Pages

05 December 2015

Zuckerbergov poklon

Mark Zuckerberg je obećao da će pokloniti 99% svojih akcija Facebooka, što je u ovom trenutku više od 40 milijardi USD. Prva vrsta reakcija je došla od strane konspirativne levice kojoj i većinsko javno mnjenje u Srbiji pripada: nemoguće je da se kapitalista odrekne tolikog novca, to je sigurno uradio da bi izbegao porez.

Neverovatno je da to treba posebno objašnjavati, ali ne može se obogatiti poklanjanjem novca. Bogatstvo se nikako ne može uvećati poklanjanjem. Ako država nešto radi dobro, to je prikupljanje poreza, ne može se to tek tako izbeći. Nekome je već palo na pamet.

Mnogo je interesantnije protivljenje protržišnih ljudi ovakvom poklonu. Tržišni argument protiv ovakve donacije je da je, ako želite da pomognete i doprinesete dobru u svetu, poklanjanje novca inferiorno u odnosu na profitnu poslovnu aktivnost. Poslovni ljudi (na slobodnom tržištu, ne na nameštenom) doprinose čovečanstvu usmeravanjem resursa u ono što je stvarno potrebno. Test da li je svetu nešto potrebno je profit. Pozitivan profit je znak da su resursi upotrebljeni dobro: da ljudi kupovinom odobravaju vaš proizvod i da su ukupne koristi od tog proizvoda manji od troška njegove proizvodnje. To je suština čuvene nevidljive ruke Adama Smitha. Profit je možda sebičan kao motiv, ali je nezamenjiv kao signal kolektivne opravdanosti ulaganja. Nevidljiva ruka slobodnog tržišta odnosi se na ovu čudnu i malo shvaćenu povezanost individualnog interesa sa nenameravanom kolektivnom dobrobiti.

Suština primedbe protržišnih ljudi je, prema tome, da bi Zuckerberg više doprineo svetu ako bi nastavio da investira sa profitnim motivom nego što će doprineti proizvoljnim podelom novca bez profit testa. To je ekonomski pismen argument, ali moj problem sa njim je što je i blago autističan.

Adam Smith jeste u "Bogatstvu naroda" (1776) slavio profitni motiv i nevidljivu ruku koja njegovo blagotvorno dejstvo prenosi na kolektiv. Ali u svojoj ranijoj knjizi, Teoriji moralnih osećeanja iz 1759, Smith ima drugačije viđenje čoveka i njegovih motiva, uključujući i odobravajući pogled na nesebičnost, dobročinstvo i empatiju. Razlika između tretmana čoveka i njegovih motiva u dve knjige je toliko izražena da su je nemački ekonomisti kasnije nazvali "Das Adam Smith problem".

Smith je prvi objasnio nevidljivu ruku i ulogu profitnog motiva, ali viđenje tržišta kao pre svega efikasnog alokativnog mehanizma ustoličilo se nešto kasnije, sa pojavom doktrine utilitarianizma i njenim uticajem na formiranje moderne ekonomske nauke krajem 19. veka. U ovom, do današnjeg dana dominantnom gledanju na tržište kroz njegovu alokativnu efikasnost, Zuckerbergov, kao i prethodni Buffetov i Gatesov i na kraju krajeva svi drugi pokloni, su rasipanje resursa.

Ako se stave drugačije naočare i na sve to osmotri manje racionalistički a više politčko-ekonomski, vrednosno ili možda samo zdravorazumski -- onako kako bi gledao Adam Smith iz 1759. -- onda se na poklon gleda mnogo blagonaklonije. Kao poklanjanje ikada može biti loše? Kako se dobročinstvo o sopstvenom trošku može osporavati?

Ja mislim da je viđenje tržišta kao striktno alokativnog mehanizma pogrešno, neinformativno i na kraju krajeva štetno za tržišni liberalizam. Znatno drugačiji pogled na tržište dolazi ne iz prosvetiteljstva i utilitarizma kao njegovog produkta nego iz kritike prosvetiteljstva koja uključuje škotske prosvetitelje i ide sve do nemačkih romantičara. Prosvetiteljski pogled je usko racionalistički, sklon dizajnu i nesvestan sopstvenih ograničenja. Njemu pripadaju francuski racionalisti od Dekarta do ideologa revolucije, preko engleskih utilitarijanaca, do kasnije čikaških ekonomista (Stigler više nego Friedman) do karikatura kao što je Ayn Rand. Alternativni pogled ide od Smitha i Humea, preko nemačkih romantičara do austrijskih ekonomista, pre svega Hayeka. (Današnji viđeniji austrijski ekonomisti su odavno izgubili ovu nit i najbolji savremeni predstavnik tradicije je ustvari Deirdre McCloskey). Taj pogeld na svet je skromniji, ne pokušava da objasni sve, ponekad se uzda u zdrav razum više nego u jedinstvenu Teoriju, uzda se u vanekonomske koncepte, vrednosti i vrline.

