Pre jedno dve godine sam imao par postova na temu koncesije (pogledajte ovde i ovde). Moj zaključak je bio da je Ugovor o koncesiji dobar za Srbiju i da mi nije uopšte jasno zašto tadašnja vlada nedeljama nije htela da ga objavi.
Sada smo došli u situaciju da se cela stvar potpuno raspala i da nesuđeni koncesionar tuži Srbiju za 70-ak miliona evra. Šta se uopšte dogodilo?
Po mom mišljenju, dogodilo se to da je ugovor bio ISUVIŠE dobar za Srbiju i da zato nijedna banka nije htela to da finansira. Prosto, koncesionar je ugovorom na sebe preuzeo sve bitne rizike, uključujući i rizik niskog intenziteta saobraćaja, što se bankama očigledno učinilo neozbiljnim i previše rizičnim. Pošto koncesionar nije mogao da obezbedi finansiranje, došlo je do raskida ugovora a sada i do tužbe. Ko je u pravu, zaista ne znam. Slutim da je koncesionar pristao na sve što je naša strana tada tražila, u očekivanju da će kasnije moći da podmiti koga treba da se ugovor naknadno izmeni.
Koncesija je jednostavno veoma, veoma komplikovana stvar, gde je pravilna raspodela rizika između dve strane od suštinske važnosti. Ponašanje vlade, ali i histerično ponašanje dela tadašnje opozicije i javnosti oko celog ovog posla mi sugeriše da Srbija još uvek nije spremna za ovakav oblik izgradnje infrastrukture, što je šteta.
No comments:
Post a Comment