Pages

14 December 2015

Telekom - prodavci šećerne vune

Od žene - pidžama, od sina - parfem, od sestre i zeta - ajfon 6S... 
A od države - Telekom.
Lepšeg poklona za Novu godinu nije moglo biti. Svaki Srbin radovaće se ”k'o dete”. Telekom - naš ponos i dika, ”suvo zlato srpske države - ostao je u ”čistim” srpski rukama. Nije važno što su te ruke ”u pekmezu”, odnosno ogrezle u korupciji. 
Dokle li ćemo se radovati?
(Obično) dobro obavešteni izvori kažu do izbora. Naravno, vanrednih parlamentarnih.
A ka' će ih biti?
Jedni kažu da će ih biti u aprilu, drugi tipuju ”siguricu” u oktobru. 
Dotle će i Telekom biti u ”čistim srpskim rukama zamočenim ”u pekmez”. Jer ”obično” dobro obavešteni izvori u krugovima trgovaca, odnosno investicionih bankara koji su učestvovali u kupoprodajnom pogađanju sa srpskom Vladom, tvrde da je dogovorena pogodba po kojoj će Telekom prvo biti malo instrumentalizovan u predizborne svrhe (tipa ”sačuvali smo srpsko zlato”), a da će posle izbora biti prodat. 
A po kojoj ceni?
Nije poznato da li i ta ”kvaka” ulazi u kuporodajnu pogodbu ili će cena biti određivana ”na licu mesta” i u datom trenutku. Mnogi su spremni da tipuju na znatno nižu cenu. Zašto? Zato što je (već definisani, odnosno poznati) kupac izrazio želju da malo pročešlja poslovne, finansijske i investicione knjige i uradi novi, svoj due dilligence jer ne veruje analizi koju je za ovaj propali tender napravio prodavac (Vlada Srbije i Telekom).
Osnovano se, naime, sumnja da je prodavac pokušao da proda i ”mačku u džaku”, recimo opremu i instalacije kojih u stvarnosti i na terenu nema. Ta sumnja ne znači da investicioni fond koji je ”skoro” pobedio na propalom tenderu neće ponuditi u sledećem krugu prodaje posle vanrednih parlamentarnih izbora cenu koju je, recimo sada ponudio. Ali će napraviti za sebe ozbiljnu zaštitu. Otvoriće escrow account. To je račun u banci s kojeg ni jedna od ugovornih strana ne podiže novac dok se ne ispune neki specifični uslovi ugovora i služi za osiguranje da će u praksi i posle izvesnog vremena biti istinito sve što su ugovorne strane tvrdile pri ugovaranju. Takav račun postoji u skoro svim transakcijama u kojima su pojedini uslovi ugovora ograničeni na neki trenutak u budu’nosti. To konkretno znači da će kupac isplatiti prodavcu punu cenu i celokupnu sumu tek kad se sopstvenim očima uveri da je prodavac (Telekom), na primer, zaista postavio 30, 130 ili 330 kilometara optičkih kablova kao što je zapisao u svojim poslovnim knjigama pre prodaje. Tako ćemo posle vanrednih parlamentarnih izbora saznati da li su amateri prodavali ”porodičnu srebrninu”.Jeste da će to biti kasno, ali bolje ikad nego nikad. Inače smo se u toj neuspeloj prodaji Telekoma nagledali amaterizma, neznanja, nesposobnosti, populizma i provincijalne pretencioznosti.
Evo samo jednog primera. Pokušavajući da neukom narodu objasni razloge odustajanja od prodaje Telekoma, srpski premijer rekao je da bi on to ”glat” prodao da je taj čuveni američki investicioni fond dao još 100-200 miliona evra pride pored prvobitno ponuđene cene. O kakvoj se natčovečanskoj borbi radi za (ne samo materijalne) interese srpskog naroda, premijer je ilustrovao jednom računicom. On je ukazao da je prosečna prodajna vrednost ranije prodatih regionalnih telekomunikacionih operatera bila oko 4,5 puta EBITDA, da je Telekom Austrija kada je pre nekoliko godina želeo da kupi udeo u srpskom Telekomu nudio 4,8 puta EBITDA, a da je sada ponuđeno šest puta EBITDA. Kad se tako kaže, za prost svet ta računica zaista zvuči grandiozno. Alal vera, rekao bi svaki prosečan rodoljub. Ali, ne treba ići daleko, dovoljno je ostati u Srbiji da bi se pokazalo kako je ta računica jedna velika vašarska šećerna vuna. Dovoljno je, recimo, pogledati neke od velikih privatnih kuporodajnih dilova poslednjih godina u Srbiji. Evo, uzmimo na primer, ”omiljenog” premijerovog tajkuna, vlasnika Delta holdinga koji je u poslednjih nekoliko godina prodao tri velika dela svoje poslovne imperije - Banku (Intesi), Osiguranje (Đeneraliju) i Maksi trgovinu (Delezu) a mediji javljaju da se sprema da proda i šoping molove Delta siti u Beogradu i Podgorici. Prema dostupnim podacima za prve tri akvizicije (za šoping molove je još nepoznato) multiplikator na EBITDA bio je između 11 i 12. Dakle i što bi rekao srpski premijer - 12 puta EBIDTA. Istina, kod prodaje finansijskih institucija (banaka) pravi se malo drugačije računica (nije EBITDA nego kapital, odnosno premija) ali ako bi se napravila paralela to bi isto tako izgledalo i ne menja suštinu.
Navođenje ovog primera ne znači da bi prodaju Telekoma nužno trebalo poveriti Delta holdingu koji se, zar ne, osvedočio kao uspešan prodavac, duplo bolji od Vlade Srbije (EBIDTA puta 6 prema puta 12). Primer je naveden iz mnogo banalnijeg razloga - da bi se pokazalo kako državni činovnici amaterski pokušavaju da prodaju ”porodičnu srebrninu” a kako to stručno radi privatni preduzetnik zainteresovan da maksimizira profit od prodaje kompanija.


