Nisam video preostale anekse Ugovora, ali sam prilično siguran da je sve ok. Samo bi lud čovek stavio u ugovor bilo šta problematično, naročito u ugovor koji važi narednih 30 godina, koji će detaljno da "češlja" svaka naredna vlast i da traži i najmanju grešku kako bi koncesionaru otela put, kada ga bude izgradio. Siguran sam da je koncesionar insistirao na ugovoru koji bi sutra mogao da "brani" i pred Radikalima i pred Kostrešom.
Zato mi se čini da je pažnja javnosti bila usmerena u pogrešnom smeru, ka tome "šta piše u ugovoru" i "da li je koncesionar privilegovan", umesto u smeru "da li je to što piše u ugovoru bilo poznato i ostalim kandidatima", jer to je ključno pitanje.
Koncesija po definiciji podrazumeva ekskluzivnost i povlašćenost, tako da samo ako je tender bio fer i ako su svi učesnici znali šta tačno podrazumeva konkretna koncesija, onaj ko ponudi najvišu cenu treba to i da dobije. Zato mislim da bi ubuduće najbolje bilo da Vlada pre nego što raspiše koncesiju pripremi i nacrt ugovora koji bi prošao neku ograničenu javnu raspravu i koji bi se onda ponudio koncesionarima na tenderu. Jedino što bi se licitiralo bi bila koncesiona naknada. Tako bi bilo najčistije. Ugovor bi se potpisivao odmah, bez dodatnih pregovora.
Oko ove koncesije se postavljalo i pitanje - da li nam taj put treba? Moj odgovor je da ne znam. Činjenica je da Srbija ima relativno slabo razvijenu putnu infrastrukturu, ali i da su skoro svi ostali naseljeni krajevi zemlje veoma blizu autoputa, odnosno da su na njega povezani skoro svi veliki gradovi u ostatku Srbije. Tako da ja planirani put ne vidim kao vezu Beograda sa Crnom Gorom, već kao brzu vezu Užica, Čačka, Prijepolja, Novog Pazara sa Evropom - nešto što skoro cela Srbija već ima. Da li ima dovoljno saobraćaja da opravda izgradnju auto-puta? Verovatno ne. Da je odgovor da, ne bi bilo potrebno davati i koncesiju na Horgoš - Beograd.
Moj sasvim lični stav je da je dobro što se država odlučila na koncesiju, umesto na izgradnju puta kroz zaduživanje. Prvo, teret izgradnje će pasti na one koji ga koriste, što je fer. Drugo, verujem da će se pokazati da će ta deonica puta biti bolje održavana, da će redovi na naplatnim rampama biti manji, da će biti bolje označen i da će biti više pratećih objekata nego na državnom auto-putu. Možda to nekoga ubedi da putevi uopšte ne moraju da budu državni.
4 comments:
Zanimljiv je detalj oko uskladjivanja visina putarina po "eskalacionoj formuli" o cemu je pisao Glas Javnosti. Svake godine se putarine uvecavaju stopom rasta GDP a zatim i stopom inflacije. Sto od prilike znaci da cemo narednih bar deset godina imati godisnje povecanje od min. 10% na cenu putarina.
Drzava je naravno ta koja daje saglasnost na povecanje, a ako odbije duzna je da izgubljena sredstva nadoknadi.
Ako je ova informacija i tumacenje tacno ili ce se sav saobracaj prebaciti na stari put NS-BG ili ce drzava morati skupo da plati ovu avanturu subvencioniranjem putarine na najvaznijem putnom pravcu...
Cak ni to ne mora da bude problem, ako je takav nacin uskladjivanja cena bio poznat svim ucesnicima na tenderu. Ako nije, onda je cela ova prica skandalozna. Ako jeste, onda je ok. Pretpostavljam da jeste, ali naravno ne znam.
Uzgred, od 2004. godine do danas su drumarine skoro utrostrucene, sto je bilo mnogo nepovoljnije za nas vozace nego ta eskalaciona formula.
