Pages

29 July 2009

Inteligentni dizajn i liberalizam

Sećam se rasprava od prošle jeseni vezanih za Saru Pejlin ili Majka Hakabija. Prigovor koji su mnogi komentatori na ovom blogu upućivali nama koji smo imali pozitivne reči za Saru Pejlin bio je između ostalog to da ona veruje u kreacionizam, tj inteligentni dizajn. Kako ijedan liberal može podržavati takvu osobu? To pitanje se ponovo pojavilo i u raspravi na jednom od prethodnih topika.

Ja mislim da verovanje u inteligentni dizajn nema niakkvih posledica po samu ideološku i političku raspravu koju vodimo. Evo i zašto. Svako ko je studirao i malo biologiju, i ko je ikakvog iskustva imao sa zagovornicima inteligentnog dizajna i kreacionizma zna da je to glupost. Odnosno, sastavni deo raznih drugih "bibliijskih teorija" poput one da je zemlja stara 15 000 godina i slično. Mislim da je to sve deo jednog potpuno smešnog folklora religioznih ljudi koji ne mogu da se pomire sa faktom da nauka u modernom svetu deluje kao nezavisna sila kojoj ne treba odobrenje crkvenih Otaca.

Ali, ništa manje, galama na kreacionizam je retko inspirisana naučnim interesom, već najčešće militantnim ateizmom nekih naučnika (a još više "zaštitnika javnog interesa") koji ne podnose da iko javno iznosi teorije, makar i glupe i nedokazane, koje nemaju po njihovom mišljenju jasne ateističke implikacije. Oni ne shvataju Darvinovu teoriju kao naučnu istinu, već kao oruđe ateističke indoktrinacije, kojoj kreacionisti, sa hiljadugodišnjim nasleđenim iskustvom ispiranja mozga, predstavljaju opasnu konkurenciju. Zato se u Americi i vodi borba da li kreacionistička "nauka" sme da se predaje u srednjim i osnovnim školama ili ne. Darvinisti i ateisti kažu ne, crkvenjaci kažu da, jedni želeći monopol na indoktrinaciju dece ateizmom u ime nauke, drugi želeći da se infiltriraju što više sa svojom dogmom u obrazovni sistem.

Ali, pretpostavka cele rasprave, oko koje se i jedni i drugi manje-više slažu je da država treba da određuje šta sme a šta ne sme da se predaje u školama. Ne vidim kako liberal može da se uključi u ovu raspravu a da ne prihvati osnovnu premisu debate - da je država povlašćeni arbitar koji dekretom proglašava naučnu istinu, tj nameće školske programe. Liberal bi valjda trebalo da bude za ukidanje državnog patronata nad obrazovanjem, pa nek predaje ko šta hoće. Ako neka srednja škola misli da obrazuje đake koji će sutra da se upišu na neki bolji fakultet verovatno neće biti motivisana da deci ispira mozak "biblijskim" tumačenjem porekla života, već da ih nešto stvarno nauči. Kao što ih verovatno neće učiti preferans, nego matematiku i fiziku. Ako se zalažemo za individualnu slobodu, onda ne vidim kako možemo, i u ime kog načela, da se zalažemo za zakonsku zabranu predavanja kreacionizma. Dakle, liberal bi trebalo da bude protiv zabrane kracionizma u školama, ali ne na temelju njegovih naučnih kvaliteta, nego na temelju slobode.

Mimo ovoga, liberal može jedino da zauzme neki lični stav o darvinizmu ili kreacionizmu, i možemo taj stav kritikovati ili pozdraviti u zavisnosti da li se sa njim slažemo. Ali, to je isto kao pitanje da li smatramo da je Standardni model iz 1970 ili pak teorija struna iz 1990ih bolji okvir za "teoriju svega", tj konceptualno ujedinjavanje opšte relativnosti i kvantne mehanike. Ali, to je irelevantno za politiku. Ronald Regan je verovao u inteligentni dizajn, Dvajt Ajzenhauer takođe, čak i Džimi Karter, ali oni nisu bili birani za profesore biologije, nego za predsednike Amerike (čak i Al Gor podržava kreacionizam u školama). I tu je mnogo važnije šta imaju da kažu o pitanju karaktera UStava i uloge sudstva, monetarne i fiskalne politike, penzija, poreza, javnog duga i sličnih stvari, a ne njihova privatna mišljenja, religiozna i naučna uverenja.

