Pages

11 December 2015

Javno servisiranje

Kako je Srbija izuzetna zemlja gde se svakih 5-10 godina postavljaju ista pitanja, što samo po sebi govori o pogrešnosti kolektivnih izbora, budući da svet u međuvremenu ne tapka u mestu, tako smo dočekali da opet imamo nekakvu javnu diskusiju (uslovno rečeno, budući da se diskusija progoni jer one najbolje među njima uvek za temu imaju politike velikog vođe) o pretplati za RTS (u ostatku teksta se mislim na televiziju, budući da je radio i sam režim zaboravio, pa je trenutno oaza slobode).

Moj stav je poznat, a to je da u slobodnim društvima ljudi plaćaju za one robe i usluge koje koriste, a da se za ono za šta nema dobrog tržišnog rešenja plaćaju različiti porezi, takse, naknade... Tu i tamo, ustvari u većem delu Evrope, u to ulaze i mnogobrojne stvari koje nisu ni na koji način nužno državne usluge, već pre podmićivanje birača i finansijera političkih partija, a iznad svega servisiranje potreba birokratije koja je samoj sebi ponajviše svrha.

Gde je tu javni servis, zvani RTS? Ovlašan pogled na tržište nam govori da imamo desetine TV stanica, stotine radio stanica, dnevne i sedmične novine i mnogobrojne internet portale koji su dostupni građanima Srbije. Dakle, ne postoji oskudica izvora informacija. Činjenica da u Srbiji postoji oskudica različitih stavova i da od značajnih medija osim N1, RTV i radio Beograda manje-više svi guslaju politiku veličanja fiktivnih uspeha vlade se javlja kao drugi argument. Naime, javno servisirani RTS će omogućiti dostupnost različitih informacija, ili narodski da se čuje još neko osim vlasti. Avaj, iskustvo nam govori da RTS nikada nije bio nešto posebno nenaklonjen navijanju za vlast. Opozicija je tu uvek bila kao dekor. Ne bih iz svog primera izvodio neke zaključke, ali od kada sam javno deklarisan kao neko ko podržava jednu jasnu opozicionu opciju, RTS me je za dve godine zvao dva puta da ispričam ponešto na teme koje su negde u rangu uzgoja tekunica u Rasinskom okrugu. Slični procesi javnog servisiranja vlade se mogu primetiti kod još nekih ljudi. Dakle, nemam nekog razloga da verujem u to da će nekim čudom kada dobiju para koliko im treba moral novinara i urednika odjedanput postati gvozden, a objektivnost aksiom. To nikako ne znači da RTS nema normalniji informativni program od Pinka, B92, Studia B ili Kopernikusa (jer osim B92 koji neguje kukavičko novinarstvo koje se pretvara da je nezavisno, ostale tri uglavnom imaju dezinformativni program). Ipak javni servis nije servis gledalaca sa zapadne tribine koji navijaju za SNS tako što lagano tapšu i zapevaju neku kasičnu navijačku kada se lomi rezultat, dok ostale TV stanice stoje na tribinama juga ili severa, kako vam već drago, i uz zurle, baklje i prostakluk navijaju za jednu opciju. Dakle, mrka kapa ako se informišemo na RTS za džaba, a posebno ako nas to košta 5 evra mesečno.

Drugi argument je produkcija kulturnog i obrazovnog programa. Avaj, kulture i obrazovanja ima na komercijalnim stanicima i internetu u količinama koje su nezamislive, kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku. Ne zna se čega sve nema, koliko je to dobro upakovano, interaktivno i potpuno besplatno. RTS sa idejama o kulturi i obrazovanju iz 1980-ih je beznadežno zaostao koncept, baš kao što je i cela naša zemlja anestezirana i ostavljena u prošlosti. Ako neko veruje da će deo društva koji obožava programe za priglupe, primitivne i neostvarene, postati konzument kulture i obrazovanja ne zna o čemu govori, najblaže rečeno. Posebno u Srbiji gde je vrhunac mode biti prostak, pogrešno izgovarati skoro svaku trosložnu reč koja ne spada u uobičajnih 1000-2000 reči, obmanjivati, veličati glupost, prostituciju, kriminal i uopšte negovati sve vrednosti Farme, Parova ili vanrednih dezinformativnih programa.

