Mislim da su svi u ovoj zemlji već oguglali na odsustvo bilo kakve logike i rezona u kosovskoj politici ove vlasti. Šta se tačno želi postići i koji je tačan cilj Srbije u pregovorima o Kosovu nikad nije bilo ni rečeno, niti se moglo naslutiti (osim ako ste pametniji od mene pa razumete šta znače fraze tipa "više od autonomije manje od nezavisnosti" ili ste zaljubljeniji u pravnu misao Smilje Avramov od mene, pa verujete da "Srbija ima misiju da brani međunarodno pravo") . Pred kraj ove poslednje sesije u Austriji ispalo je da nema problema da Kosovo bude faktički nezavisno, da Srbija nema nikakve ingerencije nad njim, samo da nova država nema sedište u UN.
Koštuničina današnja najnovija tirada protiv Amerike i NATO-a, nastavljajući se na staru matricu, izgleda jednako beznadežno, i jednako lišeno nekog vidljivog ne-metafizičkog ovozemaljskog smisla. Evo šta, između ostalog, mniva premijer Srbije:
Osnovni cilj je stvaranje marionetske NATO države u kojoj bi kako je određeno u Aneksu 11 Ahtisarijevog plana konačan i vrhovni organ vlasti bio NATO pakt', ocenio je Koštunica.
U dosadašnjoj istoriji pravo ime za nadzirane države je bilo marionetska tvorevina i sada vidimo kako SAD i NATO pokušavaju da tako nešto sprovedu u delo. Još je samo nedostajalo da Srbija prihvati Ahtisarijev plan i da time ozakoni bombardovanje i dolazak NATO trupa na Kosmet i pravljenje marionetske NATO države', naveo je Koštunica.
Dakle, ako Amerikanci (zanimljivo je stalno i zagonetno izostavljanje Evropljana, koji su u poslednje vreme čak mnogo uporniji od Amerikanaca u ponavljanju da će priznati nezavisnost Kosova) priznaju Kosovo po Ahtisarijevom planu, onda će to biti instaliranje marionetske NATO države. Dobro, a šta je Kosovo danas, bez aneksa 11 i Ahtisarijevog plana? Ko je vrhovni organ vlasti na Kosovu danas? Da nije NATO? Kako to da danas Kosovo nije marionetska država, kad strani posrednik ima ingerencije da poništi sve odluke njihove vlade i skupštine? Štaviše, po predlogu same Koštuničine vlade, stanje na Kosovu treba da ostane kakvo jeste narednih x godina, gde NATO održava mir i suvereno odlučuje o svemu, a poreski obveznici njegovih zemalja-članica finansiraju vojnu i civilnu misiju, i istovremeno čuvaju srpski formalni suverenitet. Niko u Beogradu ne predlaže niti ima nameru da integriše Kosovo u Srbiju. Da im sutra ponude da se srpka vojska i vlast dole vrate, oni bi molili NATO da ostane.
Poenta je da bi Koštunica izgleda voleo da Amerikanci i Evropljani nastave da finansiraju Kosovo, i de fakto ga drže kao svoj protektorat, a da za konačni politički status pokrajine dođu da pitaju njega. Vi plaćate a ja odlučujem šta ćete ovde da radite i kako ćete da upakujete svoju misiju.
Uopšte me ne čudi što ovu zemlju niko u normalnom svetu ne shvata baš ozbiljno.
20 comments:
Ivane, mene zanima kako mozes da u isto vreme mislis da Srbija nema pravo da ratuje zbog Kosova (sa cime se slazem) ali da Amerika ima pravo da ratuje u Iraku (sa cime se ne slazem). Sta je to sto Americi daje vece pravo da intervenise 10 hiljada km od svoje teritorije, a sto zabranjuje Srbiji da ratuje za deo i dalje medjunarodno priznate svoje teritorije?
Ne, Srbija ima pravo da radi sta god hoce, samo vlada mora da polozi racun biracima za bilo sta sto uradi sa poreskim parama i zivotima ljudi, ukljucujuci i rat.