Donacija 40 milijardi USD se, prema ovom pogledju, ne mora provući kroz alokativnu cost-benefit analizu jer mi relevantne troškove i koristi na individualnom nivou i ne znamo. Možda u analizu odlluke treba da uđe i odnos javnog mnjenja i budućih glasača prema kapitalizmu, a to u profitni test ne ulazi. Sve što znamo je da je odluku bolje ostaviti pojedincu. Ili je možda posredi nešto drugo. Zuckerberg je pametan i preduzimljiv čovek ali je nesporno profitirao i od "efekta mreže" -- u novim internet biznisima kao što su društvene mreže vlada pravilo "pobednik uzima sve", jer kad se uspostavi jedna mreža nema više mnogo mesta za drugu. zbog čega su profiti pobednika nesrazmerno veliki u odnosu na uloženi napor, rizik, inovativnost i preduzimljivost. Možda Zuckerberg ima to u vidu i oseća dužnost da novac podeli?

Na kraju, ovakav pogled je u mnogo čemu bolji od racionalističkog i na samom njegovom terenu. Efekat mreže po sebi spada u alokativnu "neefikasnost" tržišta pa Zuckerberg sasvim spontano i nenamerno to ovim gestom ispravlja. Takođe, koncept javnih dobara za koje tržište navodno nije zainteresovano pa ih mora proizvoditi država je još jedan proizvod racionalističkog pogleda; ali milijarderi koji novac poklanjaju ne rade ništa drugo nego proizvode ono što oni, umesto političara, smatraju javnim dobrima. Donacije tako spontano rešavaju problem javnih dobara. Opet, ne može se ovde efikasnost pouzdano dokazati jer govorimo o znatno skromnijem analitičkom okviru. U formiranju pogleda na donaciju ovaj okvir više računa na zdravorazumsko i vrednosno odobravanje dobročinstva nego na egzaktnu analizu efekata, jer u to ionako slabo veruje.

Moj je stidljivi utisak da se trend polako okreće: da su utilitarianizam, nekritički racionalizam i modernizam kao srodne doktrine dostigli svoj zenit i da polako počinju da opadaju. Ovde govorimo o vekovima, ne o godinama ali prvi znaci su tu: glasači širom Evrope i Amerike polako počinju da sumnjaju u tehnokratski mejnstrim i traže opcije sa više sluha levo i desno.  Libertarijanci su poslednji koji bi trebalo da moderni racionalizam i utilitarijanizam brane. Treba nam manje isfabrikovanih univerzalnih principa i uzvišene teorije, a više zdravorazumskih i vrednosnih argumenta.

Liberali i libertarijanci utilitarističkog tipa broje poklonjenom konju zube. Bolja vrsta odbrane kapitalizma, odbrana na liniji Smith-Hayek-McCloskey je: poklonjenom konju se u zube ne gleda.

27 comments:

Marko Paunović said...

Nije mi jasna razlicita reakcija u odnosu na prakticno isti Gatesov i Buffetov potez.

pest said...

"Nije mi jasna razlicita reakcija u odnosu na prakticno isti Gatesov i Buffetov potez."

Zuckerberg je novi Soros. Njegov potez je najblizi Sorosevom.

Boris Strunjaš said...

Odlican post Slavisa!

Unknown said...