12 comments:

Dejan Tesic said...

"Liberal bi valjda trebalo da bude za ukidanje državnog patronata nad obrazovanjem, pa nek predaje ko šta hoće." Ne slazem se. :) Liberal nije valjda isto sto i anarhista, tj. ja uopste nisam protiv postojanja drzave kao takve. Pored odbrane i javnog reda, jedna od stvari gde mislim da je drzava korisna je uloga kvalifikacionog autoriteta. Novi Zeland je npr. prilicno slobodna ekonomija (sad, nista nije savrseno), ali nikom - ni levo ni desno - ne pada na pamet da ukine NZQA... stavise u Australiji se ponekad spominje kao uzor, kako bi trebalo da stoje stvari. Mozemo o ovome da teoretisemo, ako je nekom do toga, cinjenica je da to dobro funkcionise i da bi bilo van pameti demontirati nesto samo iz ideoloskih (tacnije, dogmatskih) razloga, bez obzira sto su mu rezultati pozitivni mnogo vise nego negativni!

Sto se tice Palin, pa ne znam zasto bismo se uopste toliko bavili americkim politicarima (smatram da je to postala opsesija dobrog dela sveta, a i TR, ne razumem bas zasto je to tako). Da imam tamo pravo glasa, ne verujem da bih za nju glasao nikada.

Dejan Tesic said...

Takodje, uverenja politicara uopste nisu privatna stvar, odakle to? Pa bas konzervativci i konzervativni kolumnisti se ubijaju da ubede javnost da je OK da se demokratski izabrani predstavnici inspirisu svojim verskim (najcesce se pod tim misli hriscanskim) ubedjenjima u kreiranju svojih politika.

Bojim se da se veoma razilazim sa idejom nekog "wisdom of the crowds" kada je u pitanju obrazovanje i nauka, kao i zdravstvo i tome slicno. A verovacu i drugima da su u tome dosledni kada u slucaju teske bolesti sprovedu javnu anketu o tome sta im je za ciniti, umesto da se oslone na misljenje specijaliste. Postoje ljudi koji o nekim stvarima znaju (znatno) vise od drugih i obesnaziti ih u tome da to znanje prenesu je odlican put nazad u pecine i na grane sa kojih smo sisli. (Tj. nismo sisli, ako je verovati kreacionistima). Ne mogu nista slicno tome nikad da podrzim, pa makar se druzio sa pozerima tipa Obame i Klintona doveka.

Lighthouse said...

Nije problem veruje li ovaj ili onaj političar u kreacionizam, nego da li pokušava da ga uvede u škole. Kao ni preferans, ni kreacionizam ne bi trebalo da se predaje u državnim školama, ni bilo gde drugde gde se predavanja finansiraju iz poreskog dinara/dolara/itd. U privatnim školama, ili privatnim novcem OK, s tim da država priznaje diplomu onome ko je izučio i Darvina (i sve drugo što je u toj oblasti naučno relevantno). Opet, nemam ništa protiv da velika većina privatnika (osim par izuzetaka poput privatnih bolnica) zapošljava ljude nezavisno od toga imaju li državno priznatu diplomu ili ne. I uz to, privatnika treba da je mnogo više, a državnih poslova mnogo manje, nego danas.

Ne mislim da je hajka na kreacinizam pretežno uzrokovana militantnim ateizmom (Darvin je bio veoma religiozan), mada ima i toga. Nego je pitanje ima li u političkom odlučivanju (a upravljanje državno finansiranom školom je to) mesta verskim preferencijama, ili je vera privatna stvar, a ono što se pika je zdrav razum, naučna ekspertiza, racionalna provera, iskustvena provera, itd. Znam, znam, nije ni nauka imuna od svinjarija, global warming debata, itd, ali crkva nije slučajno odvojena od države, a u boljoj varijanti i religija od politike.