Dakle, nije pitanje sta Srbija "ima pravo" da radi, vec sta ima smisla i logike da radi. Ako ti mislis da je rat protiv NATO-a za Kosovo dobra ideja, onda to i kazi. Ja mislim da je to glupost u koju ne veruju cak ni oni koji tako sta pricaju, poput onog nesrecnika iz Kostunicinog kabineta. Nisam zainteresovan za metafizicke rasprave o svetskoj pravdi i nepravdi. Poredjenje sa Amerikom i moralne pridike sa dozom kalimerovske ojadjenosti nad svetskom nepravdom i "dvostrukim arsinima svetskih mocnika" su dobro poznati stimung iz 1990-ih. Ja sam se uvek pitao zasto Srbija uvek mora da sve nauci iz svojih gresaka, a ne ume i iz tudjih. Izgleda da ne uci ni iz sopstvenih. Oboren je Milosevic 5. oktobra 2000 da bi smo sad 2007, slusali doslovne citate njegovih teorija o svetu, zivotu, mestu Srbije u svetskim procesima, i takodje prisustvovali renesansi njegove paranoidne, antizapdnjacake, gubitnicke politike.
Ja bih mozda bio zabrinut za rat u Iraku da sam Ameriknaca, Pitao bih vladu - za sta ginu nasi momci i devojke tamo, i za st aidu pare naseg naroda? Da li su ciljevai rata vredni takvih zrtava i troskova? Ali mi nije jasno sta ja u Srbiji imam da se bunim protiv rata u Iraku? Zato sto mi je zao Sadama? Nije. Zato sto sam protiv americkog unilateralizma? Nisam. Voleo bih da vidim Irak kao slobodnu zemlju. Mene to nista ne kosta. Ako americki gradjani zele da placaju za to, sto bi meni smetalo?
Da mi lepo prvo vidimo sta je bilo sa nasim ratovima 90-ih, sa Vukovarom, Dubrovnikom, Srebreniicom, hladnjacom u Dunavu, Batajnicom, itd, a nadasve da l je mesto Srbiej kao deo zapadnog sveta, ili ruske interesne zone, pa kad sve to apsolviramo, mozemo onda da raspravljamo i da li Amerika treba da bude u Iraku ili ne treba.
Ne vidim razlog da tako reagujes. Ja sam vrlo eksplicitno rekao da ne mislim da je rat zbog Kosova dobra ideja. Samo sam trazio da mi pojasnis svoj stav oko rata u Iraku.
Zanimljivo je to sto vrlo lako skliznes sa terena principa ("rat je uvek los") na teren "smisla i logike" (utilitarizma). Da sam pitao da li ima "smisla i logike" da se vrsi odredjena preraspodela dohotka, ili da se ogranici sloboda govora u nekim slucajevima ti bi mi odgovorio pozivanjem na neki princip i osporio moj utilitaristicki pristup. Kada se radi o nekom medjunarodno prihvacenom principu, poput suverenosti drzava, ti se pozivas na utilitarizam.
Da li je imalo "smisla i logike" da Margaret Tacer brani folklandska ostrva? Verovatno nije. Ali ih je svejedno branila.
I to nema nikakve veze ni sa hladnjacama ni Srebrenicom ni Vukovarom. Nemoj da menjas tezu time sto mene napadas za nesto sto ja niti sam rekao niti sam insinuirao. Zanimljiv je i taj tvoj kolektivisticki pristup bivsim ratovima. Zasto ti i ja ne bi mogli da pricamo o cemu god hocemo pre nego "sto prvo pogledamo" sta je bilo u tim ratovima? Kao, dok ne vidimo sta smo tamo radili, ne smemo ni da pricamo o necemu drugom? Ko to mi? Ni ti ni ja sa tim nemamo nikakve veze i zasto bi se osecali krivim i hendikepiranim zbog toga?