Nacin na koji je to sto su mediji nazvali poklonom izveden svakako ostavlja dovoljno prostora da se o tome diskutuje i iznose sumnje u prirodu tog poklanjanja.
Naime predmet tzv poklona je uglavnom bilo vlasnistvo nad akcijama Facebooka, koje je prebaceno sa Zukenberga na neki novoosnovnanu LLC kompaniju koja je opet u vlasnistvu Zukenberga. Sam Zukenberg je objavio da ce rad te kompanije biti usmjeren na to da ovaj svijet bude bolje mjesto za zivot, medjutim nije saopsteno precizno i detaljno da li ce kompanija praviti profit ili ce raditi dobrotvorne akcije ili sta vec, postoji samo obecanje osnivaca i nista vise od toga. Znacajne poreske olaksice koje bi iz prenosa vlasnistva nad dionicama facebooka sa sebe kao pojedinca na LLC kompaniju mogao imati Zukenberg vec su uveliko objasnjavali neki profesori univerziteta u USA kao i poreski strucnjaci, o tome je pisao zadnjih dana u NY Times itd.
Medijski svijet zeljan senzacije je naravno jedva docekao da objavi da se Zukenberg odrekao 99% svoga bogatstva sto sustinski uopste nije tacno ali dobro zvuci za headline

MMiillaann said...

Zašto poreske olakšice odmah isključuju empatiju?

Svi morališu a odmah iza ćoška gledaju da kupe nešto na crno...

Jel se sećate koliko je pre 2 decenije bilo hajke na Microsoft i to kako su Linux fanovi propovedali smak sveta jer truli kapitalisti naplaćuju nešto što može biti besplatno...i ko je na kraju poklonio silne milijarde?

MMiillaann said...

,,Mediji" parazitiraju na lošim vestima,to ostavlja jači utisak,duže drži,a i samim tim indirektno više vezuje za određeni medijski proizvod...u ljudskoj prirodi je da se boji nečeg lošeg. Problem je samo što ovde nema ničeg lošeg,sve i da je sve pare utajio njegove su. Ima bezbroj drugih načina na koje maltene većina ljudi izigrava državu,što novčano što u drugim obavezama. Čista ljubomora

Unknown said...

MMiiilaann,

u mom slucaju radi se samo o teznji da se stvari nazivaju pravim imenom a u ovom slucaju kako su ga mediji u svijetu plasirali stvari nisu nazvane pravim imenom jer Zukenberg kao pojedinac nije poklonio novac nego je samo osnovao novu LLC kompaniju ciji je on vlasnik a svoje vlasnicke udele u kompaniji Facebook je sa sebe kao pojedinca prenio na tu novu kompaniju.
Neki poreski eksperti u ukazali na moguce benefite po njega od takvog poteza, ne tvrdim da mu je to bio motiv uopste, ali ne mogu takav prenos vlasnistva da nazovem poklonom u dobrotvorne svrhe, jer jos uvjek se ne zna čime će se ta nova kompanija baviti, na koji način, će poslovati i upravljeti tim velikim sredstvima, čak nije ni rečeno da će se baviti dobrotvornim radom nego da će raditi sa željom da ovaj svijet učini boljim mjestom za život za njegovu kćerku, što je još uvjek samo obećanje bez ikakvih preciznijih detalja.
Sve to čini razliku između Zukenberkogve objave i npr onoga što je učinio Bill Gates osnivajući svoju humanitarnu organizaciju koja finansira kojekakve humanitarne projekte po svijetu.

Speaker said...

@Slaviša
Ne liči meni ovo na zdrav razum, već na pledoaje za povratak iracionalnog u libertarijanski diskurs na velika vrata, što se, naravno, od jednog Balkanca, kakvim ste se, gospodine Tasiću, iako ste inače pametan čovek i nadaren teoretičar, na razne načine poslednjih godina deklarisali, moglo sasvim pouzdano očekivati, kao i nazivanje Ayn Rand "karikaturom" - na šta ja kažem da je čak i nominalno liberalni budžetlija još uvek budžetlija, i njegova ekonomska pozicija u državnom reketaškom sistemu naprosto mora da rezultira makar nekim deformacijama mišljenja, a Randova je logičan kandidat da ekipi s reketaškog korita (ili se to stručno zove "valov" :) ) eklatantno leži na želucu :)) I normalno da je poklanjanje novca bilo kome i iz bilo kakvih razloga budalaština, i to vrlo štetna, u tom smislu su tržišni kritičari potpuno u pravu, ali Gates ili Zuckerberg, kao razumni ljudi, iako su obojica istovremeno i ljudskopravaške komunjare i lakeji socijalističkih satrapa u SAD, nisu striktno rečeno nikome ništa "poklonili", već osnovali fondacije nad kojima su zadržali punu kontrolu, i te fondacije u velikoj meri nastavljaju (ili će, barem, sa velikom verovatnoćom nastaviti) da funkcionišu prema tržišnim zakonima i najboljim zapadnim menadžerskim praksama, čak i ako im kratkoročni profit nije cilj, ali kada dostignu nivo da se igraju desetinama milijardi, ljudi često počinje da pate od izražene slabosti za long view i big picture, koju zlobnici poput mene katkad nazivaju i magalomanijom :)) Ja, doduše, još uvek mislim da je vektorski zbir uskoprofitnih delatnosti u klasičnom tržišnom okviru pametniji i veći dobrotvor od svih Gatesa, Zuckerberga i (naročito, tu senilnu hipokritsku kolaborantsku gnjidu izrazito ne volim :) ) Buffeta ovog sveta, ali barem nisam prinuđen da ih smatram kompletnim imbecilima i štetočinama kao kada bi taj novac zaista nekome poklonili, to jest, konvertovali ga u Alaj-begovu slamu koja bi se od koncentrisanog kapitala sa ogromnim pozitivnim potencijalom tim činom pretvorila u nešto malo vode u pustinji ljudske gluposti koja bi nestala u pukotinama sa zanemarljivim efektom :))

