Jedan od najboljih argumenata protiv državne preraspodele dohotka je to što ne postoji nikakv razlog zbog kojeg bi se preraspodela ograničila samo na materijalno bogatstvo. Jeste li za jednakost? Zašto vam je onda samo novac bitan? Zašto se ne zalažete da se deci koja su muzički nadarena ne zabrane časovi muzike, a deci koja nisu da se obezbede besplatni časovi? Da bi ih izjednačili. Nije sve u materijalnom bogatstvu. Ako hoćete jednakost, zašto se ne zalažete za jednakost i u inteligenciji, obrazovanju, lepoti...
Evo primera. Ovaj Argentinac je pokrenuo kampanju ružnih i traži da im država nadoknadi za nedostatak fizičke lepote. I tu nije kraj, jer se fizički izgled odražava i na druge stvari, kao što su mogućnost zaposlenja, pronalaženje partnera, popularnost u društvu, itd. Egalitarijanci kojima je ova vest smešna, sada imaju težak posao da objasne zašto čovek nije u pravu.
15 comments:
Proverio sam na gugl-imidz, sad razumem zasto ti je primer tog Argentinca toliko blizak.
Pitanje ti je potpuno vestacko, beskrajno usiljeno. U stvarnosti, takva pitanja se ne postavljaju nigde. A ovaj tip je samo koristi priliku koju mu pruzaju formalna nacela, pokusava da ih drzi za rec. Mozda i usicari nesto, nek mu je sa srecom
Tacherkina-Hajekova-itd. propoved o tome kako treba "slaviti nejednakost" je samo providna demagoshka primena biologije - gde pre svega imamo razlicitost, a ne "nejednakost" - na KONKRETAN socijalni i politicki kontekst, gde opet imamo slucaj 1) stalno generisane nejednakosti 2) startnih pozicija u trci ka 3) pogresnim, pogubnim ili prosto kretenskim ciljevima. Cist socijaldarvinizam, samo malo prepakovan. Ali, vrlo malo. Ti sad to mehanicki primenjujes i rastezes kako stignes.
Ali, u svemu tome postoji i nehoticno zrnce istine, jer vi i vasi gurui zapravo dobro osecate glavni paradoks, samo sto ga slavite: masovno drustvo pravi sprdnju od svih prica o slobodi, autonomiji, jednakosti ili ravnopravnosti (terminologija je ponekad konfuzna, sve zavisi od konteksta, ali danas malo ko sanja o uniformnosti ili uravnilovci, s cime se ti ovde svadjas).
Naravno, pravi razlozi vam potpuno izmicu, prosto zato sto to stanje uzimate zdarvo za gotovo i nastojite da se s njim konformirate, tako sto se postrojavate uz najjace igrace (kakva je to fascinacija Silom, Najjacima, njihovom "efikasnoscu", itd.; neverovatno; a ovamo ste kao neki "slobodnomisleci" ljudi...).
Da ponovim makar ono osnovno: masovno drustvo je radno, energetski i tehnicki prezahtevno; samo njegovo funkcionsianje diktira apsolutisticka i autoritarna politicka resenja. To otudjuje i brutallzije ljude, jer stvara klimu i uslove u kojima pojedinac moze da opstane i nadje neki oslonac samo po cenu gazenja nekog drugog ili tako sto ce trpeti to opste krljanje, u nadi da nece bas on proci najgore. Sve ostalo su pusti snovi, ocajnicke racionalizacije ili vase smeshne laboratorijske makete. Samo ZAJEDNICA moze da pruzi oslonac svakom svom clanu i da ga pri tom afirmise kao autonomno i osobeno bice, pocevci od toga sto prosto nema ko da radi za njega ili pod njegovom kamdzijom. Taj okvir formira ljude koji odisu samopouzdanjem, pa onda i s vise poverenja (= s manje straha) gledaju na bliznje i svet oko sebe. To i jeste glava funkcija zajednice, a ne fer distrubcija leba i krompira. Pored toga, pohlepa, gomilanje i dominacija pokazuju se izlisnim s prakticnog, a ne s nekog etickog ili estetskog stanovista (sto onda svakako afirmise posebnu etiku i pogled na svet).
