Pages

24 November 2008

Hajek 1 - Tržište intelektualaca

Nameravam da u nekoliko nastavaka primenim hajekovske ideje na rešavanje nekih akutnih zagonetki ekonomije i političke filozofije kojima se inače bavimo na ovom blogu u poslednje vreme.

Danas komentarišem temu kojom smo se bavili pre neki dan (videti posebno komentare) a kojom smo se bavili i ranije - da li flagrantna pristrasnost američkih medija na stranu Obame predstavlja tržišnu grešku? Konvecnionalno gledano, morala bi. Ako tržište kaže da je Amerika zemlja desnog centra, sa polovinom glasača koji naginju republikancima, sebični profitni motiv bi terao privatne medije (a samo takvi postoje u Americi) da budu što je moguće više fer. Ipak, oni jako liče na neko orvelovsko Ministarstvo istine, pre nego na objektivne medije, a ne liče čak ni na medije željne senzacija na kojima bi takođe mogli da profitiraju (jer ih ignorišu u Obaminom slučaju). U raspravi na prethodnom postu nismo došli ni do kakvog pametnijeg zaključka. Ja sam bio u problemu da objasnim zašto bi se to tržišna greška ovih razmera javila samo u medijskoj industriji a ne i proizvodnji cipela ili komjutera. Ali, moji kritičari su takođe bili u problemu da objasne kako je moguće da mediji u tolikoj meri ignorišu šanse za profit i opasnosti od njegovog gubitka (kroz otuđivanje velikog dela konzervatnih glasača i oglašivača), i u kom se to smislu može nazvati racionalnim ekonomskim ponašanjem.

Evo kakav izlaz iz ovog ćorsokaka nudi Hajek u svom poznatom eseju Intelektualci i Socijalizam:

"Even where the direction of policy is in the hands of men of affairs of different views, the execution of policy will in general be in the hands of intellectuals, and it is frequently the decision on the detail which determines the net effect. We find this illustrated in almost all fields of contemporary society. Newspapers in "capitalist" ownership, universities presided over by "reactionary" governing bodies, broadcasting systems owned by conservative governments, have all been known to influence public opinion in the direction of socialism, because this was the conviction of the personnel. This has often happened not only in spite of, but perhaps even because of, the attempts of those at the top to control opinion and to impose principles of orthodoxy."

Izgleda da on misli da su ubeđenja većine novinara, kao i glumaca i pisaca i profesora, takva da čine efektivnu kontrolu sadržaja medijskih i edukativnih programa skoro nemogućom, čak i sa konzervativnim vlasnikom. Ovo svakako može da objasni generalno zastupanje socijalističkih predrasuda od strane medija. Isto tako može da objasni oduševljenje ljudima poput Obame kod većine novinara, ali i svih drugih "intelektualaca", jer je on bio percipiran kao oličenje njihovih ideoloških fantazija i nada. U odbranu tih nada, sva sredstva su dozvoljena, jer intelektualcima uvek na prvom mestu dolaze ideje. Hajekova teza je, modernom rečnikom izraženo, da će zbog okolnosti da medijski biznis u velikoj meri koristi usluge intelektualaca, uvek do izvesne mere postojati principal-agent problem između konzervativnog vlasnika i agenata, a zbog informacione asimetrije zbog koje intelektualac kao nezaobilazni šraf u širenju opštih ideja na široke mase uvek ima prednost u odnosu na praktičnog biznismena. Imamo u osnovi istu "tržišnu grešku" u medijskoj industriji, kao i u holivudskoj filmskoj produkciji, koja takođe teško da odslikava gledišta prosečnog američkog čoveka. Ključna specifičnost tržišta na kojima dominiraju intelektualci leži u tome da pretpostavka njihovog saobražavanja konvencionalnom ekonomskom opisu efikasnih tržišta leži u smanjenju barijera ulasku za ne-intelektualce u hajekovskom smislu. Tada bi neiskorišćene mogućnosti profita koje sada postoje zbog sistematske pristrasnosti intelektualaca bile u većoj meri iskorišćene. Što je barem u ovom trenutku vrlo teško zamisliti. Drugim rečima, za situaciju gde većina novinara, publicista, glumaca, režisera i pisaca ne bi bili socijalisti i komunisti.