Sve u svemu, RTS mora da se restrukturira.  Drugi program, to jest kulturu, obrazovanje i sve ino što nisu informacije mogu da nude na tržištu, pa ko hoće da plati neka gleda, baš kao i Diskaveri, Histori, HBO ili bilo koji drugi kanal. Ko neće da gleda, ne mora. Prvi program koji bi služio informisanju treba opet restrukturirati, drastično smanjiti troškove jer za prenos skupštine, političke emisije i druge stvari koje imaju veze sa državnom upravom i politikom vam ne trebaju armije ljudi od kojih se neki ubijaju od posla, a neki ništa ne rade. To što ostane treba finansirati probno iz budžeta 12 meseci, a test napraviti tako što će se građanima prepustiti da odluče da li žele da daju 100 dinara mesečno po porodici, a ne po aparatima, vikendicama, automobilima i tako dalje za program koji proporcionalno zastupa sva politička viđenja pitanja koja postoje u Srbiji.

9 comments:

pest said...

OFF Topic

Tek sam pre neki dan saznao da weev zivi u Srbiji:

https://en.wikipedia.org/wiki/Weev

https://www.google.ca/#q=weev

http://www.okcupid.com/profile/weev

Poznaje li ga neko od blogera ili komentatora?

Jedino se plasim da ce Aleksandar sad da organizuje otmicu i izruci weeva tajnoj policiji.

Jovan said...

Vec vidim Aleksandra, cek, neko je komentarisao... WTF???

Malo i u vezi posta, stvarno je steta sto "treba ugasimo to sranje" nije dovoljno dugacko za blog post pa smo citali ceo elaborat. :)

Aleksandar Stevanović said...

@ pest
Ne vidim zasto bi Weev-u dao vecu paznju nego bilo kom drugom kriminalcu, zna se sta je gradjanska duznost, posebno jer mi nije rod koji bi me cinio izuzetim od krivicnog gonjenja u slucaju neprijavljivanja.

@ jovan
Zato sto se firme uglavnom ne gase, nego prodju kroz restruktiriranje, uzme ih neko ko zna da radi sa njima bez da iste 80 miliona evra gore dole od gradjana Srbije.


Milan Stefanovic said...

Pa ja se 10 puta vise obrazujem kada gledam Farmu, nego nekog kvazi-intelektualca na televiziji, koji lupeta neke gluposti na vestima o tome kako samo njegova struka moze da radi odredjene poslove, jer su tako lepi, zgodni i pametni; a da ostalima treba zabranjivati bukvalno sve. Jos da placam RTS, kao da mi nije dovoljno tih baljezgaca, koji se grebu da drugima ogranice slobodu kako bi samo oni pokupili pare. Ne zna se da li su vise ograniceni ili gadni.

Tuzno je sto u modernom svetu, 'intelektualci' i srednja klasa postaju najveci borci protiv slobode; pa glavni nosioci slobode u nekom drustvu, najbitnije stvari u ljudskoj kulturi i civilizaciji, moraju da budu nepismeni, neobrazovani i niza klasa. Tuzno zaista.

Jovan said...

@Aleksandar,

Da, mislio sam na skidanje s grbache, da li prodajom, likvidacijom, restrukturiranjem, svejedno mi je.

Kad smo vec kod restrukturiranja, ono ne mora da bude najpovoljnija opcija po vlasnika. Npr, kad je vlasnik (drzava) razvlascen u korist agenta koji je u sukobu interesa (vlada) i koji ce pre zadovoljiti interese nezajazljivih sindikata nego interes vlasnika (drzave). Jer glasovi.

grh said...

u vezi weeva, ako pogledas link koji je source za wikipediju, videces da je u beirutu, ne u beogradu.

https://pando.com/2014/11/21/troll-tales-catching-up-with-weev-in-beirut/

Milan Cirkovic said...

U nacelu dobar post, RTS svakako treba da se drasticno promeni. Medjutim, kad pisete "Ako neko veruje da će deo društva koji obožava programe za priglupe, primitivne i neostvarene, postati konzument kulture i obrazovanja ne zna o čemu govori, najblaže rečeno. Posebno u Srbiji gde je vrhunac mode biti prostak, pogrešno izgovarati skoro svaku trosložnu reč koja ne spada u uobičajnih 1000-2000 reči, obmanjivati, veličati glupost, prostituciju, kriminal i uopšte negovati sve vrednosti Farme, Parova ili vanrednih dezinformativnih programa." premda ste u pravu, to je ipak jedna strana medalje.