"Zanimljiv je i taj tvoj kolektivisticki pristup bivsim ratovima. Zasto ti i ja ne bi mogli da pricamo o cemu god hocemo pre nego "sto prvo pogledamo" sta je bilo u tim ratovima?"
Cudno mi je da ti smatras da je osuda zlocina i poziv da se krivci kazne "kolektivisticki pristup". Da li to znaci da je ignorisanje zlocina, i pruzanje utocista krivcima - "liberalni" odnos prema zlocinima?
Naravno, mozemo da pricamo i o ratu u Iraku. Ja sam nesto o tome i rekao. I potpuno sam povukao paralelu izmedju Srbije i Amerike. Kao sto njihovi glasaci treba da pitaju njihovu vladu da li rat ima smisla i da li je u njihovom interesu da se ide u Irak, tako i mi treba da pitamo nasu vladu da li je u nasem interesu da se ratuje oko Kosova.
Sto se tice teme prinicpijelnosti vs utilitarizma, ja priznajem da postoje pravedni ratovi. Recimo, mislim da bi rat za svrgavanje Staljina ili Breznjeva bio pravedan rat po svim kriterijima, ali nije bilo pametno ni razumno pocinjati ga, buduci da bi posledice, nuklearni rat, bile gore od stanja zbog koga je zapocet. Teorijski je moguce da bi rat Srbije za Kosovo u ovoj situaciji bio pravedan, iako nije razumno voditi ga jer bi to najvise stetilo Srbiji. Ali, ja mislim da ne bi bio cak ni pravedan, buduci da je drzava Srbija pocinila ogromne zlocine nad albanskim stanovnistvom i izgubila moralno pravo da upravlja tom teritorijom.
Sigurno ne mislim da je osuda zlocina kolektivisticki pristup, nego sam smatrao kolektivistickim tvoj pristup da ne mozemo o odredjenim temama da pricamo dok se ne odredimo prema zlocinima.
Pravedni ratovi sigurno postoje, ali je problem u tome sto je pravednost savitljiva i subjektivna kategorija. Nekom moze da bude pravedno da srpska vojska zauzme Severno Kosovo kako bi zastitila Srbe tamo, a nekome to ne bi bilo pravedno. Nekome bi bilo pravedno i da cak zauzme Pristinu kako bi Albance oslobodila "zlocinackog i kriminalnog" rezima Hasima Tacija, a nekome ne bi.
Moralno pravo na upravljanje teritorijom je isto subjektivna stvar. Kineska drzava je pobila gomilu svojih gradjana pa i dalje upravlja Kinom. Engleska je pobila hiljade Iraca u Severnoj Irskoj, pa i dalje njom upravlja.
Moralno pravo na upravljanje teritorijom nikako nije jasan i opsteprihvacen koncept. Jasan i opsteprihvacen princip je princip suverenosti drzava. I to nema veze ni sa Milosevicem ni sa Kostunicom - to je princip koga se drze sve drzave kada se radi o njihovoj teritoriji.
Sto se mene tice, meni Kosovo uopste ne treba. Neka se sutra otcepe. Ali ja nisam ni predsednik ni premijer drzave i ja to mogu sebi da priustim. Tvoja zelja da oni priznaju nezavisnost Kosova bez otpora je u potpunoj suprotnosti sa politickom realnoscu u Srbiji danas. Najbolji recept za dolazak Radikala na vlast bi bila previse mlaka reakcija na nezavisnost Kosova. Naravno, ne treba da ratujemo oko Kosova, ali narod mora da stekne utisak da vlast nije tek tako presla preko toga. I mislim da za sada dobro rade taj posao.
"Najbolji recept za dolazak Radikala na vlast bi bila previse mlaka reakcija na nezavisnost Kosova. Naravno, ne treba da ratujemo oko Kosova, ali narod mora da stekne utisak da vlast nije tek tako presla preko toga. I mislim da za sada dobro rade taj posao."
