Trendovi u američkom javnom mnjenju

U Americi se već skoro 40 godina sprovodi General Social Survey, anketa kojom se prikupljaju podaci o stavovima američkih građana prema nekim od ključnih ekonomskih, socijalnih i političkih pitanja. U tekstu koji sledi ne mogu da dajem linkove na nalaze, ali ako kliknete ovde, sa leve strane možete da pronađete varijable koje vas zanimaju.

Prvo, pitanja vezana za javnu potrošnju. Čak 70% Amerikanaca smatra da je potrebno uložiti još para u očuvanje životne sredine, a samo 6,3% smatra da se već troši previše para na to. Takođe, čak 74% smatra da treba uložiti još para na obrazovanje, a samo 4,7% smatra da se već troši previše para. Sa druge strane, čak 62% smatra se previše para troši na stranu pomoć, a 11,4% smatra da tu pomoć treba povećati.

Sledeći "blok" pitanja se odnosi na pitanja rase i odnosa među polovima. Iskreno, smatram da je napredak u ovim oblastima neverovatan. Recimo, procenat onih koji smatraju da je potrebno doneti zakon kojim bi se zabranili rasno mešoviti brakovi je opao sa 37% u 1972. na 10% u 2002. godini. Takođe, procenat onih koji ne bi glasali za ženu za predsednika Amerike je opao sa 26% 1972. godine na samo 6,3% 1998. godine. Broj onih koji se slažu sa "žene treba da vode računa o domaćinstvu, a muškarci o državi" je opao sa 35% 1974. na ispod 15% 1998. godine.

Treći blok se odnosi na stav prema raznim društvenim i "ideološkim" manjinama, poput ateista, socijalista, komunista, rasista, militarista i homoseksualaca. Odnos prema homoseksualcima se dramatično poboljšao - procenat onih koji bi zabranili homoseksualcima da rade kao nastavnici je opao sa 50% 1973. godine na 20% 2006. godine. U znatno GOREM položaju (u pogledu nivoa, ali i u pogledu napretka) su ateisti - procenat onih koji bi zabranili ateistima da rade kao nastavnici je opao sa oko 56% u 1973. na 37% 2006. godine. Jedini koji nisu poboljšali svoj "imidž" u društvu su rasisti - 37,4% ljudi je 1976. smatralo da im treba zabraniti da govore u javnosti, taj broj danas iznosi 37,1%.

Ključno pitanje za mene je - zašto i kako je došlo do ovakvog preokreta. Američki liberali bi verovatno tvrdili da je sve ovo rezultat aktivnih napora države tokom 60-ih godina da se izbori sa rasizmom i raznim drugim šovinizmima. Teško je tvrditi da to nije imalo nikakvog efekta, ali ja onda postavljam pitanje - ko je izabrao te političare koji su sprovodili takvu politiku? Poenta je da se ovde ne radi o kokošci i jajetu, sasvim je jasno da je PRVO došlo do promene javnog mnjenja, a tek onda do izbora vlasti koja je donela zakone koje je javnost želela. A na pitanje - zašto je došlo do promene javnog mnjenja, mislim da nemamo dovoljno dobar odgovor.