Pages

20 February 2010

Dve primedbe o devalvaciji

Politika dakle ima čitav simpozijum o kursu dinara, od čega smo nešto preneli, ali da prokomentarišem kako mi se čini sve zajedno. Prvo što se može primetiti je da većina ekonomista o devalvaciji ili depresijaciji dinara govori kao o besplatnom ručku. Prosto kurs dinara padne, izvoz poraste i svi smo na dobitku.

Ovaj jednostavni mehanizam zanemaruje ključnu stvar, da je razlog rasta izvoza posle devalvacije to što je izvoz relativno jeftiniji. Izvoznici ustvari uopšte ne moraju čekati devalvaciju, nego mogu sniziti svoje cene u inostranstvu i odmah prodavati više i povećati izvoz. Devalvacija se međutim razlikuje od takvog običnog smanjenja izvoznih cena po tome što u slučaju devalvacije izvoznik za vrednost svog izvoza onda može kupiti relativno više u zemlji. Dakle iz inostranstva on dobija isto, ali je bogatiji u zemlji.

To drugim rečima znači da porast izvoza koji je efekat devalvacije ne finansiraju kupci u inostranstvu, nego finansiramo mi. Da, devalvacija pomaže izvoz, ali izvoznici ne profitiraju na račun inostranstva nego na račun nas ostalih u zemlji.

Recimo, Kanjevac navodi primer Kine koja drži valutu potcenjenom i tako promoviše svoj izvoz. Ono što propušta je da zbog takvog režima Kinezi samo finansiraju potrošnju ostatku sveta. Svoj veliki izvoz ustvari plaćaju Kinezi sami, jer ih držanjem takvog kursa država primorava da žive ispod svojih mogućnosti (koje ionako nisu velike). Nizak kurs sam po sebi ne kreira neto vrednost.

Druga stvar je što se o devalvaciji govori bez ikakvog obzira na ono što se zove ili što treba zvati "stvarni kurs". To se na engleskom zove "real", ali na srpskom se odomaćila upotreba fraze "realni" kurs za nešto drugo - za priču o tome koliki je ravnotežni kurs dinara koji bi uravnotežio tekući (ili u nekim verzijama trgovinski) bilans. Stvarni kurs je kurs sa uvidom na razlike u domaćim i inostranim cenama. U Srbiji je kurs evra veoma bitan, veliki broj važnih cena se upravlja po njemu i sa depresijacijom dinara i cene proporcionalno porastu. To onda znači da i kad nominalni kurs dinara padne, njegov stvarni kurs verovatno neće, jer će ga porast cena brzo vratiti na prethodni nivo. Ako npr. evro ode na 120 i cene porastu za 20%, to je nominalna ali ne i stvarna devalvacija. Za stvarnu je potrebno da evro ode na 120 a cene ostanu iste. Za odluke o uvozu i izvozu važan je ovaj stvarni, a ne puki nominalni iznos kursa. Ali dok je na nominalni kurs lako uticati, stvarni ne zavisi direktno od vlade ili centralne banke.

Da sumiram, devalvacija dinara, prvo, nije besplatan ručak. Drugo, čak i kad bi devalvacija bila iz drugih razloga korisna, u maloj i od evra zavisnoj zemlji kao što je Srbija pitanje je da li je stvarna devalvacija, devalvacija bez pratećeg izjednačavanja cena, uopšte moguća.

PS: Sve ovo ne znači da pozivam NBS da šteluje kurs. Neka uvede fiksni -- ili ako baš neće, neka onda barem pusti ovaj da pliva.

12 comments:

Jovan said...

Meni nije jasno kako devalvacija uopste povecava izvoz. Ako se nominalna vrednost valute u odnosu na evro promeni, sve cene ce se relativno brzo uskladiti sa tom promenom.

Neka neki proizvod moze da se izveze za 1 euro, po kursu od 100 dinara. Neka su troskovi radne snage 20 din, finansiranja 20 din, sirovina 20 eura, drzavnih nameta 20 din, uz profit od 20 din.