Ja mislim da se Kostunica uopste ne razlikuje od radikalan po ovom pitanju, i da on ne glumi nista. On zaista vodi svoj Kosovski boj sa novim americkim Muratom, a ne vodi nikakvu racioanlnu real-politiku. Mislim da se to sto kazes odnosi samo na Tadica, ali ja uopste nisam siguran da ce se njemu to isplatiti. Uveren sam da ce Kostunica pokusati na nejga da svali odgovonost za nezavisnost Kosova, i da ce napraviti koaliciju sa Nikolicem. Da ne zeli to podrzao bi Tadica vec sada za izbore. To en cini jer ceka sta ce se desiti, pa da onda odluci sa kime ce ici.
Ne samo da je Srbija izgubila moralno pravo da upravlja Kosovom, nego je pokazala da ne ume da njime upravlja ni u skladu sa standardima UN, a kamo li kojim strožijim, pa joj je zato to pravo i oduzeto 1999. A je li se nešto bitno od tada promenilo? Mislim da nije. Mislim da Koštuničina vlada, kad bi joj neko i dao da upravlja Kosovom, ne bi umela to da radi bitno drugačije nego što je to radio Milošević. Ništa se u odnosu prema kosovskim Albancima nije suštinski promenilo od 1999. I dalje ih nacionalna elita u Beogradu shvata kao uljeze na Kosovu, ili tretira kao vazduh. Procenat počinilaca tadašnjih zločina koji više ne rade u policiji (a o suđenjima i presudama da i ne govorim) je zanemariv. Niko, nigde i nikad nije zvanično priznao i u ime države se izvinio za te zločine. Nego se građani Kosova i dalje, kao uostalom neprekidno od 1989, drže pod nekom vrstom embarga. Građanima Srbije je problem Šengenski zid, a građani Kosova imaju dodatni problem što i ne vide taj zid jer dalje od Merdara ne mogu. Srbija kuka nad principima UN, a ne priznaje dokumenta, auto-tablice i drugo izdato od strane UN. Savetnik premijera namerno vređa i provocira kosovske Albance, a da se premijer ni ne ograđuje od toga, a kamo li da ga otpusti iz državne službe. Itd. Dakle, razumno je veruvati da bi eventualna nova uprava Srbije na Kosovu vrlo brzo dovela do istog sistema aparthejda, sličnih kršenja ljudskih prava, sličnih zločina, sličnog pokušaja genocida kao u martu 1999. Dakle, nesposobnost Srbije da iole civilizovano upravlja Kosovom je i dalje evidentna, i to je jedan od mnogih razloga zašto "nema povratka na stanje iz 1999" (uzgred, i gore navedeno je jedan od principa tog "međunarodnog prava" na koje se Koštunica poziva kad misli da mu to ide u prilog).
Ivane, kao sto rece jednom Slavisa, problem je sto public choice jos nije usao u medjunarodne odnose. Da je usao, ti ne bi postavljao pitanje na pocetku teksta "sta se zeli postici u pregovorima o Kosovu", vec bi ti odgovor bio jasan - da pregovaraci ostvare sto bolji rezultat na narednim izborima.
Ako posmatras stvari iz te perspektive (a mislim da bi svako drugo posmatranje stvari bilo potpuno pogresno i naivno), onda ne mozes reci su pregovori bili neuspesni i pogresni, jer su omogucili DSS-u da ima premijera, a DS-u da ostvari dobar rezultat na izborima i vise vlasti nego ikad.
Mislim da kroz tu perspektivu treba posmatrati i Kostunicinu izjavu i onda uopste nije ocigledno da se on ponasa nelogicno. Poenta je da to sto on prica uopste i ne mora da bude logicno (kao sto ni inace izjave politicara uglavnom nisu logicne) vec mora da se svidja biracima. Nas narod ima averziju prema Amerikancima, a voli Evropljane. Zato Kostunica ne napada Evropljane vec samo Amerikance. Narod ne voli ni NATO pakt, pa Kostunica napadom na njega dobija birace, a usput napada i Tadica. To sve u kontekstu bombardovanja kako bi evocirao najgore uspomene za najveci deo gradjana Srbije (cime opet napada Tadicevu politiku clanstva u NATO-u).