Slaviša Tasić said...

Speaker,

Vi retko učestvujete u raspravama, uglavnom samo saopštavate svoje stavove. Odavno ste utvrdili istinu, od tada je samo saopštavate u različitim formama.

Ja nisam nikakav budžetlija, radim u privatnom sektoru i šta god da je uzrok moje deformacije, budžetski podsticaj nije. Štaviše, površni racionalizam koji kritikujem je upravo tvorac tog budžetskog sistema (videti, naročito, pod Condorcet), i kasnije, povratno, njegov proizvod. Aracionalizam za koji mislim da je nužan u odbrani slobode nastao je i održava se na marginama državnog obrazovnog sistema. Vidite samo po imenima koja sam u postu spomenuo uopšte ne misleći o ovome: McCloskey je upravo Stigler najurio iz Čikaga, Hajeka nikad nisu ni hteli već ga je plaćao jedan privatni fond, itd. "Budžetlija" ne samo da je ad hominem, nego još i pogrešan ad hominem, ne samo u mom slučaju nego i načelno.

Rand smatram zdravom za čitanje do određenog nivoa, dobro dođe na Balkanu u obrazovne svrhe, ali njena filozofija je amaterska. U kontekstu ovog posta ona je karikatura zbog insistiranja da je sebičnost vrlina. To je mogao da napiše samo neko ko je došao iz sovjetskog sistema. Ozbiljniji liberali od Smita i Tokvila do ovih koje pominjem tako nešto nikad nisu pomislili.

Milan Cirkovic said...

Lep post, zahvaljujem. Dva komentara/kritike:

1. Veca efikasnost poklona u odnosu na dalje profitno poslovanje se moze i racionalisticki objasniti kada se uzme u obzir temporal discounting. Naime, moglo bi se argumentovati da iako bi se profitnim poslovanjem integrisanim po vremenu ucinilo vise dobra, to je ipak manje kada se tako integrisano dobro podvrgne vremenskom diskontu. Naime, potrebno je da prodje jako mnogo vremena da bi ono postepeno doseglo vrednost koju Zuckerbergov poklon ima odmah, sada. To, naravno, zavisi od stope vremenskog diskonta koju uzmemo za referentnu i oko toga bismo se mogli sporiti. Ali svejedno ostaje zakljucak da nam nije neophodno da menjamo racionalisticki pristup, a da opravdavamo Zuckerbergov akt.

2. Efekat Zuckerbergovog akta na javno mnjenje je jedna vrsta pozitivne eksternalije koju vi u tekstu pominjete, ali smatrate da pripada necemu sto nije racionalisticko, tehnokratsko, itd. misljenje. Nema razloga za takav manevar -- mozda mi ne mozemo tacno da izracunamo vrednost pozitivne eksternalije ove vrste, ali to niposto ne znaci da ona ne postoji i da je ne mozemo tretirati kao i bilo koju drugu vrstu pozitivne ili negativne eksternalije koja se pojavljuje u trzisnim transakcijama.

Slaviša Tasić said...