18 comments:

Jovan said...

Nisam siguran koliko ima smisla porediti EBITDA firmi iz razlicitih grana, ali mozemo porediti trazenu cenu 2011 i danas.

Ako se ne varam Cvetko je trazio 1.4 Milijarde evra za 51% kompanije, sto je po tadasnjem kursu EURUSD (1.45) bilo oko 2.05 milijardi dolara, odnosno trazena valuacija Telekoma je bila nesto malo preko 4 milijarde USD.

Ovogodisnja trazena valuacija nije poznata, ali je verovatno negde oko 50% predjasnje izrazeno u USD. Ako su trazili 1.4 Milijarde evra za 72% (58% * 10/8), to je nesto malo preko 2 Milijarde USD za ceo Telekom.

Gledam u USD jer Ameri, Arapi i Kinezi vide USD cenu. Zasto u pola cene nisu mogli da prodaju te reketashe, to necu da pogadjam :).

DekorSerb said...

Glavni argument je koliko sam dobro razumeo zagovornika privatizacije Telekoma predviđanje budućnosti, jer ti proroci su ubeđeni da će Telekom poslovati loše u budućnosti.

Milan Cirkovic said...

Telekom posluje lose vec u sadasnjosti, odnosno posluje neefikasno u uslovima u kojima i pored povlascenog polozaja na trzistu zaposljava bar 2-3 puta vise ljudi (i/ili partijskih botova) nego sto je za isti obim posla zaposleno u drugim preduzecima slicne vrste u Evropi i svetu.

Stankevichiuss said...

Mali offtopic ali jeste li mozda pisali blog na temu koliko su neupotrebljive trenutno na trzistu i kakva je njihova budućnost (pogotovu u Srbiji) za sve one kvalifikacije iz dsciplina koje se podrazumevaju pod humanities ili liberal arts od sociologije do filozofije i umetnosti. Mislim znam ja da ne umem sa diplomom iz filozofije da radim ono što rade aktuari ili programeri ili inženjeri u Telekomu, a da li je zaista moguće da se rešnje tog problema jednostavno svodi na ukidanje takvih fakulteta i smerov kao što je Japan skoro doneo odluku. Jer ti smerovi i kursevi nisu nastali po tržišnjim pravilima već eto izučavaju se jer je tako otkad je osnovan univerzitet....

Mihailo Gajić said...

A propos neefikasnosti Telekoma, ROA Telekoma je bila 8,47% a Telenora 24,97% dok je ROE bila za Telekom 14,78% a Telenor 32,11% (sve u 2014. godini dok je VIP još uvek u gubitku). Pored toga Telekom ima 14 000 zaposlenih (ovi su podaci za celu grupu, tj i ćerke firme iz Republike Srpske i Crne Gore) ali Telenor i VIP svaki imaju nešto manje od 1000 zaposlenih, tako da je nesrazmera očigledna. Drugim rečima: krčmiti dok još može.