DODATAK: Treba ovde dodati, kao što sam ja ranije činio, da možda ipak nije reč o dugoročnoj tržišnoj grešci, budući da je jasno da konvencionalni mediji polako ali sigurno gube uticaj, zbog ekspanzije interneta. Pretpostavka analize je da barem na srednji rok konvencioanlni mediji ostaju galvni izvor informisanja za većinu ljudi.

13 comments:

andreas breme said...

немогућа је еволуција (макар и државног) капитализма у социјализам; таква промена је могућа само револуцијом. Данас у Америци нема елите која може да осмисли значајније поправљање система. Остаје још само да тренутно дезоријентисане масе обесправљених и експлоатисаних постану довољно свесне да капитализам као такав има алтернативу и да се организују у радикалан друштвени покрет.

Branko said...

Pitanje za Ivana Jankovica:

Kupio sam pre neki dan Karla Mengera i Hajeka u Sluzbenom Glasniku. Posto vidim da si ti prevodilac Hajekovih Cena i prizvodnje, da li planiras da prevedes jos nesto od austrijske skole.

Bilo bi interesantno nesto od Mizesa. Za pocetak Teoriju novca i kredita.

Slaviša Tasić said...

Evo jednog papira na temu:
http://www.nber.org/papers/w12707

Trebalo bi da je besplatno za bilo koju srpsku emial adresu (... @sezampro itd.)

Iz apstrakta:
Firms respond strongly to consumer preferences, which account for roughly 20 percent of the variation in measured slant in our sample. By contrast, the identity of a newspaper's owner explains far less of the variation in slant. We also present evidence on the role of pressure from incumbent politicians, tastes of reporters, and newspaper competition in determining slant.

Ivan Jankovic said...

Breme, sta da ti kazem, studirao sam sa covekom filozofiju. Bio je perjanica JUL-a i cegevarizma jos tada. Posle jedne visecasovne rasprave rekao mi je: "mozda je to tako ali sam ja sam navikao da stvari gledam ovako" (ja tada nisam bio ni blizu nekog desnog libertarijanca, vec pre "poperovac"). To je to. :)

Branko,
Ne, nema takvih planova, bar zasad, a ne verujem da cu ja ucestvovati kao prevodialc i ako ih bude.

Ivan Jankovic said...

trolovanje: Kalik je potpuno u pravu: Americi toliko nema spasa da se i njihovi komunisti izgleda zadovoljavaju onim sto im Bus vec nudi a Obama obecava jos malo vise: fiskalni stimulus, affrodable housing, povecanje socijalne pomoci i bonova za hranu i slicno. Nista o ustanku masa, rusenju ekploatatorskog sistema i revolucionarnom ukidanju privatnog vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju itd. http://www.americanthinker.com/blog/2008/11/communi

tiki said...

a sad može biti da vlasnici novina mogu drugačije zaraditi pobedom Obame nego prodajom informacija. Osim toga živi se od reklame more bit da i sa reklamerima u dilu..
Ali najverovatnije ideologija nema cenu , a raja se pali i žari dok im događanje preplanulih ne tresne u glavu

Aleksandar Boskovic said...

kod Vas i američki mediji ispadoše "socijalistički"... o tempora...

Ivan Jankovic said...

Breme i ostali,

citirani Kalik je upravo na rts kod Natase Miljkovic sa Prokpijevicem o krizi kapitalizma. Ludilo.

andreas breme said...

e sad da ga slusam, nisam siguran da imam strpljenja...

andreas breme said...

i inace izbegavam politicke emisije a sad i tog lika da slusam...

andreas breme said...

ali moras da priznas da sam extra dobar citat izabrao ;)

kao da sam znao...:)

razvijaju mi se nove sposobnosti, postajem vidovit :)

Vlada M said...

A sta ako su americki mediji procenili da bi za njih na primer bilo profitabilnije na duzi rok da obama pobedi i onda mu u tome "pomogli". Mozda oni samo jure svoj profit, mozda to nije trzisna greska?

Branko said...

Slab je bio Kalik. Mada je bilo ipak malo nepravedno, sa strane kapitalista su bila dva uni profesora... Milsim da socijalizam nije nikada ni bio alternativa..

Realna debata bi bila nekoga ko predstavlja mejnstrim (neoklasicnu/kejnziansku) skolu, sa nekim ko se zalaze za formu korporatizma kakav vec postoji u Aziji a polako se uspostavlja u Americi.

Tj. ovo je samo debata dve manjine...