Sad neka kurs ode na 200 din, troskovi radne snage se povecaju na 40 din, troskovi finansiranja na 40 din, troskovi sirovina na 40 din, drzava poveca namete na 40 din, vala i profit zelimo da povecamo na 40 din.

Sad taj proizvod kosta 200 din, ako preracunamo u eure, to je 1 euro izvozne cene. Po toj ceni ce prodaja tog proizvoda biti ista kao i po ceni od 1 eura. :)

Realni nacin da se poveca izvoz je da se poveca produktivnost radnika, da drzava smanji potrosnju, ili da padne standard. Nista od ovoga nije uslovljeno promenom nominalne vrednosti valute.

ChiCha said...

Jovan je u pravu .

Mene su na ekonomskoj politici ucili da devalvacija radi povecanja izvoza radi samo kod ogromnih ekonomija tipa Kina posto one imaju mnogo manji procenat uvoznih inputa za svaki proizvod nego male ekonomije kao sto je Srbija .
Grubo receno kod nas je procenat uvoznih inputa oko 80% , ovo je pre par godina tvrdio i guverner kada su ga napadali sto ne devalvira valutu .

Slaviša Tasić said...

Pa to i ja govorim. Iako ima nominalne devalvacije, nema stvarne devalvacije jer su cene porasle.

Čak nije bitna količina uvoznih inputa, cene mogu da porastu i bez toga ako se kao u Srbiji sve meri u evru.

tiki said...

ma "čarobnjaci " ekonomije veruju u magiske formule. ako mu nadjeneš drugo ime bit će drugačiji. odnosno ako euro zoveš 120 dinara umjesto 100 bit če bolje. kakve veze ima povećanje nečijeg izvoza ako ga ja plačam

Vlada said...

Još jednom da kažem, ako devalvacija povećava izvoz, zašto se zadržati na kursu od 150, ionako će morati ubrzo ponovo da se koriguje. Dajte odmah neka bude par hiljada dinara za 1 evro pa da izvozimo kao ludi....

off:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/177497/MMF-odustaje-od-koncepcije-nesmetanog-protoka-kapitala

Ivan Jankovic said...

Vlado,

ovo sto si linkovao nije uopste off. Vrlo je on. Povezano je direktno sa ovom problematikom, posebno sa tekstom Dane Popovic gde ona kontrastira "tajkune" sa mudrim savetima MMF (sugerisuci izmedju redova da su tajkuni protiv slobodnog trzista, jer je MMF, kao sto znamo sampion trzisnog fundamentalizma). Sad vidimo da MMF ne samo da podrzava fiskalne stimuluse sto su rekli odavno (ulozi milijarde na propale projekte da bi stimulisao privredu) nego i da zagovara ogranicavanje priliva kapitala da bi se izbegli "bumovi"! I to sve grarnirano "teorijom" poslovnog ciklusa koja kaze da kad ima previse kapitala onda to rezultira "nuzno" u propasti (!), pa treba administrativnim putem, kroz poreze na finansijske transakcije, obezvredjivanje domace valute i kontrolu kapitala, smanjiti priliv investicija.

"Kad MMF kaze da free market sucks, onda sta vi hocete". :)

vladygar said...

Нажалост, ништа од овога што сте написали нема никакве везе са економском стварношћу Србије.

"Srbiji je kurs evra veoma bitan, veliki broj važnih cena se upravlja po njemu i sa depresijacijom dinara i cene proporcionalno porastu"

Цене НЕЋЕ пропорционално порасти, него у зависности од процента увозног инпута. Што је већи увозни инпут, већи ће бити и ценовни удар. Нпр. увозни телевизор из Турске ће поскупети пропорционално износу девалвације, мада то и не мора да се деси, јер увозник може одлучити да амортизује ефекат девалвације тако што би се одрекао дела своје зараде. Друга ствар су нпр. цигарете са увозним дуваном, јер су ове домаћи производ са високим нивоом увозног инпута. Ове би поскупеле значајно али не пропорционално. Кључ је у томе да ће девалвација присилити домаће поризвођаче да се окрену домаћим добављачима а не иностраним, јер је то просто једини начин да се неутралише ценовни удар изазван девалвацијом, а то ће се позитивно одразити на производњу, запосленост итд.