Ovde je malo opširnija analiza:
https://libek.org.rs/sr/istrazivanja/2015/12/08/analiza-telekom-srbija

DekorSerb said...

Libek nema pojma ja da ti kažem.
Telekom nema prekobrojnih kad uporediš broj zaposlenih sa korisnicima, samo 6 miliona mobilnih pretplatnika...Telekom ima veći prihod od Telenora, VIPa, SBB zajedno, kao i neto dobit i investicije. Aj spomeni neistinu kako Telekom ne može da investira pa da kažem da je najveći regionalni investitor. Pusti nas Libeka i ko njih finansira uopšte, braća Koh, ili američki poreski obveznici?

Slaviša Tasić said...

Ma odlicna jedna firma, sta drugo ocekivati od drzave Srbije nego da mudro i odgovorno vodi firmu. Velikim delom je to zasluga DS-a ali ni SNS nije nista gori, naravno uz upravljacko iskustvo i kontinuitet SPS kadrova.

Saša Stamenković said...

@ Mihajlo:
Čestitam kolegama iz Libeka na korišćenju literature, ima elemenata koji su mi mnogo poznati ;). Ekonomska analiza je korektna, svidela se nekom ili ne. Ali, poređenje Telekoma, Telenora i VIP-a kao telco operatora nije primereno, osim na korporativnom nivou. Domaći Telenor i VIP su mobilni operatori, a Telekom je fiksno-mobilni - ima razlike!

Ključni pojmovi u tekstu gospodina Brkića su pekmez i sumnja. Kad se to iskombinuje prodaja propada, što se i desilo.

Poštovanom Slaviši - nisu samo partije krive, ali im je doprinos najveći.

Milan Cirkovic said...

@DekorSerb
"Telekom ima veći prihod od Telenora, VIPa, SBB zajedno, kao i neto dobit i investicije"

Čista laž i glupost.

Milos said...

"Pored toga Telekom ima 14 000 zaposlenih (ovi su podaci za celu grupu, tj i ćerke firme iz Republike Srpske i Crne Gore) ali Telenor i VIP svaki imaju nešto manje od 1000 zaposlenih, tako da je nesrazmera očigledna"

Zar ne treba da uporediš br. zaposlenih u TS grupi sa br. zaposlenih u Telenor grupi i u Telekom Austrija grupi?
Ovako kao da porediš kiosk i trgovinski lanac

Mihailo Gajić said...

@Sasa Stamenkovic: da ima nesto sto sam cituckao na tu temu :)

@ Dekor Serb: Ima veci prihod, ali je on u realnim iznosima (dakle, kada se ukalkulise inflacija) opao za 20% u periodu od 5 godina, dok je Telenoru ostao isti a VIP-u se povecao za 66%. Broj korisnika nije nabolji parametar: slikovito, prosecan racun poslovnih korisnika Telekoma je oko 1 000 rsd mesecno dok je u Telenoru to 20 000. Dakle, Telekom mora da ima 20x vise poslovnih korisnika da bi imao iste prihode.

@Milos: da sam imao podatke o zaposlenima samo u MTS-u koristio bih samo taj podatak, ali sam dosao samo do broja za Telekom Grupu. U intervjuju direktora Telekoma (gde se on, paradoksalno, zalaze za privatizaciju) se navodi da u Telekomu ima 8400 stalno zaposlenih i jos 1000 outsorsovano, sto je opet mnooooogo vise od 1 000. Evo intervjua: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:581539-Predrag-Culibrk-Telekom-ima-snagu-da-bude-mnogo-bolji?utm_content=buffer1d681&utm_medium=social&utm_source=twitter.com&utm_campaign=buffer

Milos said...

Tih 8.400 je Telekom Srbija-matična firma ne mts, a 13.000 je grupa (srpska, cg...)
Ako nisi imao podatke onda nije trebalo da stavljaš one koji nisu adekvatni.
Nema sumnje da TS ima previše zaposlenih, samo kad pomešaš babe i žabe malo diskredituješ analizu. Kod zaposlenih ima još jedna stvar: tu je valjda važniji fond plata od samog broja zaposlenih ako se gleda kao trošak.

