Ali, evo šta kaže košarkaški trener Bogdan Tanjević:
Менталитет наших играча је испред свих у Европи. Ту је позитивна дрскост, спремност да се каже: „Ево ја ћу”. Ако само мало добију шансе они кажу – добро, то сам очекивао и заслужио. Са добрим радом српска селекција ће бити страшна у будућности. Свих ових година док сам радио посебно у Италији и Француској имао сам проблем да убедим младе играче да могу много. Ове наше је проблем да их убедиш да нису као Мајкл Џордан. Мораш полако с њима, да им кажеш „мало си слабији од Џордана, али добар си”...
Veoma zanimljivo. Otkud takva esktremna razlika u mentalitetu?
Možda je odgovor ovo što je Gorčin Stojanović napisao posle igre mlade fudbalske reprezentacije SCG na Evropskom prvenstvu 2004, kada su pobedili sve do finala:
Momci su igrali lepo, i momci su imali duha kako za igru uopšte, tako i za igru do samog konca. Uspeli su da belodano dokažu kako mentalitet uopšte ne postoji sam po sebi, nego je tek proizvod kolektivne autosugestivne halucinacije.
Ova dva citata možda i nisu u supronosti. Mentalitet naravno postoji na individualnom nivou, mada bih ja rekao da bi i na kolektivnom trebalo da bude deo kulture oblikovane vremenom i možda čak genetskog koda. Međutim, na ovoj maloj studiji slučaja se ispostavlja da ako i postoji, kolektivni mentalitet se fundamentalno razlikuje po grupama, granama ili generacijama. Nije srpski, nego srpskih fudbalera, srpskih košarkaša, mladih fudbalera, itd. Ne znam kako drugačije da objasnim navodnu razliku između njih. Čita li ovo neki psiholog?
12 comments:
verovatno cita (i pise) Mila Aleckovic. Ona to tako kapira. Daj, nema nikakvog mentaliteta koji je nezavisna varijabla. Postoje Zika i Mika koji su u kontekstu X imali naucene odgovore na situaciju Y, ali postoje i varijable promene konteksta, npr. Z, gde su kognitivni i ostali momenti ovakvi i onakvi.
Valjda smo bar mi citali Tokvila i Hajeka, nemoj Slave, please...
Postoje divni primeri akademskog baljezganja u tom pravcu, kako su Amerikanci skloni udruzivanju a Kinezi nisu...I sve tako...
Naravno da je problem sto nema ozbiljnog sociologa i psihologa koji bi odradio kako treba, da ne POLAZI i jos gore ZAVRSAVA sve nekom sociodemografijom, na nivou Kineza i Srba. Dakako, sve statisticki perfektno, sa sve regresijom, pa jos multilevel kad udare, pa dobiju da Kinezi ovo, a Srbi ono...Prste da polizes. JEdino sto ti to nista ne govori. To je moja poenta. Neces odgovore naci u istrazivanjima, zato sto ti je pitanje pogresno.
Ne razumem tačno šta hoćeš da kažeš, da se ljudi ne razlikuju ni po čemu? Ja mislim da se razlikuju i na nivou Kineza i Srba, samo da su razlike po grupama (npr. košarkaši) veće.
"Mentalitet naravno postoji na individualnom nivou, mada bih ja rekao da bi i na kolektivnom trebalo da bude deo kulture oblikovane vremenom i možda čak genetskog koda. "
Nisam psiholog (za sada:) ali ni ja ne verujem u "kolektivni mentalitet", a pogotovo ne verujem u tezu po kojoj je mentalitet genetski odredjen. Naime, ako bi se mentalitet prenosio genetski, kako onda objasniti razliku izmedju crnkinje (koja je odrasla u Austriji) koja je magistar i ima veoma razvijenu radnu etiku i radi nekoliko poslova i njene dalje sestre koja je odrasla u Juznoafrickoj republici i nista i nece i ne zna da radi. Imas milion takvih primera...
