Poslednjih dana se malo podigla frka oko Dinkićeve najave da u buduće u privatizaciji neće moći da učestvuju ljudi koji su osuđivani za krivična dela ili protiv kojih se vodi istražni postupak. Neki komentatori su to ocenili kao licemerno, budući da je "sve što je vredelo već prodano", a drugi su ovakvu odluku hvalili u smislu "bolje ikad nego nikad". Svi su se složili da je to dobro.
Ja mislim da je ta odluka jednostavno loša, iz više razloga.
Prvo, kakve veze ima to što je neko bio osuđen? Recimo, vožnja u pijanom stanju je krivično delo, ali kakve to veze ima sa privatizacijom? Znači, kriterijum krivičnog dela je prosto besmislen, ukoliko nije ograničen na neka konkretna krivična dela. Drugi kriterijum, istražni postupak, je još lošiji. Mogu da zamislim situaciju u kojoj postoje dve zainteresovane strane za kupovinu neke firme. Jedna strana odlazi u MUP i za 2-3 hiljade evra "obezbeđuje" da se protiv druge strane pokrene istražni postupak (čak nije ni bitno za šta, može i za mobing). Na sudu se dokazuje da čovek nije kriv, ali šta da sada radi. Onaj drugi je već kupio firmu. Jednostavno, pokretanje istražnog postupka ne znači ništa. Samo presuda znači.
Naravno, ideja je da se onemogući legalizacija para stečenih na ilegalan način. Ali, šta je posledica? Pa, ako je čoveku onemogućeno da legalizuje svoje poslovanje, nastaviće da se bavi dosadašnjim, ilegalnim. Umesto da narko diler postane proizvođač čarapa, on nastavlja da diluje drogu. Zašto se svima čini da je to dobro?
2 comments:
Treće, eliminacijom dela tražnje smanjuje se prodajna cena preduzeća koja će se postići na aukcijama.
Četvrto, ne može da se primeni jer će ljudi kupovati preduzeća na imena svojih žena ili zaova
Post a Comment