"Za stvarnu [девалвацију] je potrebno da evro ode na 120 a cene ostanu iste."

Ово што говорите је изводљиво у привредном систему Уга Чавеса, али у систему тржишне привреде, за коју се залажете (?) једном речју - немогуће. Не само да је немогуће, него је и бесмислено. Смисао девалвације је у томе да се обори прекомерни увоз и потрошња, поправи конкурентност извозне привреде и на тај начин, на средњи и дуги рок колико-толико испегла текући биланс, од кога суштински зависи финансијска стабилност земље. Ако девалвација не доведе до пораста цена увозне робе и услуга, како ћете оборити прекомерни увоз, и како ћете испеглати трговински и текући биланс?

Свако добро.

Slaviša Tasić said...

vladygar,

I ti kao Kanjevac, uopšte ne znaš šta govoriš ali je sve na naučnoj osnovi.

Saša said...

"Смисао девалвације је у томе да се обори прекомерни увоз и потрошња, поправи конкурентност извозне привреде и на тај начин, на средњи и дуги рок колико-толико испегла текући биланс, од кога суштински зависи финансијска стабилност земље."

I sve to se postiže devalvacijom. Genijalno. Ne znam zašto onda končano ne devalviromo, pa da lepo preko noći postanemo Švajcarska.

"sugerisuci izmedju redova da su tajkuni protiv slobodnog trzista

Ivane,

evo i ja tvrdim da su srpski tajkuni protiv slobodnog tržišta. Ne zato što su socijalisti, nego zato što ne znaju drugačije. Pitajte ih slobodno jesu li za ukidanje (ili barem dradstično samnjenje) carinskih i necarinskih barijera, pa ćete da vidite kakav će odgovor da bude. Njihova preduzetnička ingenioznost se bazira isključivo na protekcionističkim merama vlade, uz par "časnih" izuzetaka. Glavni izvor njihove dobiti je rent-seeking, a ako bi tržište bilo slobodno, u pravom smislu te reči, ostali bi bez glavnog izvora prihoda. Srpska ekonomije nije tržišnog, nego "burazerskog" karaktera i njeno glavno obeležje su netransparentna pravila privređivanja i to je blato u kome srpski tajkuni najviše vole da se valjaju.

BluesRocker said...

vladygar: "Ако девалвација не доведе до пораста цена увозне робе и услуга, како ћете оборити прекомерни увоз, и како ћете испеглати трговински и текући биланс?"

Zamisli da je Srbija zemlja sa najnižim standardom u regionu. To znači da je cena rada niska ali je niska i kupovna moć stanovništva. To znači da se isplati pokretati proizvodnju ovde a robu izvoziti bez carine u zemlje u okruženju i EU. Na taj način se povećava izvoz, a uvoz se smanjuje samim tim što je stanovništvo siromašno.

Ivan Jankovic said...

Sasa

uz opasnost da zvucim kao politicar moram da se pobunim protiv "citiranja izvan konteksta". :)

Naime, ceo svoj komentar (sa kojim se inace slazem) si napisao kao odgovor na pola moje recenice koja (polovina) glasi:

""sugerisuci izmedju redova da su tajkuni protiv slobodnog trzista"

Ti si zakljucio da ja ne mislim da su tajkuni prtotiv slobodnog trzista. Ali, pogledaj celu recenicu:

"Povezano je direktno sa ovom problematikom, posebno sa tekstom Dane Popovic gde ona kontrastira "tajkune" sa mudrim savetima MMF (sugerisuci izmedju redova da su tajkuni protiv slobodnog trzista, jer je MMF, kao sto znamo sampion trzisnog fundamentalizma)"

Ja se ne bunim protiv optuzbe da su tajkuni generalno antitrzisno nastrojeni, nego da je MMF protrzisno nastrojen kad zagovara devalvaciju, protekcionizam i povecanje drzavne potrosnje.

Saša said...

Ivane,

moram da priznam da ste u pravu. Povezao sam vaš kritički osvrt na profesorkin tekst sa ovom rečenicom, pa sam pretpostavio nešto što očigledno ne stoji. Izvinjavam se.