Amerika je i zato velika i ne bi smela nipošto da poklekne pred zahtevima za rušenje tih barijera. Nažalost, tzv. "liberali", tj. Obama, besramno su srušili neke od tih barijera onom propovedi na inauguraciji, u kojoj je Nada pripisana jednom od Idola, prema Roditeljima (Oci Osnivači) iskazano nepoštovanje, a oni koji misle drugačije (tj. koji su po njihovim kriterijumima "asocijalni") implicitno su optuženi kao grešnici.

Dejan Tesic said...

Barem je stem cell istrazivanje dobilo nova krila. Mislim da su potencijalni benefiti toga veci od benefita slobodnog nosenja oruzja... Ja se izvinjavam, ali ja sam veoma cinican prema love-in-u izmedju libertarijanaca i konzervativaca koga vidim i na TR-u.

Lighthouse said...

Dejane,
Ja nisam deo bilo kakve ljubavi (ako je ima) libertarijanaca i konzervativaca na TR. Valjda je jasno da za mene nisu ekonomske slobode jedine slobode na svetu, niti je pravo svojine jedino ljudsko pravo. Ali, isto tako, volim da ponovim da su ekonomske slobode i svojinska prava deo paketa ljudskih sloboda i prava, bez kojih sve drugo vrlo, vrlo lako može da padne u vodu, i često pada.

Ivan Jankovic said...

Dejane,

"Liberal nije valjda isto sto i anarhista, tj. ja uopste nisam protiv postojanja drzave kao takve. Pored odbrane i javnog reda, jedna od stvari gde mislim da je drzava korisna je uloga kvalifikacionog autoriteta."

Razlika izmedju klasicnog liberala i anarhiste j eu tome sto anarhista veruje da drzavu treba ukinut, a klasicni liberal da je treba svesti na ulogu nocnog cuvara. Ta uloga iskljucuje arbitriranje u obrazovanju i zdravstvu. Mozda vi ili neko drugi misli da drzava treba i to da radi, ali to nisu klasicni liberali.

"Takodje, uverenja politicara uopste nisu privatna stvar, odakle to? Pa bas konzervativci i konzervativni kolumnisti se ubijaju da ubede javnost da je OK da se demokratski izabrani predstavnici inspirisu svojim verskim (najcesce se pod tim misli hriscanskim) ubedjenjima u kreiranju svojih politika."

Da, mnogi konzervativi to misle, kao i mnogi levicari, a ja ne milim i klasicni liberali ne misle. Politicar za liberala nije Mesija ni izbavitelj ni heroj, ni motivator, ni edukator, nego administrator javnih poslova. Onaj koji upravlja poreskim parama. I to je kraj. Sta on privatno misli o necemu nije presudno.

Lighthouse,

pretpostavimo da javne skole postoje. Koji je razlog da drzava propisuje programe? Zasto ne propisuje programe na drzavnim univerzitetima? Jel mislite da drzava treba da odredjuje sta je istina a sta ne? Kako cemo sa istorijom ili filozofijom? Dal i tu drzava treba da odredi unapred sta je istina a sta ne? Pretpostavka cele te price je da su drzavni birokrati pametniji i da bolje znaju sta je istina od profesora i nastavnika. Ne vidim nikakvog opravdanja za takav ekstremni paternalizam iz liberalne perspektive. Mogu da zamislim da oni koji zele da koriste obrazovanje kao instrument indoktrinacije zele da drzava odredjuje sta klinci ima da uce. Ali, jedan liberal...

nagnatron said...

Zašto je strah od indoktrinacije od strane države protumačen kao militantni ateizam?

Dobar primer za takvu praksu je država Teksas.

Željka Buturović said...

"Razlika izmedju klasicnog liberala i anarhiste j eu tome sto anarhista veruje da drzavu treba ukinut, a klasicni liberal da je treba svesti na ulogu nocnog cuvara."

ali nije to jedina razlika. razlika je i u tome sto su klasicni liberali (poput smita) veoma osetljivi na istorijski kontekst i neplanirane posledice svake promene, pa i one inspirisane libertarijanskim namerama, kako sto je, u ne tako maloj meri bila, na primer, francuska revolucija. zapravo, iz tog opreza i proizilazi povezanost konzervativizma i libertarijanizma u klasicnom liberalizmu.

jedno je pitanje da li drzava, u apstrakciji, treba da se bavi obrazovanjem. drugo je pitanje sta raditi sa sistemom u kojem je drzavno obrazovanje ukorenjeno i gde je njegovo ukidanje ne samo politicki potpuno neizvodljivo vec je i nemoguce predvideti posledice tog ukidanja u konkretnom istorijskom kontekstu.

perica said...

