ali je i ta mogucnost bila predvidjena ugovorom.
Ali, situacija nije toliko strasna, jer mozes uvek da refinansiras kredit.
Dakle, kao kada bi konobar rekao "E, pivo nije vise 100 dinara, nego je 1000", ali ti onda ustanes, odes u drugu kafanu, kupis pivo i kazes konobaru "Neka, hvala, evo ti pivo nazad". Jeste naporno da ustajes od stolice, ali nije kraj sveta. :)
Marko i Slaviša,
Nije sve što je u ugovoru automatski po zakonu. Postoje često tzv. ništavni članovi u ugovoru - oni koji su zakonom zabranjeni.
Imate primer u filmu "Mletački trgovac" sa Al Paćinom, snimljenom na osnovu Šekspirovog klasičnog dela, ugovorena je naplata penala u mesu dužnika. Mletački sud je odbio da zaštiti takav ugovor, ali na jevdite jade. Drama na sudu bila je zato što njihov tadašnji "zakon o obligacionim odnosima" valjda nije bio dovoljno jasan na tu temu, pa je to postalo filozofsko pitanje.
Nazad na pitanje banaka i novog zakona.
Ko je dizao ozbiljniji kredit imao je priliku da vidi čudesa koja bankama padaju na pamet da stave u ugovor, sve tešeći klijenta "ma mi to samo onako stavljamo u ugovor, ali nikad to ne bi smo stvarno...". A u ugovor stave otprilike, "Kad se ujutro probudimo videćemo šta ćemo s tobom, a u zavisnosti od ženinog raspoloženja i poslovne politike banke.".
Činjenica je to što Marko kaže da niko ne mora da uzme pare pod takvim uslovima, ali zaboravlja da je konkurencija među bankama mnogo više formalna nego stvarna, zahvaljujući zakonima koji banke štite od konkurencije.
A najvažnije "ALI" je to što su po Zakonu o obligacionim odnosima gro tih stavki zaista bile ilegalne. Taj zakon je veoma star, još iz Titovog vremena, ali kažu da spada u bolje u Srbiji.
S obzirom da se u džungli propisa advokatura teško može savladati, onda se većina advokata nužno prekvalifikuje u blefere i prevarante, jer im se ne isplati ni da pokušaju da prate šta se sve od zakona donosi i šta to zaista znači.
U takvom ambijentu, donošenje novog zakona koji kaže mnoge iste stvari kao i stari, ali jasno i eksplicitno - i nije loša ideja.
Današnje banke su idiotske paradržavne institucije koje kreiraju debilizam na sve strane i troše novac svojih štediša na stvaranje lažnog utiska sigurnosti, a "zarađuju" najviše lažiranjem knjigovodstvenih podataka.
A pošto je u Evropi već počelo masovno povlačenje para iz banaka - mislim da smo pred jako zanimljivim periodom.
Nedavno je i u Republici Srpskoj donesen sličan zakon. Ja sam napisao kolumnu za Novi Reporter što je nedeljnik sa najvećim tiražem u RS-u. Kako je pristup ovoj kolumni onemogućen bez pretplate evo sam tu kolumnu stavio na svoj blog ali u nelektorisanoj verziji: http://markodjogo.blogspot.com/2011/12/vampiri-bankari-i-finansijska.html
Post a Comment