Sve u svemu, ne vidim ja tu nista nelogicno, ako prihvatis da je glavni cilj politicara da zadrze/osvoje vlast, a da je sve ostalo u funkciji toga. I to, naravno, ne samo Kostunice, vec SVIH politicara.
"tmuša i tma od kuće" Pa sad kao Srbija je nešto kršila na kosovu. Izbegao sam iz Hrvatske a na kosovu sam živeo svojom voljoim (odrađivao pripravnički i radio) negde od 95 do 98 Da se život odvijao paralelno je ali nekog kršenja prava i nije bilo. osim ako stvarno suprostavljanje oružanoj pobuni ne smatra kršenjem ljudskih prava.Miloševičev odnos prema Albancima. Iako nikad i ni u čemu nisam podržavao njegovu političku filozfiju činjenica je da su albanci samo nezavisnost. Iskoristili su trenutak i to je to.Na sajtu OVK to jasno stoji kao cilj.Da pitate decu raznih Gligorova i Minića znali bi ko je Demaći , a ko je Đura Đurović verovatno nebi imali pojma.Albanci smatraju da je jedna statisčka kategorija kao natalitet bitna i dovoljna . Da dobiju državu.Nije bitno dali će mo se složit šta sad radit.To je deo dnevnopolitičke utilitarnosti,treba gledati....
kad vreme bude na našoj strani .pa u skladu sa starom dobrom "europskom" tradicijom iskoristiti statističku kategoriju mortalitet za povrat teritorije.Čisto utilitaristički
Miki je napustio kuću.
Al je dosta mrsaviji?
Marko,
jedan od problema koji ja vidim sa public choice teorijom je upravo ovo sto si ti napisao. Meni to lici kao reductio ad apsurdum te teorije, tebi na elegantnu primenu iste.
Ako zaista vazi taj glvozdeni determinizam da politicari samo teze pobedi na sledecim izborima, onda nije jasno kako mozemo objasniti pojavu takozvanih herojskih reformatora; ljudi koji rade odredjene stvari u politici iako su svesni da ce zbog toga mozda ili verovatno izgubiti naredne izbore (njih uopste nije tako malo). Primer koji stalno navodim protiv ovakve, deterministicke primene public choice kanona je sam Robert Tolisson. On je dokazivao da uticaj interesnih grupa i birokatije ne samo objasnjava veliki deo rezultata antimonopolske politike u Americi vec i nemogucnost promena. A upravo je on tokom godina rada u FTC bitno doprineo da se pod Reganom drasticno ublazi antimonopolska politika u Americi.
Primenjeno kod nas, meni Tadic mozda lici na coveka koji se u ovom (a bojim se i u svakom drugom) kontekstu uklapa u tvoju public choice sliku politicara. Ja mislim da on konsultuje marketinske agencije i kad krene u WC. Ali, Kostunica mi lici na autenticnog ludaka. Taj nije zainteresovan, poput Tadica, samo za izbore i sitni stranacki car, vec za mnogo vece i metafizickije stvari: Novi Kosovski boj protivu Amerike, sta ce o njemu glede Kosova da pisu udzbenici za 30 godina itd. Ja mislim da je taj spreman da zrtvuje mnogo vece stvari od stranackog interesa svojoj bolesnoj fiksaciji za Kosovo i svoju istorijsku ulogu kao nekakvog Kneza Lazara XXI veka.