Druga je da postoji mala, ali relativno stabilna, pa cak u nekim aspektima i entuzijasticna publika za ozbiljne kulturne i naučne sadrzaje i mada taj segment (neka je i 5-10%) jeste mali u poredjenju sa konzumentima Farme i slicnog (nek bude da je njih 40-60%), on nije zanemarljiv u onoj meri u kojoj je originalna produkcija javnog servisa i drugih vlasnika nacionalnih frekvencija u tom domenu zanemarljiva. Iskustvo koje sam licno imao praveci jednu kratkotrajnu seriju naucnih emisija za Studio B me je poucilo dve stvari: prva je da se takvi programi mogu napraviti bez velikog opterecenja po budzet kuce, a da budu bar umereno kvalitetni (bez lazne skromnosti). Iz cega sledi da je veci deo problema u nerazumevanju, blago receno, urednistava, a tek manji u nedostatku sredstava. Druga stvar jeste da sam naisao na jako veliki (za date uslove) feedback i to pretezno i neocekivano pozitivan, koji se u najvecem broju slucajeva svodio na to da ta publika jednostavno zeli vise takvih sadrzaja. Neka je to, kazem, i 5%, ali to je i dalje jedna relevantna manjina, i mnogo vise od 1% koliko po mojoj proceni predstavlja realni udeo kulture i nauke u programima korisnika nacionalnih frekvencija.

Dakle, nije u pitanju nikakvo "prevaspitavanje" konzumenata Farme, nego *zastita prava manjina*, tj. one manjine koja zeli autenticne i drugacije sadrzaje. Slanje iste manjine "na internet" je ne samo u suprotnosti sa odredbom zakona koja definise javno dobro u oblasti radiodifuzije, vec je, rekao bih, u suprotnosti sa elementarnim nacelima ravnopravnosti i postovanja drugacijeg misljenja. (Ne kazem da ste vi to radili u ovom tekstu, naravno, vec samo da toga ima jako mnogo od strane dusebriznika za "narod" i ono sto "narod voli".)

Vladimir said...

Aleksandre, izvinjavam se što ću skrenuti na tren sa teme. Deder, objasnite nama radoznalima ovo u vezi sa okupljanjem opozicije po pitanju predstojećih lokalnih izbora. Slabo verujem medijima, a video sam fotografiju na kojoj ste i Vi kao predstavnik DJB. Dajte neke pikanterije - koga ste sve zvali, ko je odbio, da li ste uopšte zvali, na primer, radikale, etc...
Pravo da Vam kažem, prijatno ste me iznenadili.

George Limit said...

-Моје мишљење је да је за јавни сервис апсолутно довољно финансирање од стране реклама и државних пројеката, те да је, као и са рачунима за струју, воду и порез, ова врста рачуна лоша јер изазива бунт, гнев и непогоде. Људи ће се поделити на бојажљиве и бунтовне, тј. на оне који упорно плаћају и буне се против оних који не плаћају, и оне који не плаћају, чекајући опрост дугова, и буне се против оних који постављају услове.
Дакле, или апсолутно буџетско финансирање, које неће бити индивидуално финансирано од стране грађана, или апсолутно самостално финансирање кроз економско-пропагандни програм.

-У последњих пар година критиковање мањка научног и дечјег програма јавног сервиса постаје пракса у сличној мери као и позивање на квалитет емисија са Дискаверија и Хисторија(који у последњих пар година маргинализују сав успех у претходних неколико деценија). Ту су очигледни или носталгија, или непознавање тренутних телевизијских садржаја, пошто се тај саговорник није удостојио да укључи РТС2 или РТС3, који има прегршт документарног и културно-забавног програма(историографске емисије, снимци концерта уметничке музике, руске серије).

-Што се тиче јавног сервиса-ХРТ може да служи као пример нашем, стога би било пожељно посматрање приказаног садржаја са суседске телевизије и копирање њиховог система рада, мада је у пар случајева наша продукција заказала-квиз,,Потера", који је код нас недвосмислена превара, је код Хрвата одрађен врло професионално у тандему стварних квизашких зналаца и занимљивог водитеља, за разлику од нашег монотоног Мемедовића...

-Апсолутно се слажем са Стевановићевим предлогом за реструктурирање информативно-политичког асортимана. Скупштинске седнице би заправо требало проредити(или створити програм,,РТС Скупштина"), задржати садашњу комбинацију информативног, културног и дечјег дневника, а упоредо са тим смањити абундантност неквалитетних америчких серија и уступити место сјајној скандинавској, италијанској и руској кинематографији...
Уосталом, имају РТВ као рецепт за успешну комбинацију свих тих садржаја. Нека се само угледају!

П.С. Надам се да ова објава није иницирана ауторовим незадовољством због мањка телевизијских гостовања на РТС, које је нагласио...