Pošto je dobio sredstva, obznanio je da će otići iz Srbije, u svakom slučaju.
Povodom slučaja ovog mladog matematičara ja sam prethodno napisao jednu ekonomsku analizu finansiranja talenata, sa zaključkom da to ekonomski nije smislena politika. Nije mi samo bilo jasno zašto ljudi to masovno podržavaju.
Željka, koja je i sama napisala kolumnu o tome, je onda u komentaru objasnila da se radi ne o ekonomskom ili racionalnom, nego o moralnom sudu zasnovanom na primitivnoj intuiciji. Moralni sudovi su primitivne intuicije, naša primitivna intuicija nam kaže da je talenat=dobro, a sve što je dobro treba podržati.
U toj preferenciji za sponzorisanje talenata dakle nema ni trunke racionalne analize. Osnovna ekonomska analiza nesumnjivo kaže da takvo finansiranje nema nikakvog smisla; politikološka bi pitala, čak i kad bi finansiranje bilo dobro, zašto to radi država a ne civilno društvo; a socijalna analiza bi pokazala da su talenti ionako prirodno privilegovani u odnosu na ostale, te ih zato ne treba finansirati nego čak oporezovati. Ništa od toga kod ove jednoglasne javne podrške programima sponzorisanja talenata i ostalih privilegovanih slojeva nema. Ono što ostaje je instinkt, koji nam javlja talenat=dobro=finansirati!
Instinkt i intuicije nisu loša stvar, naprotiv one nam pomažu da donosimo svakodnevne odluke. Osim toga, većina ljudi ima važnija posla od analiziranja efekata relativno malih donacija, pa je podrška javnosti ovim politikama razumljiva. Ali bar oni koji tvrde da pripadaju intelektualnoj eliti bi morali da sednu i razmisle šta tačno stoji iza njihovih preferencija. Pre nego što počnu elokventno da viču da je sramota što Teodor, Petnica, Eva Ras, Čavić i ostali rent-seekeri ne dobijaju ono što "zaslužuju" od poreskih platiša, morali bi da nam prikažu neku minimalnu racionalnu analizu koja stoji iza tih apela. Nje nema, što je još jedan znak da posredi nije bilo kakvo uzročno-posledično razmišljanje, nego jedino bazične, primitivne intuicije.
12 comments:
u konkretnom slucaju matematike u srbiji postoji i nesporazum oko velicine uspeha u svetskim razmerama. primera radi, srpska ekipa je sa svojih nasiroko reklamiranih pet medalja osvojila 22. mesto. sam teodor je na matematickim olimpijadama osvojio 133, 71. i 27. mesto. naravno, ne menja sustinu stvari ali mozda moze da utice na percepciju talenta.
Snap... To onda treba objaviti.
Како то мислите да су таленти привилеговани? Није ми јасно каква је, и у чему се састоји та привилегија.
У праву сте донекле, свакако да није увек таленат=опште добро, али опорезовати их? Па, ви се спрдате.
Privilegovani su time što imaju vanredni talenat.
Ali da pojasnim, ne kažem ja da ih treba oporezivati -- nego da bi levičari kojima je najvažnija jednakost i socijalnu pravdu, kad bi razmislili, morali da dođu do takvog zaključka. A oni dolaze do suprotnog, do subvencija.
Blogdane,
Privilegovani su od strane Boga, Prirode, Slucaja, whatever.
Inace, ne znam zasto vam je cudno da ih treba oporezovati, pa to se upravo svuda i radi. U svakoj drzavi na svetu talentovani placaju vece poreze nego netalentovani.
Naravno, porez se ne obracunava na talenat, nego na prihod, ali prihod i talenat su toliko korelisani, da je to prakticno ista stvar.
Inace, kad smo vec kod toga, ekonomska teorija kaze da bi bilo IDEALNO oporezovati upravo talenat, a ne prihod (jer oporezivanje prihoda destimulise rad). Posto je oporezivanje talenta u praksi nemoguce (ako ljudi znaju da ce placati porez u skladu sa rezultatom IQ testa, potrudice se da im IQ bude oko 50), oporezuje se prihod.
Морам признати да ми се не допада ваша претпоставка "таленат еквивалентно приход". По тој логици су и Ван Гог и Моцарт, који су умрли у сиротињи, били неталентовани људи.
Ako već upućujete na Željkinu kolumnu, bilo bi fer uputiti i na komentare majke "najmlađeg rent-seekera" ispod te kolumne, koji malo dopunjuju njene tvrdnje... Znam da je Željka "vaša", ali malo korektnosti ne bi škodilo.
(Ako i to nije "primitivna intuicija"?)