Mislim takodje da precenjujes endogenost "narodnih" preferencija. Narod ne "mrzi" Amerikance, kao sto ne "voli" ni Evropljane. Politicari i intelektualci su ih preko medija naucili tome, iz svojih idiosinkratskih razloga. (Ja cak mislim da su Srbi u ancelu vrlo pro-zapadno orijentisani, u svakom slucaju mnogo prozapadnije od njihove elite.) Da mediji krenu 15 dana da telale protiv Evrope, malo izvade iz naftalina price o Cetvrtom rajhu i ostalo, eto nama za kratko vreme "nadmocne vecine u istrazivanjima javnog mnenja koja se protivi ulasku u EU (kao sto se sad protivi ulasku u NATO). Ne mislim da Kostunica povladjuje narodu, nego da je sasvim iskren, i da namece svoju poziciju (sto je u politici legitimno). Ali, nemojmo ga onda abolirati pricom da se samo prilagodjava "ukusima naroda".
Nisam ja rekao da njegova politika nije losa, nego da nije nelogicna.
Meni nije jasno kakva bi to racionalna ekonomska logika mogla da se opredeli za nezavisnost ako bi tim cinom dovela do blokade granice.
Tim cinom bi se dovela u polozaj zamrznutog konflikta za koga se smatra da ce imati jos manje nadleznosti nego sto ima trenutno UNMIK, jer je mnoge zemlje nece priznati.
Trenutno se Kosovo u najvecoj meri snabdeva strujom koju uvozi preko Srbije zbog rasporeda prenosnih kapaciteta. Cak i sa uvozom, restrikcije struje na Kosovu su veoma ceste, bilo je perioda u kome su bile svakodnevne. Kako ekonomija pa makar bila i nezavisna moze da opstane u takvim uslovima?
Kosovu trenutno nedostaje registar stanovnistva i drzavljana. Sve maticne knjige su odnete u Srbiju. Kolike su mogucnosti za razvoj u takvim prilikama.
Pod pretpostavkom izbora izmedju veoma siroke autonomije koju je ponudila Srbija (gotovo republike u republici, pogledajte predloge; ovlascenja su izuzetno siroka) i blokade ukljucujuci mogucnost nastanka zamrznutog konflikta, mislim da izbor ne bi trebao da bude tezak. Bar ne sa ekonomskog stanovista. Po meni je bi taj kriterijum trebao biti preovladjujuci imajuci u vidu koji su glavni problemi ove regije.
Interes poreskih obveznika Srbije za ovakvom politikom je u mogucnosti za povratak raseljenih koja ce potpuno nestati u slucaju nezavisnosti. Interes je ocuvanje celovitosti BH koja se obezbedjuje na ovaj nacin. Prilike u Vojvodini mogu pratiti isti put Kosova. Interes poreskih obveznika je i da ne dodje do radikalizacije koja bi bila sasvim izvesna u slucaju nezavisnosti.
Ono sto mene potpuno zbunjuje jeste interes EU i SAD za nezavisnim Kosovom? Uopste ne mogu da shvatim zasto je za njih bolja nezavisnost od predloga Srbije. Predlog je sasvim jasan i nedvosmislen.
Šta se njima isplati a šta ne, o tome neka sude građani Kosova, a ja ću, potaknut Anonimousovom beskrupuloznom analizom strogo ekonomskih posledica, isto tako beskrupulozno proanalizirati šta bi Srbija (ekonomski) dobila ako bi, pošto Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost, okrenula ploču i odmah, najbolje prva, priznala tu nezavisnost i pružila ruku pomirenja Kosovarima.
1. Ukinuli bismo, odmah, Mistarstvo za KiM, najnepotrebnije, najrastrošnije i najnetransparentnije od svih. Dosta polusveta koji je tu zalutao, sledeći uputstva iz sopstvene partijske knjižice, vratio bi se tamo gde mu je mesto, van državne službe, u opskurne NVO-e koji se bave neokortikalnim ratom, geopolitikom, novim srednjevekovljem i sličnim.
2. Ukinuli bi se troškovi održavanja paralelnih bezbednosnih institucija, a smanjili troškovi paralelnog zdravstva i školstva. Ukinuli bi se troškovi duplih ličnih dokumenata i duplih auto-tablica.