Da bi postojala sloboda u obrazovanju, reformator majke-države mora da bude anarho-liberal. Svaki drugi reformator veruje da treba da postoji vrhovni arbitar obrazovanja i da to treba da bude država inače ode sve u tandariju. Znači neizbežno su jedino anarho-liberali pravi zastupnici i mogući donosioci slobode.
Isto tako, da bi postojala sloboda veroispovesti, reformator mora da bude ateista. Tek tada će biti moguće da svako veruje u šta god hoće. Vernik bilo koje fele naravno veruje da je njegova vera jedina ispravna i da će sve drugo odvesti u haos i pakao. Slobodu veroispovesti mogu da brane jedino militantni ateisti.

Ivan Jankovic said...

Zeljka,

tvoj argument, ako sam ga dobro shvatio, kaze da klasicni liberal treba da bude oprezan u zalaganju za demontiranje drzavnog intervencionizma, jer to moze imati nezeljene neplanirane efekte.

Ali, istorijska veza konzervativizma i liberalizma je sadrzavala tacno suprotno od toga. Uverenje da zamena spontano nastalih drustvenih ustanova poput novca, privatne svojine, ugovora, "individualistickog morala" drzavnim planom vodi neplaniranim negativnim posledicama. Francusku revoluciju su kritikovali jer hoce da zameni tradicionalno dokazane ustanove racionalistickim planom. Ne bi tvrdili da ponovna uspostava slobodnih ustanova ukidanjem drzavnih ogranicenja treba da bude sporna. To je naopaka vrsta konzervativno-liberalnog fuzionizma, koji u Srbiji recimo zastupa Ljubomir Madzar, koji koristi "hajekovske" argumente postupnosti i opreznosti da bi zagovarao ocuvanje dobrog dela psotojeceg socijalistickog sistema kroz odlaganje privatizacije i protekcionizam u trgovini. On je kritikovao naglu liberalizaciju kao "konstruktivisticke ekperimente", sto je cista travestija Hajekovog argumenta! Hajek nikad tako sta nije tvrdio, ni Smit, vec potpuno suprotno. Smit se zalagao za sok terapiju danasnjim recnikom receno, za unilateralnu spoljnotrgovinsku liberalizaciju kao najbolje resenje u analognoj situaciji u kojoj se danas nalaze sve zemlje koje hoce da u bilo kojoj meri reformisu ili smanjuju stepen drzavnog intervencionizma.

perica said...

Ma kakva "država - noćni čuvar"!? Kakve su to gluposti! Ljudska priroda je takva da pojedinac ili grupa ljudi koja ima monopol sile neizbežno postaje lopov i razbojnik odnosno mafija. Treba biti dresirani majmun pa ne videti da je razlog što se to danas ne događa oko nas upravo postojanje državnog programa dresure majmuna - državnog obrazovanja, koje deci uteruje strah u kosti i obožavanje države. Država - noćni čuvar ne bi imala ovaj program dresure i za samo par godina pojavili bi se ljudi koji nisu dresirani majmuni, koji bi onda postavili pitanje legitimiteta monopola sile i monopola na sprovođenje pravde. I onda bi "noćni čuvar" - monopolista morao u krvi da uguši pobunu i da ponovo uvede dresuru. Država noćni čuvar je neodrživa na duži rok jer, kao monopol sile, sprečava razvoj kredibilne pretnje odbrambenom silom, koja stanovništvo jedino može da zaštiti od ambicioznih diktatora i totalitarista. Elementarno.

perica said...

I u najtvočmen stejtu policija bi bila neefikasna i korumpirana kao i sada. To je neizbežno kad ima monopol. I u najtočmen stejtu sudovi bi bili neefikasni i korumpirani - kao i sada. Opet - monopol. Sve bi to opet bili kriminalci sa legitimacijama.