Milane,

Hvala. Slažem se za diskontovanje. Još jedna mogućnost koju nisam pomenuo je interpresonalno poređenje koristi; to je nešto što je principijelno nemoguće izračunati ali Zuckerbergov ili Gejtsov instinkt je da više ukupne koristi donosi neprofitna od njihove naredne potencijalne profitne aktivnosti. I možda su u pravu. To je i suština mog argumenta, ove stvari se uvek nekako mogu racionalistički objasniti, ali mi ne znamo sa sigurnošću unapred koja racionalna analiza je tačna. Zato je ponašanje prema nekim načelnim pravilima (npr. "uraditi ispravnu stvar"), iako takođe nesavršeno, u konteksu našeg ukupnog neznanja mudrije. Čak i ako uzmemo da neke posledice (kao npr. pozitivne eksternalije od donacija) unapred znamo.

Speaker said...

@Slaviša
Retko učestvujem u raspravama u poslednje vreme (nadam se da niste zaboravili kako smo se muški par puta pokrljali na ovim stranicama u dobra, stara vremena :)) ), jer me nekako previše ne stimulišu na učestvovanje, ovde, recimo, nema mnogo prostora za raspravu, jer ako čovek analizira to što ste napisali, iza toga ne stoji nijedan racionalni argument, osim vaše vere u nekakvu implicitnu moralnost "ispravnih izbora" koju vam čak ne pada na pamet da dublje osvetlite, već umesto toga povlačite nekolicinu, u skladu sa vašom novostečenom ruskom dušom poprilično širokih, ali nažalost i potpuno arbitrarnih filozofskih generalizacija, :)) s čim tačno ja tu mogu da polemišem a da ne ugrozim vaše ustavom garantovane verske slobode? :)) A ovaj mali ad hominem (koji priznajem bez mučenja :) ) kao uvod u moj komentar, koji je bio jednako argumentovan kao i vaš, to jest negde oko nule (gospodin Ćirković gore, iako se ni s njim ne slažem, i možda ću čak nešto o tome i prozboriti ako i kada budem nešto odmorniji i mentalno svežiji, :) ipak je ponudio po meni mnogo suvisliji i koherentniji argument za vaš stav od vas samih - uzgred, ako je to isti Milan Ćirković koji je napisao gomilu odličnih naučno-popularnih članka na koje sam naletao po netu godinama, svaka mu se, narodski rečeno, dala, ako je zainteresovan, i alal mu ćufte :)) ), shvatite samo kao prijateljsko bockanje, i probajte, bez obzira da li trenutno radite za privatnu firmu ili ne, da pred ogledalom ujutru pozitivno ustvrdite da okvir budžetskog edukatora i učenjaka u kome ste se mentalno formirali nije ostavio ama baš nikakav trag na vas :)) I šta je - čak i ako se slažem da filozofija Randove svakako nije vrhunac zapadne filozofske misli, i da je njena vrednost primarno u populizatorskim aktivnostima (žena je ipak autor nekoliko bestselera koji su pritom i prilično vešto formulisani manifesti libertarijanske političke i ekonomske filozofije), moliću lepo, toliko pogrešno (osim negativne PR vrednosti na osetljive altruističke dušice, a, s obzirom na ogroman impakt koji je imala na razne druge ciljne skupine, naročito u anglosaksonskom svetu, to se može zanemariti, neka je dušebriznici mrze, to je sve što mogu :) ), u stavu da je sebičnost vrlina, ona to po svojim društvenim i ekonomskim posledicama svakako jeste, isto kao što je altruizam u svojim kompulzivnijim oblicima, ma šta mislila plemensko-kolektivistička marva ispranog mozga, čisto zlo :))

Slaviša Tasić said...

Kao da razgovaram sa nekim 80-godišnjakom koji je u vreme hladnog rata pobegao na Zapad pa sada svet može da vidi jedino u svojoj Zapad-SSSR dimenziji. Pominjete Rusiju koja nikakve veze sa ovim nema -- ako i ima nekakve to je što je vaša Rand otuda i što je racionalizam koji kritikujem bio osnova sovjetskog komunizma (kao što je i modernog liberalizma, što bi Taleb rekao, Sovjet-Harvard iluzija). Umesto toga, promovišem škotsko-nemačko-austrijsko nasleđe koje je bliže američkom konzervativizmu.

Speaker said...