Odlicna poenta, Blogdane. Sve to s probranim talentima je kod nas naopako postavljeno, ali ovi mediokriteti koji pokusavaju da uzvrate udarac su zaista pateticni. Ispade talenat nesto kao kletva ili prvobitni greh. "Privilegija"! Ne znaju ljudi, oni osrednji do nikakvi (ali nadobudni), sta je to, pa pricaju svasta. Sudbine mnogih talentovanih ljudi pokazuju da je to stvarno bila vise kletva nego prednost, najvise zbog sredine pune ovakvih frustriranih mediokriteta. Ovde nisu na delu niske, nego najnize strasti. Vrlo primitivna situacija.
Blogdane, to su izolovani slučajevi, ali u proseku prihod je visoko korelisan sa IQ.
Što ne znači da mi propagiramo oporezivanje talenata, kao što ne propagiramo ni davanje dodatnih privilegija.
Blogdane,
Pitanje je sta tacno smatrate talentom (uzgred, na srpskom se za talenat kaze nadarenost, sto implicira da je taj neko vec dobio neki dar, da je vec nekako privilegovan.).
Poenta je da nije bitan talenat, vec njegova relevantnost. Uzmimo za primer Majkla Dzordana. Da je on rodjen 100 godina pre nego sto je rodjen, nista mu ne bi znacio talenat za basket. Mi ga smatramo talentovanim na kraju 20. veka, ali ga niko ne bi smatrao talentovanim na kraju 19. veka zato sto moze dobro da ubaci loptu u obruc. Ko zna koliko je robova umrlo na plantazama pamuka iako su bili daleko talentovaniji za kosarku od Dzordana.
Ili, recimo da je neko talentovan da veoma brzo mnozi cetvorocifrene brojeve. Krajem 19. veka bi mogao da dobro zaradjuje resavajuci slozene proracune. Na kraju 20. veka njegov talenat je irelevantan jer svako dete zna da, pomocu digitrona, obavi taj proracun. Taj talenat je postao irelevantan.
U tom smislu, postoji visoka korelacija izmedju prihoda i RELEVANTNOSTI talenta (obratite paznju da sve vreme govorim o PRIHODU kao meri talenta, a ne o bogatstvu, do koga covek moze da dodje i nasledstvom ili pukom srecom, recimo dobitkom na lutriji).
Tako da to sto su Van Gog i Mocart umrli u sirotinji moze da znaci jednu od nekoliko stvari.
Prvo, u to vreme su ljudi generalno bili veoma siromasni, pa je samo vrlo mala elita uopste obracala paznju na umetnost. Trziste je bilo "plitko". Zato su i Kicanovic i Slavnic zaradili daleko manje para nego Divac ili Stojakovic - talenat za igranje basketa je postao relevantniji nego sto je bio. Danas bi Mocart verovatno zaradio gomilu para, ali ne zato sto bi bio talentovaniji, nego zato sto bi se rodio u vreme u kojoj je moguce biti svetska zvezda i prodavati ploce i DVD-jeve celom svetu.
Drugo, to sto su umrli u siromastvu moze da znaci i da su ziveli rasipnicki (sve vreme govorim o prihodu, a ne o bogatstvu). Mozda su mnogo zaradjivali, ali su mnogo i potrosili. Koliko ja znam, upravo se to odnosi na Mocarta, koji je zaradio dosta para svirajuci u mladosti po Evropi, ali ih je onda prosto potrosio (uzgred, on je zbog svog talenta proputovao Evropu krajem 18. veka, a to je nesto o cemu je 99% ljudi tada moglo samo da sanja).
"Posto je oporezivanje talenta u praksi nemoguce..."
kako nemoguce, zna se tacno ko je talenat, pitaj valjevca, pisalo u "blicu".
Evo izredjase se rafalno, najveci talenti. U ovom cugu najvise poena dobija Paunovic, na zaista antologijskom objasnjenju (dobio bi i Tasic da je bio malo opsirniji). Ko ne sacuva taj odgovor ko fajl ne zna sta propusta! Pogledajte samo to poznavanje, taj osecaj za istorijske, socijalne i kulturne okolnosti u Evropi, od baroka do simbolizma, i sudbinu nekih posebno nadarenih pojedinaca u njoj! Ni u Direkciji valjevske pijace ne bi to tako suptilno srocili. Kakva birokratska, mehanicka, kvantitativna analiza. Fenomen ljudske nadarenosti sagledan kroz samo jedan "relevantan" kriterijum: prihod. Dzordan, Mocart, Van Gog, Bil Gejts - kad imas takav arshin, sve moze da se razmatra djuture. I unapred se zna ko je najnadareniji: samo pogledas stanje na racunu. Zeljka, stvarno nisam lovac na talente, ne umam da procenim ko jeste, ne znam ni sta bih radio s njim, ali ovde se iz aviona vidi ko nije. Ovakva tumacenja kulturnih fenomena nisu davana ni u Sovjetskom Savezu za vreme traktorske revolucije.
Post a Comment