Vozio sam dosta po Evropi, pa sam video da je neka prosecna cena na putevima gde se placa drumarina (Francuska, Italija) oko 10 evra na 100 km.
Kod nas je sada ta cena nesto manja od 4 evra na 100 km. Za strance mislim da je duplo veca. Tako da verujem da je neka ideja da se te cene ujednace, tako sto bi se cena za domaca vozila podigla na nivo cena za strana, sto bi i dalje bilo slicno postojecim cenama u EU. Lako je sada biti kritican pa reci "ali mi nemamo evropski standard", ali realnost je da cena izgradnje i odrzavanja puta samo u maloj meri varira od zemlje do zemlje. Cene asfalta, cementa, gradjevinskih masina su manje-vise iste svuda. Ovde jeste jeftinija radna snaga, ali koliko znam, ucesce troskova radne snage je relativno malo.
Alternativa je da se putarina uopste ne naplacuje, vec da se odrzavanje i izgradnja finansira iz goriva, sto ova koncesija takodje dozvoljava, ako ja dobro kapiram.
Ali i dalje ostaje nejasno zasto toliko problema sa objavljivanjem ugovora? Da li postoji u praksi normalnog sveta slicna situacija da je neki ugovor o koncesiji, ii bilo koji njegov deo, bio tajna? I ako je zaista sve u redu, zar nije u najboljem interesu ministra Ilica i cele vlade da se odmah i u celosti objavi ugovor, zajedno s aneksima?
Hoces reci da oni ne razumeju da je ugovor ok, vec pogresno veruju da ima nesto sto bi ih moglo dovesti u nezgodan polozaj, ili ne daj boze suocene sa sumnjama na korupciju?
Ako ima korupcije (a prilicno sam siguran da ima, odnosno da je bilo, ali ne nuzno na najvisem nivou), to se nece videti u ugovoru. Odnosno, to necemo mi videti u ugovoru.
To mogu da vide samo oni koji su otkupili tendersku dokumentaciju. Ja ne znam (niti Kostres moze znati) da li su garancije koje je konzorcijum ponudio ok. To moze da zna samo neko ko zna kakve su garancije uopste trazene u tenderskoj dokumentaciji, znaci to mogu da znaju samo ostali ucesnici na tenderu.
U ovakvim poslovima ima mnogo prostora za korupciju. Prvo, pri pripremi tendera, kada se uslovi mogu definisati tako da nekoga favorizuju. Ali, cini mi se da do najvece korupcije moze doci prilikom sprovodjenja ugovora. Recimo, konzorcijum za 4 godine moze reci da iz objektivnih razloga ne moze da odradi to sto je potpisao. Necija diskreciona odluka ce tada biti da li da ih tuzi ili ne.
U tome je u stvari prednost objavljivanja ugovora, sto ce "javnost" za 5 godina od sada moci da spreci takve stvari.
Ja sam probao na netu da nadjem neki drugi ugovor o koncesiji i nisam uspeo.... Obicno neki politicar obnaroduje kljucne elemente ugovora, ali sam ugovor nisam nigde nasao. Doduse, trazio sam samo na engleskom.
Ja mislim da se radi o cistoj bahatosti Velje Ilica. Da je on u jednom trenutku rekao da nema sansi da se pravda "tu nekom Kostresu" i da iz inata nece nista da objavi.
Jednostavno, ne verujem da bi koncesionar bio toliko blesav da u ugovor (za koji zna da ce ga gledati sve naredne vlasti) stavi bilo sta sto nije u skladu sa zakonom. Naravno, ostaje puno prostora za dzentlmenske sporazume (ako se to i dalje zove dzentlmenski sporazum kada je jedna strana Velja Ilic) u kojima mogu posredovati (i na neki nacin garantovati) strani ambasadori, ali toga sigurno nema u ugovoru.
Post a Comment