Ali, zajednica je nesto malo ili relativno malo, ne moze biti nesto veliko i masivno. Svaki drugi okvir prosto gazi pojedinca. Takvih zajednica moze biti koliko hoces, to nije stvar ukupnog broja ljudi na planeti Zemlji - iako smo bas zbog gomilanja pod imperativima koje vi (ali i vasi prvi pajtosi, levicari) toliko slavite odavno prekoracili sve granice. Ne znam kako postici prelaz iz ove klopke ka zajednici, posebno "postepen", mozda zato sto ga i nema. Ali, uslovi za lom i prekid se samo gomilaju, tako da vredi afirmisati ta nacela.
Uglavnom to je glavni rebus, okvir i tehnicki imperativi masovnog drustva, samo sto o tome nema govora po tim skolama koje ste prosli ili na kojima sada farbate one koji dolaze
Ovo je shou zivi, malo sam vas izreklamirao kod ljudi s moje liste (razni ljudi, u proseku u najboljim godinama, skoro da nema deklarisanih "anarhista" i ostalih "aktivista"), sad se samo javljaju, ne mogu da veruju sta pisete i koji su vam dometi, posebno kad vam vide kvalifikacije i pozicije
Daj bre covece, oladi malo. Ako ti se ne svidja sta pisu, ti citaj nesto drugo. Idi citaj "Unabomber Maniphesto" i promovisi teroriste, a ostavi nas normalne ljude na miru.
Ako ne volis masovno drustvo zasto onda zivis u Beogradu? Dok ne odgovoris na to pitanje, nemoj uopste da se javljas.
Anarho primitivac, opet se javljas?
Vec sam rekao, dragi anonimuse, nije mi na kraj pameti da se sklanjam bilo gde, radije bih da sklanjam vas, normalne ljude
Ali, uzivajte, nema vise uznemiravanja, makar ovde i s moje strane
Prica nije tako jednostavna. Ne moze se svesti na crno belo.
"Prica nije tako jednostavna. Ne moze se svesti na crno belo."
Pa objasni nam onda u koloru kako stoji stvar.
Ne znam cemu ono u koloru sluzi?
To sto prihvatam (prihvatmo) da neko ima ekskluzivno pravo da koristi neka dobra (svojinu) je vec ogranicenje slobode.
Ako kritikujes poziv na jednakost kao ogrnicenje slobode ( sto on jeste) onda da kritikujemo malo i druga ogranicenja slobode (kao sto je svojina) cisto da prica ne ostane jednostrana.
Utoliko "nije to tako jednostavno".
Tako je. Ajde malo da kritikujemo ograničenja slobode.
Ua gravitacija! Uaaaaaaa!
Tja
Gravitacija je fizicki zakon.
Svojina je istorijska kategorija i konvecija, nikako zakon.
Izjednacavnje gravitacije i svojine je u najmanju ruku pojednostavljivanje.
Igipope, da li Vi posedujete svoje telo, pre svega svoj um i ruke, u potpunosti ili delimično?
"Ako kritikujes poziv na jednakost kao ogrnicenje slobode ( sto on jeste) onda da kritikujemo malo i druga ogranicenja slobode (kao sto je svojina) cisto da prica ne ostane jednostrana."
U koloru je bio odgovor na tvoje upozorenje da nesto nije crno belo, bez ikakve dalje specifikacije, pa sam ja bio radoznao da cujem tvoje iznijsaniranije gledanje na problem. Ali, ostao sam lisen istog, naime nista nisi rekao o toem zasto je iz egalitarne perspektive nelegitimno zahtevati nadoknade i kaze za lepotu, pamet, snagu itd.