Telekom je zloupotrebljen od strane države za bail out drugih firmi i prijatelja: precenjenost Telekoma Srpske, kupovina Arene, Dunav banke, otkup OTE akcija (koje otkupljuje firma, a ne vlasnik) ... Samo problem je što privatizacija nužno ne rešava izvlačenje para od države. Drugo, čemu bi mogli da se nadaju manjinski akcionari u državi Srbiji. Treće, veoma verovatno bi gomila para bila iznesena, kao što je Telenor u jeku krize slao u maticu (naravno da ima pravo na to ali to ima efekta na ekonomiju)...

Mislim, naravno da treba privatizacija, ali preko berze, bar neće biti spora koliko vredi Telekom

DekorSerb said...

Oko broja zaposlenih. Hrvatski Telekom koji kontroliše Dojče Telekom ima 5.400 zaposlenih, Telekom Srbije 9.000, slovenački Telekom 4.431...Hrvatski Telekom ima 3 miliona mobilnih korisnika, fiksna mreža 1,4 miliona...dok Telekom Srbije ima 8 miliona korisnika, 6 miliona mobilnih, ostalo fiksna, IPTV...Telekom nema prekobrojnih to je jedna najobičnija laž.

Saša Stamenković said...

@DekorSerb: Generalni direktor Telekoma u gore pomenutom intervjuu rekao da ima viška zaposlenih, čak i sindikalci Telekoma sad to priznaju. Dakle, nije laž, ima viška zaposlenih, a starosna struktura je još veći tj. najveći problem.

Greška u parametru (broj korisnika po zaposlenom) se pravi zbog prostog sabiranja broja korisnika koji nisu istog tipa. Ne nose ih zaposleni na leđima, pa da vidimo kome je teže!

@Miloš: Fama je da je Telekom zloupotrebljen od strane države. Nije to baš tako. Razvodnjavamo pojedinačnu odgovornost i sve pripisujemo državi. Država se ne razume u telekomunikacije, a ni u biznis. Osim ako država nije ON.

DekorSerb said...

Postoje dobro vodjenq državna preduzeća, postoje i loša, to vi libertarijanci ponavljate stalno da je država loš vlasnik. Pogledajte koliko Finska ima državnih kompanija, Kanada, Nemačka. Norveška, Austrija. Oko broja zaposlenih 451 korisnik po jednom zaposlenom, to je prosek u regionu. Kad se upoređuje broj zaposlenih u Telenoru i VIP-u treba napomenuti da oni nemaju fiksnu mrežu, ne bave se ni internemom osim mobilnim, a ni televizijom. Telekom pravi profit, zapošljava, vraća kredit od 500 miliona, i investira ogromna sredstva. Broj internet pretplatnika iz godine u godinu povećavaju, kao i broj mobilnh korisnika, a broj TV pretplatnika je skočio 30%.

Slaviša Tasić said...

Pogledaj i koliko drzavnih preduzeca imaju i Indija, Pakistan, Bolivija i kako rade. Pogledaj i kako rade privatne firme Google i Apple. Ako cemo u anegdotska poredjenja ne mozes samo ti da biras primere.

Mile said...

Izgleda da Telekom povećava broj zaposlenih kad god dođe do neke tehnološke inovacije. Ima logike - npr. kad je uveden SMS, na stotine hiljada i miliona poruka se pojavilo u Telekomovom informacionom etru. Treba to ispratiti, reagovati ako dođe do neke greške, zakrčenja saobraćaja... Kad se pojavio MMS, stvar je postala još komplikovanija (slika, zvuk i tekst). Pošto se MMS pokazao kao nepopularno rešenje, rukovodstvu je laknulo. "Konačno, eto prilike da smanjimo broj zaposlenih". Sreća nije dugo trajala, pošto se pojavio Fejsbuk. Svi znamo šta to znači kada je u pitanju obim posla radnika u telekomunikacijama.
Da je bilo sreće i da se popularni Fejs nije pojavio pre privatizacije, Telekom bi imao barem 2.000 zaposlenih manje. Ovako, zbog Cukerbergove studentske zezancije trpi cela država Srbija.

mp said...

@ Mihailo Gajic dve stvari koje mi deluje da niste uzeli u obzir u analizi poslovanja Telekoma:
1. Broj zaposlenih u Telenoru i VIP je potcenjen jer ne ulaze u obzir fransizne radnje preko kojih ove kompanije dominantno posluju. ovo naravno ne znaci da nema ogromnih viskova zaposlenih, ali ipak nije faktor x13
2. Prihod Telekoma je precenjen jer nije na cisto trzisnim osnovima gde je gomila drzavnih i javnih institucija koje po tzv automatizmu odnosno partijsko/drzavnim instrukcijama koriste njih kao operatera