@Slaviša
A ja, opet, vaš (i ne samo vaš, imate pravo utoliko ukoliko ste svakako deo jednog velikog talasa, samo što se oko njegove definicije svakako ne bismo složili :) ) recentni intelektualni razvoj vidim otprilike u ključu (mada, u ovoj iteraciji, da parafraziram nečasnu starinu Marksa, srećom pre kao farsu nego kao tragediju :) ) početka prethodnog stoleća i izrazitog pomaka u to vreme još uvek relativno novoustoličene klase evropskih intelektualaca prema antiracionalizmu, kome se sada, kada (hvala ti, gospode Savaote :) ) ova ekipa štetočinskog lumpenproleterskog ološa, biće, broji poslednje dane u svojstvu glavnog zloduha zapadnog sveta, ponovo vraća u nadi da će još jednom uspeti da baci svoje ljigave klipove pod točkove zdravog razuma, kapitalizma i slobodnog tržišta, i nekakvom bliže nespecifikovanom magijom očuvati svoje pozicije izborene na desetinama miliona sovjetskih, kineskih i nemačkih leševa. Ja sebe ovde vidim kao jednog veoma nevoljnog i gadljivog Settembrinija, a ni vi, ubogi Slaviša, (pozor, ovo je kompliment :)) ) per fortuna niste baš odviše ubedljivi Naphta, ipak se par bezubih staraca po ćoškovima agore još seća doba kada ste bili libertarijanac :))) U svakom slučaju, zaključak sirotog, starog Speakera je da - uprkos, kao što već rekoh, manje ili više farsičnoj prirodi ove runde - kad se pseudointelektualni demagozi podurase, počnu da pokazuju širokogrudo razumevanje za Putina i sve druge simptome samoindukovane miopije - krajni je čas da se sopstveno dragoceno dupence počne polako da preseljava nekuda gde se kritična masa populacije još uvek batrga u malignom zagrljaju prosvetiteljskog racionalizma ili, barem, sedi pod mango drvetom, vari, i puca joj kufer za fine filozofske distinkcije :))

Mile said...

Uz pozdrave autoru i ostalim diskutantima, i uz izražavanje oduševljenja sadržajem ovog bloga, moram da stanem u odbranu sebičnosti o kojoj piše Randova (nije to baš toliko off topic). Zapravo ne znam šta vam tačno kod te sebičnosti smeta? Ona nije a priori protiv bilo kakve pomoći drugima, već samo ne želi da ljudi instrumentalizuju sebe ISKLJUČIVO zarad koristi koju od te instrumentalizacije imaju drugi. To veoma liči na drugu formulaciju Kantovog kategoričkog imperativa ("Postupaj tako da čoveštvo kako u sebi tako i u drugima UVEK uzimaš i kao cilj, a ne samo kao sredstvo"). Liči i na onu narodnu: "Ko nije za sebe, nije ni za druge". Zbog kog davljenika ćete skočiti u zaleđenu reku? Pa zbog onog zbog koga biste sebi do kraja života prebacivali to što niste pokušali da pomognete. Zbog potpunog neznanca? Teško, osim ako vam nije cilj da dobijete "laskavu" nagradu "Najplemenitiji podvig godine", koju tradicionalno dodeljuju Večernje novosti.

Slaviša Tasić said...

Speaker,

to sa onim Jaramazom raaspravite ko je za Buša a ko za Putina, ja nisam iz te priče.

Mile,

Ovo što opisujete nije sebičnost (selfishness) nego lični interes (self-interest). Lični interes je i univerzalna pretpostavja klasičnog liberalizma i tržišne ekonomije i empirijska činjenica ljudskog ponašanja. Sebičnost nije ni jedno ni drugo. Određeni nivo altruiuzma je upravo evolucioni rezultat ličnog interesa i kapitalizam sve vreme cveta nesmetano sa tom dozom altruizma. Pogledajte samo Tokvila -- u najtržišnijem društvu ikada, u Americi 18. i 19. veka, prvo što on vidi je mreža uzajamne pomoći, dobročinstva i volontiranja. Ne vidi gramzivost, vidi mnogo dobrovoljne koordinacije, profitne kao i bezprofitne. I onda dolazi Ajn Rend pravo iz Sovjetskog Saveza da objasni da to ne može tako.

