Evo šta kaže Greg Mankiw o intervjuu Alana Greenspana na televiziji, poovodom memoara koje je upravo štampao, gde je morao da odgovori i na neprijatno pitanje: "Šta će nam uopšte FED kad smo mi tržišna privreda?"
"Mi ekonomisti imamo rigoroznu i fundamentalnu teoriju koja objašnjava zašto postoje ekološke regulacije (eksternalije), i koje objašnjavaju zašto imamo antimonopolske zakone (tržišna moć), ali ne postoji konsenzus o tome koja tržišna greška zahteva postojanje Centralne banke"?
Ovo zvuči dosta dvosmisleno. Na jednom nivou se može čitati i kao cinizam i ismevanje ekonomista: u slučaju antitrusta i ekologije bar mogu da se slože koju glupost će da navedu kao razlog za nužnost uključivanja države u ekonomiju, a u slučaju novca ne mogu čak ni to. Ovo bi se možda očekivalo od učenika i sledbenika Miltona Friedmana, koji to ponosno ističe.
No, bojim se samozadovoljni kvalifikativi tipa "rigorozno" i "fundamentalno" za teorijsko opravdanje državne intervencije upućuju da on nije toliko zagriženi sledbenik Miltona Friedmana kako bi se reklo. Još manje, on izgleda kao neko ko je dotaknut public choice revolucijom u ekonomskoj nauci. "Fundamentalna" i "rigorozna" objašnjenja državnog uplitanja u privredu njemu su još uvek udžbenička objašnjenja neoklasičnih ekonomista, uparena sa naivnom čikaškom pretpostavkom o političkom delovanju kao sferi borbe za javni interes. Uticaj interesnih grupa na antimonopolsku ili ekološku regulaciju za njega nisu tema, jer je"ekonomska nauka" odredila da je razlog za postojanje antitrusta tržišna moć! Istorijat nastanka ili primene tih zakona nema nikakvog uticaja na presude "ekonomske nauke". One opstaju večno istinite u svim mogućim svetovima.
Tužno je pročitati poznatog ekonomistu sa Harvarda, koji je još uz to prošao dug put od radikalnog kejnzijanca do samodeklarisanog zagovornika slobodnog tržišta, koji i dalje smatra da je razlog zašto se država meša u ekonomiju to što želi da ispravlja tržišne greške. I koji i dalje, sa mladićkom i divljenja vrednom upornošću i naivnošću veruje da je postojanje tržišne moći "fundamentalnan" i "rigorozan" ekonomski razlog za postojanje antitrusta (a ne recimo vrlo tanka i izanđala neoklasična racionalizacija etatizma zasnovana na nerazumevanju tržišnog procesa)? Kakve veze onda ima koji tačno razlog će "ekonomska nauka" navesti za postojanje FED? Ionako znamo da razlog postoji i da je opravdan, inače FED ne bi postojao.
Verujem da bi recimo Mankiw smatrao da je ekonomska nauka "fundamentalno" i "rigorozno" dokazala da su prirodni monopoli izazvani subaditivnom strukturom funkcije troškova monopolske firme, i potrebom dupliranja kapaciteta, koji čine nemogućim profitabilno poslovanje više kompanija u jednoj oblasti. I da "ekonomska nauka", a ne politika, zahtevaju recimo monopole u pošti ili kablovskoj televiziji. A to što je prirodne monopole svuda odredila vlada, i što je u seriji prirodno-monopolskih oblasti kroz istoriju postojala vrlo snažna konkurencija na tržištu na stotine firmi, i što se ekonomska teorija prirodnih monopola pojavila pošto su nacionalizacije bile već obavljene sa protekcionističkim, a ne "ekonomskim" obrazloženjima, to je sve puka kontingencija. Visoka teorija ne može dozvoliti da bude opovrgnuta banalnim empirijskim činjenicama.