Po meni je razlika, koju ti nazivas kolektivnim mentalitetom, pre svega uzrokovana razlikama u uticajima iz porodice, skole i sireg okruzenja, tim redom. Naravno, ako je u nekom gradu/mestu/drzavi okruzenje takvo da podstice i razvija vrline onda ce vecina ljudi imati odgovornost, samostalnost, radnu etiku itd, i suprotno, ako se deca/ljudi ne uce nicemu ili uce pogresnim stvarima onda ce tu biti mnogo vise propaliteta, zavisti i onih koji traze da im drzava nesto obezbedi:)
Tu se sad postavlja pitanje socijalnog kapitala i medjusobnog uticaja i zavisnosti institucija i istog ali to je suvise obimna tema o kojoj ja ne znam mnogo.... za sad:)
Pojedinačni primeri kao taj sa crnkinjom niša ne govore, i sada je belac Steve Nash najbolji igrač u NBA pa nam to ne govori da su belci bolji u basketu. Izuzeci mogu biti svuda.
Ali baš sada čitam knjigu Stivena Pinkera u kojoj obara sve te teorije po kojima geni nisu važni već je sve rezultat okoline. One jesu politički korektne, ali evidencija govori da je mnogo toga i u ponašanju urođeno i prenosi se genetski. Na osnovu toga mislim da i čitavi narodi ako su homogene grupe mogu da imaju zajedničke karakteristike. Posebno običajne, ali zašto ne i genetske.
Ali nije mi to bila glavna poenta, interesantnije mi je kako to da grupa kao npr. "naši košarkaši" ima neki skup zajedničkih osobina, i to u periodu od 30 godina ili više. Ako je tačno to što Tanjević tvrdi.
Pa mozda i Tanjevic upada u gresku generalizacije na osnovu samo nekoliko primera.
Sa druge strane, mozda se i radi o samoispunjavajucem prorocanstvu. Ako nasi klinci misle da ce biti dobri kosarkasi samo zato sto su Srbi, to im onda daje samopouzdanje da zaista postanu dobri kosarkasi. Onda nije ni bitno da li je to tacno, bitno je da oni misle da je to tacno.
Sto se genetike tice, ja verujem da bi bilo moguce da mentalitet bude genetski odredjen. Medjutim, ne verujem da je to toga zaista i doslo. Kolika je zaista genetska razlika izmedju Srba i Hrvata, ili izmedju Srba i Nemaca, imajuci u vidu stalna mesanja? Jako mala, pretpostavljam, odnosno nedovoljno velika da objasni razlike u mentalitetu. Mozda bi mogla da objasni razlike izmedju tasmanijskih urodjenika i svih ostalih, jer su oni bili jako dugo izolovani.
Sto se razmlike izmedju kosarkasa i fudbalera tice, padaju mi na pamet razna objasnjenja. Jedno je da su kosarkasiji visi, pa samim tim i samopouzdaniji. To bi onda trebalo da vazi i u drugim zemljama.
Kad kognitivni psiholozi, biolozi i lingvisti pocnu da objasnjavaju prakseoloske stvari, obicno na kraju ispadne neki Chomsky. Ok, necu taj ad hominem fazon, ali stvarno...
Ja sam neki vajni sociolog. Naravno da mi mejnstrim socioloski instrumentarij nije bio od koristi da skapiram stvari. Eto, cak sam jedno vreme, kao, proucavala i tu sociobiologiju, sve trazeci da li tu ima necega. Pa, za mene bas i nema. Pa dobro, neka i postoji GEN za libertarijanizam, pa sta? Sta to zapravo znaci? Mene zanima sta je to ZNACILO onima koji ga imaju. Nema to veze sa PC-jem. U stvari, bas me zanima sta to ZNACI da je nekako povezan genetski vs. okolinski determinizam sa politickom korektnoscu...Ajmo da postavljamo prava pitanja.