Viša mudrost u ovom tokvilovskom sistemu uzajamne pomoći je (možda) to što takva mreža odvraća državu. Kada toga ima, država je nepotrebna. Kad su u Srbiji i okolini bile poplave i ljudi dobrovoljnom, altruističkom, saradnjom uspešno rešavali stvar, na kraju su mnogi postavili pitanje čemu ovde država? Svuda gde nema države ima toga, spontane saradnje ljudi koji se najbolje mogu opisati kao samozainteresovani ali ne i "sebični". Ajn Rend, da joj odamo priznanje bar za konzistentnost, na kraju krajeva i hoće jaku (i sebičnu) državu jer misli da ljudi ne mogu dručaije ništa koordinisati. Ali ona je odrasla u haosu revolucionarne Rusije i Prvog svetskog rata - nema razloga da danas nekritički upijamo njeno polovično teoretisanje koje je u suprotnosti i sa gotovo celom tradicijom klasičnog liberalizma od Smitha do danas i sa istorijskim i sadašnjim iskustvom.

Speaker said...

@Slaviša
Izvinite, ali za nekoga vaše inteligencije, retko glup komentar, izgleda da ste poslednjih godina ne samo dobrano zastranili u idejnom smislu, već i da lingvističko-interpretativna degeneracija definitivno ide ruku pod ruku sa političko-etičkom :)) Ergo, odustajem, priča na ovom nivou stvarno jeste za Jaramaza i slične, ali kako sam vas svojevremeno poštovao, ne bih želeo da je baš sa vama vodim :)

Jovan said...

Mozda se ne secam dobro, ali mislim da Rand govori i o pomaganju drugima zbog sebicnosti, jer pomaganjem zadovoljavamo neku svoju potrebu (npr da pripadamo drustvu il nesto u tom smislu). Tako uzevsi pomaganje drugima je takodje "sebicni" cin.

S druge strane, altruizam definise kao pomaganje drugima, ali samo ono koje je na vlastitu stetu, odnosno kao neopravdano zrtvovanje za druge.

Meni se cini da je glavna razlika u definisanju termina.

Boris Strunjaš said...

Speaker

To je taj Milan Cirkovic:-) Nadam se da bi Milan mogao da napise poneki tekst o globalnom zagrijavanju, bi bilo lijepo, jer dosta stvari koje Ivan napisao nisu istinite. Po meni je to nesto najlosije sto se moze procitati na ovom blogu.

andreas breme said...

Slavisa, dobar tekst. Rekao bih da se generalno i ovde u raspravi nisu jasno izdefinisale stvari, prvo ne radi se o tome da je covek poklonio te milijarde tako što je ukupan fond podelio sa brojem ljudi u gradu/drzavi i svakome dao po 100 dolara, to bi zaista bilo imbecilno, i mislim da ovi sto kritikuju sa trzisne pozicije ustvari samu donaciju vide kao takvu. meni na prvi pogled deluje da nije tako, i da je reč o nekom fondu, kompaniji, čemu god... koji će dodeljivati pomoć na bazi nekih kriterijuma.
drugo, u raspravi se pominje sebičnost bez jasne definicije i rekao bih u različitim značenjima, mozda i kao posledica prevoda sa engleskog...

zmau said...

Argument protiv protržišnog argumenta protiv poklanjanja :
Tržište ima neko svoje viđenje optimalne alokacije resursa, i ono samo po sebi nije sporno, ali nije ni svetinja. Možda Zakerberg lično ima neko drukčije viđenje, možda on lično iz bilo kog razloga smatra da je bolje da na primer obezbedi kilo leba nekom Eritrejcu, nego novi FB feature meni, iako sam ja spreman da više platim od Eritrejca. U tom slučaju Zak nema nikakav razlog da sluša tržište, nego može da za svoje pare menja svet u smeru koji se njemu dopada, i ja nemam ni jedan razlog da konstatujem da je to šteta, i da tržište zna bolje od njega.

Steve W said...

Kako trziste alocira resurse? Tako sto potrosaci odredjuju gde ce da potrose svoje pare. U neku ruku to je i Zukerberg uradio, sa svojim parama. Ono sa cime se ljudi mozda ne slazu, je da Zukerberg nije uradio ono sto bi milion drugih da su im rasporedjene Zukerbergove (=tudje) pare, tako da ta kritika nije na mestu. Filantropija je na neki nacin deo trzista, samo sto je u ovom primeru u pitanju masivna donacija.

Milan Cirkovic said...

@Speaker
Zahvaljujem na lepim recima.