3. Umesto da ekonomski trpi zbog izostanka zarade i eventualnih kontra-sankcija, Srbija bi još više trebalo da otvori pipe za struju, gas i naftu koji tranzituju ka Kosovu, i da na tome zarađuje.
4. Kosovo je značajno i gladno tržište, kako za prodaju proizvoda, tako i za ulaganja u radno intenzivne delatnosti. Kakvo takvo pomirenje - i eto šanse za naše proizvođače i preduzetnike. I obrnuto, konkurencija onoga što oni imaju a mi ne isto tako može biti za nas blagotvorna.
5. Veća politička stabilnost u samoj Srbiji. Kome nije dobro u Mitrovici, ići će da se žali prvo u Prištinu pa potom u Brisel i Strazbur, a neće dolaziti "vozom iz Kosova polja" da lomi, žari i pali po Beogradu i stalno iznova dovodi ovde na vlast loše momke. Više je Srbija ekonomski izgubila zbog "događanja naroda" 1988-89 nego što iko ikad može njenim građanima da nadoknadi. Nikad više, ako se mene pita!
6. O "zamrznutom konfliktu". On je i sada zamrznut, zbog embarga koji Srbija još od 1989. sprovodi prema većini Kosovara, a koji se sastoji iz držanja u položaju, i tretiranja kao, građana drugog reda, zbog finansijskih, sportskih, administrativnih, saobraćajnih i drugih sankcija (dok istovremeno, hvala Bogu, Srbija nije ni pod kakvim sankcijama, samo što nikad ne kaže za to hvala Bogu, tj. EU, što nas trpe takve kakvi smo). I zbog nespremnosti da se javno prizna i moralno kompenzira pokušaj genocida nad tim stanovništvom 1998-99. Priznanjem nezavisnosti, uz pregovore o onome što je stvarni interes Srbije na Kosovu i u vezi s Kosovom, rešava se taj zamrznuti konflikt i otvara vrata napretku i Srbije i Kosova.
Na kraju još nešto. Kkao ih nije sramota da kače De Golove slike. Neka se ugledaju na njega iz ranih 1960-tih, kada je priznao (za Francuze jednako bolnu) neminovnost nezavisnosti Alžira, a zatim nije pomilovao (a kamo li zvao na kafu i titulisao kao "gospodu", ili se razumeo s njima i "kad obojica ćute") one atentatore na sebe samoga koji su bili državni službenici.
Lighthouse, odličan komentar, slažem se u potpunosti.
Ali -- da li je ovo tačno?
"da javno prizna i moralno kompenzira pokušaj genocida nad tim stanovništvom 1998-99"
Da li je bilo pokušaja genocida? Ako ga je bilo, da li je počeo 1998., ili posle 24. marta 1999?
Teško je tačno reći. Strogo uzevši, prema krajnje restriktivnom tumačenju pojma i kriterijumima Međunarodnog suda pravde, iz slučaja BiH vs SRJ, genocida na Kosovu nije bilo. Rekao bih da si u pravi i da pokušaja genocida nije bilo pre 24. marta, iako je bilo vrlo teških zločina protiv civila. Da je pokušaja, bar posle 24. marta 1999. bilo, dokaz je govor potpredsednika Vlade Šešelja sredinom marta 1999. (koji otkriva genocidnu nameru) i poklapanje teza iz tog govora s delovanjem dela policije i vojske. Ali, takođe je činjenica da je drugi deo policije i vojske imao na umu proterivanje a ne istrebljenje Albanaca s Kosova, a to spada pod drugi zločin a ne onaj genocida. Bilo kako bilo, ima mnogo razloga za "moralnu kompenzaciju". Ima toga, naravno, i u obrnutom smeru.
Kljucne posledice na ekonomiju Srbije bi potekle iz politicke sfere. Strahujem da bi one negativno kompenzovale sve nesumnjivo pozitivne stvari koje je lighthouse nabrojao. Srbija ima gradjane koji se mogu opredeliti za promenu drzavnog rukovodstva koje bi imalo najgore moguce posledice po ekonomiju celog regiona. To je najgori moguci scenario. Posto sam poreklom iz Vojvodine, mogu da kazem da bi se nesporno odrazilo i na ovaj region kao i na RS.
