Kako procenjivati političare?

Dejvid Fridman je pre nekoliko dana imao post na ovu temu. Po njemu, postoje dva odgovora - po tome šta su do sada radili i pričali (kakav im je "track record"), ili prosto po tome da li su vam lično simpatični. 

Iako na prvi pogled deluje da je prvi metod racionalniji i ispravniji, Fridman daje dosta dobre argumente za drugi metod. Na konkretnom primeru Obame i Sare Palin on kaže da to što je Obamin "track record" veoma liberalan (u američkom smislu reči), a Sare Palin konzervativan, uopšte ne mora da znači da su oni zaista takvi, već da to u velikoj meri prosto oslikava biračko telo kojem su i on i ona morali da povlađuju, odnosno da su i on i ona, ako su hteli da budu izabrani, morali da se tako ponašaju. 

Meni se učinilo da ovakvo razmišljanje možda ima neke logike u Americi, ali da se u Srbiji, u kojoj se sve partije i svi političari obraćaju celoj Srbiji, to ne može tako posmatrati.

Međutim, nakon što sam pročitao intervju novog ministra poljoprivrede, Saše Dragina, kao i intervju bivšeg ministra poljoprivrede, Slobodana Milosavljevića, čini mi se da se Fridmanova logika može primeniti donekle i na Srbiju.  

Recimo, stiče se utisak da Milosavljević nije toliki etatista kao što je izgledao kao ministar poljoprivrede. To meni govori da je sasvim moguće da je veoma teško, ili čak nemoguće, biti liberalan ministar poljoprivrede. Svaka čast Goranu i Ivani, ali sećam se da su se i oni hvalili veoma povećanim agrarnim budžetom. Sa druge strane, imamo Narodnu banku gde su prvo Dinkić, pa Udovički, pa sada Jelašić bili konstantno liberalniji od Vlade.

Poenta je da iz toga što se Jelašić 2007. ponašao daleko liberalnije od Slobodana Milosavljevića, ne sledi nužno i da je veći liberal. Meni je sasvim zamislivo (mada ne i veoma verovatno) da bi u nekom alternativnom univerzumu, u kojem je Jelašić ministar poljoprivrede, a Milosavljević guverner NBS, Jelašić bio kandidat za "Netržišno rešenje godine". 

Slažem se da je teza po malo "nategnuta", ali mi deluje da tu ima neke istine.