RZS je juče objavio nalaze ankete, koji kažu:
Zato što lekara, policajaca i medicinskih sestara ima mnogo više nego ostalih, a i građani su mnogo češće u kontaktu sa njima. Evo jednog numeričkog primera, da bude jasnije na šta mislim.
Pretpostavimo da u nekoj zemlji od milion stanovnika prosečan građanin ide jednom godišnje kod lekara i jednom u 10 godina ima nešto da carini. Znači, godišnje ima milion kontakata sa lekarima i 100 hiljada kontakata sa carinicima. Recimo da je 10% lekara korumpirano i 50% carinika. To znači da će, ako postavite pitanje građanima "Kome ste platili mito?" njih 100 hiljada da kaže "Lekaru", a 50.000 će reći "Cariniku".
Dakle, od onih koji su imali iskustvo sa korupcijom (najviše 150.000), 66% bi reklo da je platilo mito lekaru, a 33% bi reklo da je platilo mito cariniku. Novine bi zaključile da su lekari najkorumpiraniji.
Ali, kako su najkorumpiraniji kad je pretpostavka bila da je 10% lekara korumpirano, a čak 50% carinika? Dakle, nisu najkorumpiraniji, samo su građani mnogo češće sa njima u kontaktu, makar u ovom našem primeru.
Dobro, da se vratimo u Srbiju 2011. godine - ko je najkorumpiraniji? Nemam pojma, RZS je za sada objavio samo sumarne nalaze, za odgovor na to pitanje su potrebni detaljniji podaci. Da li će i njih objaviti, ne znam.
Насупрот високој перцепцији распрострањености корупције у одређеним установама/секторима, 8,1% становника старости од 18–64 године имало је искуства са корупцијом у последњих 12 месеци, тј. морало је да да поклон, узврати услугу или да да новац некоме од државних службеника, лично или преко посредника.
Лица која су имала искуство са корупцијом (8,1%) мито су најчешће давала лекарима (54,8%), полицији (38,5%), медицинским сестрама (25,7%), службеницима катастра (15,5%).Iz ovoga, novinari zaključuju - lekari i policajci su najkorumpiraniji (B92, Alo, Blic). TO NIJE TAČNO! Zašto?
Zato što lekara, policajaca i medicinskih sestara ima mnogo više nego ostalih, a i građani su mnogo češće u kontaktu sa njima. Evo jednog numeričkog primera, da bude jasnije na šta mislim.
Pretpostavimo da u nekoj zemlji od milion stanovnika prosečan građanin ide jednom godišnje kod lekara i jednom u 10 godina ima nešto da carini. Znači, godišnje ima milion kontakata sa lekarima i 100 hiljada kontakata sa carinicima. Recimo da je 10% lekara korumpirano i 50% carinika. To znači da će, ako postavite pitanje građanima "Kome ste platili mito?" njih 100 hiljada da kaže "Lekaru", a 50.000 će reći "Cariniku".
Dakle, od onih koji su imali iskustvo sa korupcijom (najviše 150.000), 66% bi reklo da je platilo mito lekaru, a 33% bi reklo da je platilo mito cariniku. Novine bi zaključile da su lekari najkorumpiraniji.
Ali, kako su najkorumpiraniji kad je pretpostavka bila da je 10% lekara korumpirano, a čak 50% carinika? Dakle, nisu najkorumpiraniji, samo su građani mnogo češće sa njima u kontaktu, makar u ovom našem primeru.
Dobro, da se vratimo u Srbiju 2011. godine - ko je najkorumpiraniji? Nemam pojma, RZS je za sada objavio samo sumarne nalaze, za odgovor na to pitanje su potrebni detaljniji podaci. Da li će i njih objaviti, ne znam.
4 comments:
Ko je najkorumpiraniji?
Korupcija je, po mom ličnom shvatanju, distorzija u odnosima dve osobe, uneta od strane trećeg lica mimo saglasnosti ijedne od te dve osobe.
Iz ovoga jasno sledi da je samo libertarijanizam u primeni lišen korupcije. Svoditi korupciju na mito nekom lekaru, m. sestri ili cariniku, može biti uputno, ali valja naglasiti da je uzrok uvek u Skupštini, te shodno konstrukciji iste izbornim zakonom, nije teško zaključiti da je korupcija generisana u partijama, tj. da su partije najkorumpiranije.
Korupcija je devijacija tržišta,da je problem među ljudima lečili bi je psiholozi. Tamo gde ne postoji adekvatna tržišna ponuda javlja se korupcija kao vid crnog ali slobodnog tržišta. Korupcije je lišen onaj sistem ili podsistem u kojem postoji slobodno tržite,bez uplitanja države. Zato se ja uvek naježim kad čujem političare da govore,, korupciju svesti na najmanji nivo,al ne može se iskoreniti", nije tačno jer iskorenje korupcije je linearno srazmerno otpuštanju državnik činovnika,al ne samo njih već i npr državnih lekara,jer i oni su deo korupcije,jer ne rade na slobodnom tržištu
Milane,
Nisam shvatio Vašu primedbu. Sociologija, psihologija, psihijatrija?
Korupcija je uvek produkt sistema, šum, odstupanje. Ako se odnos između dvojice silom zakona uredi (skupština, država, treće lice), na način da odstupa od prirodnog, neometanog odnosa, onda se javlja odstupanje od "željenog" izlaza, koje, u stvari nije pozitivnog (uvećava se greška), već negativnog (smanjuje se greška) karaktera. Znači mito lekaru je korektiv, i to korektiv na korupciju koja je uspostavljena zdravstvenim sistemom. Ali mito cariniku nije korektiv, već segment pozitivne sprege, zašto, nisam dokučio.
Nisam davao primedbu,već sam rekao tačnu definiciju korupcije,ono koju naglašavaju oni malobrojni ekonomisti koji se razumeju u tu pojavu.
Inače ,,prirodan" odnos ne može biti nikako objašnjenje,najpre jer to nije pravna kategorija,a da ne govorim o tome da ne objašnjava ništa,to je prevelika simplifikacija koja se ne može primeniti na 7 milijardi ljudi i odnos svake dve ili dvojice od njih. Slične definicije se spinuju često u društvima kao našim u kojim je korupcija ne samo sveprisutna već i suštinski način rešavanja problema,a u koren problema je u socijalizmu ili intervencionizmu koji prirodno dovode do korupcije.
Ovo poređenje carinika i lekara ja nisam naveo,ako ćemo pravno gledati i mito lekaru i mito cariniku radi šverca su krivična dela samo je različita kazna za njih propisana.Ali jeste korupcija ne korekcija već zapravo snaga slobodnog tržišta da probije etatistička rešenja.
Može se nuklearna fizika posmatrati iz perspektive kognitivne psihologije,samo ne daj nam bože da zaposle u nuklearki takvog ili takvu egzibicionistu(ne mešati babe i žabe).
Off-topic Pozitivna i negativna povratna sprega su mahom tehnički termini,ali koje koriste i prirodni i veštački sistemi,ali pridevi uz njih ne govore da je pozitivna dobra ili korisna,a negativna loša,već objašnjavaju suštinu tog fenomena. Kod pozitivne sprege signal sa izlaza sistema se vraća na ulaz pojačavajući ulazni signal,a negativna vraća sa izlaza signal koji slabi ulazni. To su dve potpun o kvalitativno različite pojave sa potpuno različitim primenama
Post a Comment