Sloboda nije moc da uradimo ono sto zelimo (to je kontradiktorno kolektivisticko shvatanje slobode), vec zastita od agresije, pljacke i nasilja drugih ljudi i drzave. U tom smislu svojina nije ogranicenje slobode, vec jedno od njenih ispoljavanja. Ja ne ugrozavam tvoju slobodu time sto posedujem neku stvar, nego samo tvoju MOGUCNOST da imas tu stvar. Ali, ako te napdnem fizicki ili ti otmem neku tvoju stvar, onda ugorzavam tvoju slobodu.
stoji, trebao sam da obrazlozim.
Kritikujes zahtev za preraspodelom dohotka dovodeci taj zahtev do apsurda ("...ne postoji nikakv razlog zbog kojeg bi se preraspodela ograničila samo na materijalno bogatstvo").
Utoliko stvari postavljas crno belo ili je (totalna ) preraspodela ili nema preraspodele, negiras da postoji bilo sta izmedju.
Ovaj primer sa svojinom je prezentacija kako bi ta ista argumetacija mogla da se primeni na slobodu i kakav bi bio rezultat.
Pretpostavio sam da moze biti problem u shvatanju pojma slobode.
Umesto da pobijam odredjenje slobode koje si dao (to ce nas tesko bilo gde odvesti) evo primera.
Da li je covek koji nema nikavu svojinu, koji zivi u drustvu u kome SVE pripada jednom coveku kome je dakle ogranicena svaka MOGUCNOST da koristi ta (sva) dobra slobodan?
U cemu ces biti slobodan? U tome sto ga niko nece fizicki ugoziti ali ce umreti od gladi, ili realno zavisiti on i njegova porodica od volje tog jednog coveka da li ce mu dozvoliti da zivi na njegovoj zemlji (jer druge i nema) i radi u njegovoj firmi?
Primer je asporudan (barem iz perspektive danasnjice ali je u istoriji bilo ne malo ljudi koji su se nalazili bas u takvoj situaciji) ali i argumetacija koju ti koristis je apsurdna.
Inace ne mislim da je nelegitimno vec da je besmisleno i neefikasno. Isto kao sto mislim da je besmisleno i neefiksano negirati nuznost bilo kakve preraspodele.
Igipop,
Situacija u kojoj ce jedan covek biti vlasnik svega je ili nemoguca (na slobodnom trzistu) ili posledica njegovog OTIMANJA svega ostalog. I toga je u istoriji naravno bilo - faraoni, carevi, apsolutisticki monarsi, komunisticki diktatori i slicno. Medjutim, mislim da nam je istorija pokazala da je do takvog scenarija o kojem pricas potpuno nemoguce doci u sistemu zasnovanom na slobodnom trzistu. Cak i ako dodje, nista ne sprecava osobu da se preseli negde drugde. Jedno od mogucih tehnoloskih otkrica koje moze da dovede do situacije o kojoj ti govoris je nanotehnologija. Navodno, prvi covek (firma) koja u potpunosti ovlada tom tehnologijom (u smislu da ce uspeti da napravi mikro robote koji ce moci sami da se reprodukuju, a onda i da na molekularnom nivou prave sve sto je potrebno) ce moci prakticno da "ugusi" sve ostale, odnosno ovladace neogranicenom produktivnoscu i, samim tim, bogatstvom. Medjutim, ne znam koliko je realno da se sada brinemo oko toga. Recimo, vidite ovde:
http://hanson.gmu.edu/nanoecon.pdf
Hteo bih samo da se vratim na tvoju raniju tezu da je svojina samo konvencija. Ja licno mislim da u konceptu svojine ima neceg prirodnog, u smislu da se i deca radjaju sa tim osecajem, a da i zivotinje poznaju koncept svojine.
E sad, za razliku od Ivana i (posebno) Andreja, koji svojinu shvataju (ili ja bar tako shvatam njihovo shvatanje) kao apsolutnu kategoriju, a svako narusavanje svojine kao pljacku, ja ne mislim da je situacija bas tako jednostavna, vec da su nam potrebne neke drustvene institucije (ne nuzno drzava) koje ce moci da "narusavaju" slobodno uzivanje imovine jednih, zarad sloboda drugih ljudi.