Opravdanja da FED stabilizuje ekonomiju (moj, zapravo konvencionalni, predlog za teoriju koja fundamentalno i rigorozno dokazuje potrebu za Centralnom bankom), ne može preživeti test činjenica; ništa više nego teza da antitrust izaziva tržišna moć ili poplavu ekoloških regulacija sveprisutne eksternalije. Ali ih to ne čini ništa manje "rigoroznim" i "fundamentalnim" u sablasnom paralelnom svetu American Economic Review ili Mankiwovog bloga.
Moderna ekonomija me sve više podseća na klasičnu nemačku ili analitičko-logičku filozofiju: intelektualni čardak ni na nebu ni na zemlji, isprazno bildovanje tehničkim žargonom, razvijanje teorija koju su potpuno paralelne bilo kakvoj stvarnosti, uz arogantnu pretenziju da se te paranoične konstrukcije odnose na realnost, a ne na same sebe. Kad su Hegelu skrenuli pažnju da njegova filozofija negira činjenice, on je uzvratio: "utoliko gore po činjenice." Mislim da je mainstream ekonomska analiza koja državnu aktivnost još uvek tumači terminima javnog interesa ekonomski pandan Hegelu. Jednako prezire činjenice kao i on.
P.S. Još jedna analogija koji mi pada na pamet između Hegela i mainstream ekonomista. Hegel je rekao: što je umno to je stvarno, i što je stvarno to je umno". Štigler otprilike kaže "ako neki državni program opstane dugi niz godina, znači da je racionalan i da treba da opstane".
P.S.S O paranoičnom, hegelovskom karakteru nekih drugih dobro poznatih mainstream ekonomskih teorija ovenčanih Nobelovom nagradom obećavam više u jednom od narednih postova.
3 comments:
"a u slučaju novca ne mogu čak ni to"
Ali mogu se naci argumenti za CB, npr. nefleksibilnost nominalnih zarada ili LOLR koji sprecava krah bankarskog sektora. U prvom slucaju je nuzna odredjena stopa rasta novcane mase kako bi se izbegao nominalni pad zarada koji se pokazao kao tesko odrzivo resenje npr. u depresiji za vreme predsednika Grovera Clevelanda kada su masovni strajkovi i neredi bili. Ne kazem da je nemoguc realni pad zarada, kazem da je tesko izvodljiv nominalni pad. U drugom slucaju drzava se stara o stabilnosti bankarskog sektora kroz bailoute i regulaciju (diskreciono ili putem nametanja odredjenih standarda koje banke moraju da ispunjavaju npr. basel 2, sto je bolje). Istina, krize mogu biti vece po obimu ali su manje po dubini.
"prošao dug put od radikalnog kejnzijanca do samodeklarisanog zagovornika slobodnog tržišta"
Zar greenspan nije bio na pocetku radikalni libertarijanac, onaj koji je pisao delove knjige Ajn Rend?
Mislio je na Mankiwa. Cudan lik inace, kejnzijanac, dosta liberalan i veoma blizak republikancima.
Razlog za CB je što su hteli da monopolizuju emitovanje novca, ništa drugo. Ne znam zašto gledaju Fed, neka pogledaju prve CB Švedska i Engleska, koje su nastale tako što su monarsi dali privatnim bankama monopole. Siguran sam da su i tada imali neka rigorozna objašnjenja.
Mislim da se Menkjuova izjava moze tumaciti na jos dva nacina koji su po njega povoljniji.
Prvo tumacenje je da je on u stvari rekao "kod ostalih drzavnih intervencija imamo makar nekakvu teorijsku podlogu, kod centralne banke nemamo nikakvu".
Drugo tumacenje bi bilo da je rekao da psotoji teorijsko objasnjenje, ali nije rekao koje tacno. Mozda je bas i mislio na to o cemu pricas, odnosno da recimo "prirodne monopole" imamo zato sto prva firma u toj oblasti uspe da ubedi drzavu da joj da status monopola. Poenta je u tome da imamo dve teorije o tome zasto je privreda regulisana (staru public interest pricu i novu public choice pricu). Obe su "rigorous" i "fundamental". Mozda je on mislio na ovu drugu. Mada, naravno, sumnjam. :)
Post a Comment