PISA istraživanje je pokazalo da su srpski učenici rangirani na 41. mestu od 57 zemalja. Mene ovaj nalaz nije nešto posebno iznenadio, niti me je, moram priznati, uzbudio. Jednostavno, praktično se ni u jednom drugom rangiranju Srbija ne nalazi u prvoj polovini, pa ne vidim kako bi i zašto mogli da budemo među boljima u obrazovanju.
Međutim, zanimljiva mi je bila najčešća reakcija ljudi na ovu vest - a kako su onda naši ljudi koji odu u inostranstvo tako dobri i uspešni? Na ovo pitanje mogu da ponudim dva odgovora.
Prvo, naši ljudi nisu ni u inostranstvu među najuspešnijima. Naravno, nađe se ponegde neki izuzetak, ali veoma malo ima naših ljudi koji na Zapadu rade na najprestižnijim institutima i univerzitetima. Znači, ima puno naših ljudi koji su relativno, ili čak veoma uspešni u akademskom smislu, ali ih malo ima među onim najnajuspešnijima.
Drugo, to što se praktično svi naši studenti i učenici koji odu u inostranstvo pokažu kao veoma dobri (barem je to moje iskustvo) je posledica toga da odavde uglavno odlaze oni najbolji. U suštini, porede se naši najbolji sa njihovim prosečnim, pa se onda kaže da su naši bolji. I zaista, dobar srpski student koji ode na američki univerzitet ima utisak da je okružen neznalicama. Ali to nije pravedno poređenje - treba porediti najbolje naše sa najboljim njihovim, ili prosečne naše sa prosečnim njihovim. I to je upravo ono što je PISA i uradila.
Tačno je da prosečan američki student ne bi našao Srbiju na mapi. Ali, smem da se opkladim i da prosečan srpski student ne bi znao na mapi da nađe Angolu, ili Surinam.
7 comments:
I zaboravljate vreme i volju naših kad startaju u inostranstvu.Recimo,završiš ETF (5g) pa odeš van pa još jedno 2 ili 3 dok se prilagodiš i specijaliziraš (jel na faksu nisi dobio korisnu specijalizaciju) imaš imaš najmanje 27 godina. e sad amer koji žešče i sa voljom štreba do 27 il je PhD ili MBA i bar mu je dupla satnica.MI smo stvorili mit od našeg školstva. Kao težki su faksevi. A da neko napravi neku "validaciju" ispita koji se često padaju i koje studenti vuku godinama dobili bi najčešče hrpu besmislica i poremečene ličnosti koji to predaju
Da, kod nas postoji taj mit da postoji neka veza izmedju toga koliko je ispit (fakultet) tezak i toga koliko se nauci. Ja sam licno najvise naucio iz relativno lakih ispita. Oni teski nisu teski jer treba puno da se uci, nego zato sto je tesko nauciti gomilu besmislica i nelogicnosti.
A o ludacima koji rade na nasim fakultetima zaista ne bih da trosim reci.
Ipak, cinjenica je da su to opste priznati eksperti. ;)
il one legende moš se uči samo iz njegove knjige
Ја лично мислим да је наш најгори студент пуно бољи, паметни, вредни и напредни од просечног Америчког. Мислим и да су наши просечни студенти бољи од њихових генијалаца.
Па зашто онда не постижу високе резултате. Проблем је у условима и могућностима, који су у великој диспропорцији.
Наравно и овде има имућних студената, који све добијају на сребрном послужавнику (можда за пример да наведем студенте приватних факултета). Њима је већ добро, зашто би они ишли у иностранство?
Други је случај са студентима који у Америку и сл. оду трбухом за крухом и осим учења боре се за опстанак. То су студенти којима нема ко да да, и који све морају сами. Па зато су и отишли.
И наравно трећи пример су људи, који тамо оду уз помоћ неког спонзорства, било наше државе, било Америке или неке НВО или образовне установе. Мислим наравно на стипендисте. Наравно да су то најбољи наши студенти(бар би требало да буду), али ако је та стипендија довољна они остају најбољи и у УСА или некој другој земљи. И поред промене и свега осталог они остају најбољи, јер осим њихових личних предности
(способности) они тамо добијају и неопходне услове за рад.
За крај причица о једном нашем професору који је отишао на рад у Италију:.
Тај велики геније, је и тамо наравно радио као професор на факултету за медицину, али је брзо био најурен. Због чега? Па због тога што је обарао студенте као муве. То је коднас пролазило, и обезбеђивало му репутацију страшног,стргог и недодирљивог. Међутим то што је у Италији његов испит положило само 15-ак посто студената-био је велики проблем. Вадио се он на то како су Талијани незналице, не уче и сл.али чињеница је да су ти студенти дошли на тај факс са неком већ стеченом дипломом, а можда су и поред тога полагали неки пријемни. Дакле драги професоре, ако су ваши студенти тако лоши, проблем је у вама.
Том је профи дозвољено да се врати на своје старо радно место, у Србији, као да ништа није било. Наравно наставијо је са својом праксом строгог, али неправедног.
*-Гаврило'с Принцип'с-*
Gavrilo,
Lepo je sto imate tako dobro misljenje o pripadnicima svog naroda, ali pored toga da "licno mislite" da su nasi najgori studenti bolji, pametniji i vredniji od prosecnog americkog, lepo bi bilo da navedete i neki dokaz.
Medjutim, cak i ako uspete to da dokazete, imam argument zasto ni to ne bi bilo previse relevantno. U Srbiji studije upisuje oko 15-20% svrsenih srednjoskolaca. U Americi je taj procenat preko 40%. Ocekivano je da je prosek 15-20% najboljih veci od proseka 40% najboljih.
Е, па лепо! У свом не тако кратком животу упознао сам једног јединог Гаврила, а ево на једном од ретких места које ми се свиђа морам да се ограђујем од свог имењака (ако је то заиста)!
Post a Comment