Recimo... Svaki let avionom zahteva prelet preko necije imovine. Potrebno je da neko donese odluku da se prelet avionima dozvoljava i kroz vazduh koji se nalazi tacno iznad moje kuce, a da ja nemam pravo da ga oborim samo zbog toga. Iako ovaj problem moze da deluje trivijalno, potrebno je da neko ustanovi pravilo da avion sme da leti na 10 km iznad moje kuce, ali ne i na 10 metara. A da li sme na 100 metara? E, odgovore na takva pitanja mora da da "drustvo", bilo kroz parlament, bilo kroz common law sistem. Jednostavno, zahtevanje da svi ljudi iznad cijih kuca avion leti daju eksplicitnu saglasnost je neefikasno. Ali, kakav god da bude odgovor, on ce predstavljati narusivanje slobodnog uzivanja necije privatne svojine.
Drugi primer je izvestan konflikt između slobode kretanja i svojine. Jasno je da ja ne smem da udjem u neciji stan. Ali, meni je barem ocigledno da je opravdano da osoba koja bezi od medveda sme da bezi preko tudjeg imanja bez njegove eksplicitne saglasnosti.
Trece, da jos malo relativizujem imovinu. Da li ja imam pravo da uperim baterijsku lampu u neciju kucu? Verovatno. A reflektor od 10 kw? Verovatno ne. U uslovima u kojima su nase imovine tako fizicki bliske kao sto su u savremenom svetu, prosto je nemoguce da se doslovno sprovede koncept "smes da koristis svoju imovinu sve dok ne ugrozavas nekog drugog" jer na nekom nivou ce svako koriscenje moje imovine (recimo, hodanje po parketu koji skripi) da ugrozava onog ispod mene.
Za veliki broj ovakvih problema postoji nedrzavno (trzisno) resenje, narocito u slucaju kada je broj ljudi mali. Ali, kada je broj ljudi veliki, poput primera sa avionom, ja ne vidim trzisno resenje, u smislu da odricanje od nekih prava koja proisticu iz svojine moze da bude potpuno dobrovoljno.
Slazem se sa tobom Marko.
Meni ideja u stvari nije da dovedem u pitanje koncept privatne svojine kao takav (i ja ga naravno osecam kao nesto prirodno, mada ima drustva kao sto ti je poznato koja pojam svojine ne poznaju, pa utoliko privatna svojina nije nesto imanentno prirodi coveka) vec da ga relativizujem, do te mere da poistane jasno da privatan svojina nije nikakav cilj niti datost vec da je kao institut pre svega (ali ne i iskljucivo) sredstvo za ostvarenje drustvenog blagostanja.
Relativizovanje privatne svojine je cak nuzno za njen opstanak kao instituta.
Meni barem je to toliko ocigledno da mi je cudno da neko kao ivan to ne vidi.
Jednostavno ljudi ce taj institut (privatnu svojinu) prihvatati samo dok im to odgovara. Kao uostalom i svaki drugi instutut. (recimo brak, slobnode izbore, vladavina prava i redom).
Privatna svojina je ni vise ni manje no prozivod drustvenog razvoja. I kao sto je nekada u proslosti nije bilo tako je moguce da je nekada u buducnosti nece biti.
Ovakvo razmisljanje je opasno i moze biti kontraproduktivno u rukama politicrara. Ali posto se (verujem da je tako) na ovom blogu radi o promisljanju i razmeni ideja a ne prodavanju ideoloskih matrica ne mislim da je stetno na tome insistirati.
Prihvatanje ovakvog shvatanja kao cinjenice je nuzno verujem za objektivno sagledavanje nuznosti preraspodele i uopste ekonomskih, drustvenih procesa.
Post a Comment