Po trenutnoj racunici Srbije, vise nam se isplati da dotiramo preostale Srbe na Kosovu kroz dvostruke zarade, nego da oni odluce da se odu u Srbiju kao raseljena lica. U slucaju nezavisnosti taj izdatak moze biti samo veci.
Sto se tice odnosa prema gradjanima Kosova mislim da postoje uslovi da se predlozima Srbije ta situacija promeni, a sto se tice genocida cak ni Milosevic u Hagu nije bio optuzen za genocid na Kosovu, tako da to mislim da ne stoji.
Sto se tice stranih investicija, u slucaju sporazumnog resenja postoje najvece mogucnosti da se investira u Kosovo, bilo preko ogranaka stranih firmi koje vec postoje u Beogradu ili direktno. U slucaju nepostojanja pravne veze sa Srbijom pravni okvir poslovanja na Kosovu prakticno ne postoji, jer imaju mali broj usvojenih zakona. Navescu samo primer Hong Konga gde su na snazi gradjevisnki propisi Kine, Japana i Kalifornije, i investitori mogu da se opredele koje ce od njih koristiti sto obezbedjuje najbolju efikasnost.
Poslednja negativna strana price je veliko otezavanje evroatlanskih integracija za obe zemlje. Kosovo ne moze uci u EU bez saglasnosti Srbije sa nezavisnoscu, a verovatno ni obrnuto.
Mislim da navedene politicke okolnosti bar donekle osporavaju pomenute ekonomske prednosti. Srpski biraci nisu racionalni. Nisu ni kosovski, ali je bar bilo kakva vojna akcija trenutno iskljucena sa njihove strane od albanskih partija. Cak i da dodju radikali na vlast u Srbiju, mala je verovatnoca da ce pokrenuti neku akciju.
Medjutim, moje ocekivanje nije ni od Srbije ni od Kosova da se ekonomski racionalno ponasaju. To su nerazvijena drustva pa nisam ocekivao od njih da donesu racionalnu ekonomsku odluku. Pozitivisticki posmatrano, pri postojecem rasporedu politickih snaga u njima, rekao bih da je izvesno da bi nezavisnost prouzrokovala nestabilnost zbog reakcije Srbije, i dugorocne ekonomske posledice proistekle iz nje.
Rekao sam da ne ocekujem od Srbije i Kosova da donesu ekonomski najbolje resenje, ali to ocekujem od medjunarodne zajednice imajuci u vidu da je ekonomija na Kosovu daleko veci problem u odnosu na sve ostale.
Cak i da je nezavisnost mozda najoptimalnije resenje uz pristanak Srbije u sta sam skeptican, dogovorno resenje bi imajuci u vidu okolnosti predstavljalo Nash ekvilibrijum, i kao takvo najstabilnije resenje.
Medjutim, uprkos svakoj logici, medjunarodna zajednica je preko Medjunarodne krizne grupe koja ima kljucnu ulogu u procesima u nasem regionu pozvala albance da ne cine bilo kakve ustupke srpskoj strani radi postizanja sporazuma. Time je sporazum iskljucila.
Ja sam do sada uvek verovao da je svaki postupak m.z. bio vodjen racionalnim rezonom, zbog toga mi je tesko da shvatim razloge ovakvog postupka. Voleo bih da postoje neki razlozi koji su meni nepoznati.
Medjunarodna krizna grupa (ICG) ne prenosi stavove medjunarodne zajednice već pravi jako dobre političke analize koje svi igrači rado čitaju. Nisam video taj izveštaj ICG koji pominjete ali me ne bi čudilo da "medjunarodna zajednica" naučila nešto od ICG pa se vama čini kako oni samo prenose poruku.
Inače, sa uživanjem pratim rad ICG-a. Imaju sjajne analize i za druge regione.
Post a Comment