Sorry, ali meni nista od sociobiologije ne pije vodu.
Da ne smaram vise sa komentarom od dvesta redova, sve sto sada ovde razglabamo vec je lepo razlozio Hajek u Kontrarevoluciji nauke. I u Studijama iz filozofije itd. Ima jos nekoliko drugih autora...
Miss T, ali zašto brkaš to sa politikom. Sociobiologija ne mora uopšte ništa ne znači, ne mora da ima nikakve posledice, sama je sebi cilj. Utvrđuje istinu. I to nije prakseološka stvar, nego biologija i psihologija. Pitanje je kako Hayek i Mises mogu da se bave time i šta oni znaju o tome. A Hayek nije mogao ništa da objasni u Kontrarevoluciji nauke koja je izašla 1952. kada je većina istraživanja u sociobiologiji izašla tek posle toga.
Ja uopste nisam pomenula politiku, sve vreme pricamo o epistemologiji. To kada si ti pomenuo PC, ja sam ti opet vratila na nivo epistemologije.
A sociobiologiju uglavnom tretiraju kao korak-od-astrologije, sorry :-(
Niko ne osporava genetiku i ekspretizu Dawkinsa, Wilsona, koga god hoces u tim stvarima. To nisam rekla. Medjutim, to sto je danas drustvena, prakseoloska, medju-akterska (zovi ga kako hoces)oblast daleko manje skapirana nego bilo koja druga oblast, to ne znaci da treba da pribegnemo prvom zgodnom i uzbudljivom resenju.
Moja poenta je da ti sve vreme postavljas pogresna pitanja. Nisu pojmovi cisti i jasni, nisu jasni akteri koje posmatras...Sve uzimas zdravo za gotovo, a to je prva stvar koju drustveni naucnici rade vecito rade pogresno. Moguce je da su ekonomisti malo ispred nas ostalih, ne znam, to je na vama da kazete.
I ta 1952. godina je nebitna. Sve ovo nema nikakve veze sa mapom gena, niti sa alelima, niti sa belancevinama. Hajek je sasvim dovoljan.
"A sociobiologiju uglavnom tretiraju kao korak-od-astrologije, sorry :-( "
Dobro da znamo da su Dawkins i Pinker obični šarlatani, da se na Harvardu predaje astrologija, i da se mi lepo držimo Tokvila i Hajeka ma šta nam eksperimentalna psihologija i biologija pokažu. I zašto, zato što nam se nekakve zamišljene političke implikacije ne sviđaju.
Ne, nema astrologije na Harvardu, ali definitino nema ni sociobiologije. Postoje samo kognitivna, eksperimentalna, socijalna psihologija. Proveri kurikulum.
To sto je Pinker na Harvardu: ovaj argument ad hominem ti ne ide u prilog. Znamo neke koji su predavali na Cambridge-u pa su fulali. Keynes bese?
"I zašto, zato što nam se nekakve zamišljene političke implikacije ne sviđaju."
Nema nikakvih politickih implikacija, naglasavam po stoti put da pricam o epistemologiji. Ti non-stop pricas o nekoj politici. Svi sociobiolozi jesu otvoreno center-left, progressive itd. ali mene to ne zanima. Ovde je samo bitno to mi ne daju odgovore na (moja) pitanja. Ako je to tebi dovoljno i pomaze ti da skapiras svet - ok.
"A sociobiologiju uglavnom tretiraju kao korak-od-astrologije, sorry :-( "
:)
Ne kažem ja da je Pinker u pravu zato što je na Harvardu, nego da ako su glavni protagonisti sociobiologije na Harvardu i Oksfordu, smešno je reći da ih neko relevantan tretira kao "korak od astrologije". Ni Kejnsa niko nikad nije tretirao kao na korak od astrologije nego je bio jedan od najuticajnihijih ekonomista svih vremena, bez obzira na to što nije bio u pravu.
Post a Comment