@Boris Strunjas
Takodje kao gore, a sto se tice klimatskih promena tice drago mi je da je sporazum u Parizu potpisan. Jedan moj popularan (verovatno i previse) tekst na generalnu temu odnosa prema tom globalnom riziku mozete naci na http://elementarium.cpn.rs/elementi/defenestracija-razuma/

Boris Strunjaš said...

Odlican tekst Milane, procitao sam sve vase tekstove na Elementariumu. Radio emisije su odlicne, krenuli ste sa novim serijalima i spominjali globalno zagrijavanje u poslednjoj emisiji "Nauka i mediji". Ja sam i ranije u jednom komentaru Slavisi predlozio da vas pozove na blog, spomenuo sam i Darka Polseka tada. Mislim da se vodila nekakva raspravka o Sasi Radulovicu( koga je Slavisa upravo kritikovao zbog eksternalija, posto on nije znao sta je to, medjutim zbog tvrdoglavosti tesko prihvata da nije u pravu, Aleksandar mnogo bolje poznaje ekonomiju), pa sam ostavio komentar jer je neko spomenuo da je i prof. Biljana Stojkovic na Pescaniku kritikovala njegov tekst iz 2008. godine pod nazivom "Liberalna ekonomija, cak ste ga i vi kritikovali ispod tog teksta. Medjutim ktitika prof. Stojkovic( kojoj svaka cast na popularizaciji evol. biologije, ali ona ne zna ni sta je profit sto je Mijat lakicevic i vidio) je samo pokazala njeno nepoznavanje ekonomije jer se pozivala na Lewontina i Goulda kritikujuci sociobiologiju,a ona je kao i pomenuti dvojac ljevicar mada ne kao Lewontin, za kojeg Trivers( u intervju Josipu Hrgovicu) rece da je u tom periodu bilo gotovo nemoguce sa njim razgovarati koliko je bio opijen Lenjinom i marksizmom, cak je izjavio da ne postoji nista bolje od komunizma. Karijera mu je ispastala zbog toga, medjutim u zadnjem intervju kod Davida Sloana Wilsona( koji pokusava da razvije novu paradigmu sa jos nekim ekonomistima pod nazivom "evoluciona ekonomija", a na tragu Hajeka, Ostrom, i jos nekih novih institucionalista) mnogo pomirljivije je govorio o sociobiologiji. Trivers je napisao tekst o poznatim evolucionistima u kojem je ostro kritikovao Goulda http://www.unz.com/article/vignettes-of-famous-evolutionary-biologists-large-and-small/, cak mu je Michael Ruse dao slabo ocjenu kao evolucionionom biologu, a pohvalio je Lewontina, stavio ga ispred E.O.Wilsona raspravljajuci o hipotezama koje su postavili njih trojica, ali sociobiologija je digla mnogo vise prasine, od druge dvije. Ernst Mayr mu prigovara zbog njegovih nenaucnih kritika evolucionoj biologiji u knjizi "Postanak moderne evolucijske misli". Ovo o biolozima sam napisao upravo zbog toga sto mnogi libertarijanci sad slicno kao i evol.biol. tada( kritikujuci sociobiologiju uglavnom ideoloski) odbijaju da se upoznaju sa problemom globalnog zagrijavanje jer im se ne uklapa u svjetonazar. Evo Ivan je ranije velicao Ron Paul( on sad cini mi se i Putina podrzava) sad Ted Cruza koji je sto se tice politike i ekonomije, ostrog odnosa prema Putinu odlican, ali i neko ko za globalno zagrijavanje kaze da je kvazinaucna teorija, a Naftne kompanije su mu glavni finansijeri, mada mislim da takav covjek i za evolucionu biologiju misli da je kvazinaucna teorija zbog svog ortodoksnog protestantizma. Bilo je govora na ovom blogu i o vasoj knjizi Rizici globalnih katastrofa jos 2008.godine, Marko Paunovic je napisao blog. Zadovoljan sam i ja protokolom u Parizu jer su to naznake da se globalni problemi trebaju rijesavati na nivou citave planete, mada mislim da se treba vise govoriti o uzroku globalnog zagrijavanja a to je povecanje broja stanovnika, E.O Wilson je to dobro razradio. Veliko povecanje broja stanovnika je upravo i poremetilo biodiverzitet i dovodi svakodnevo do izumiranja brojnih zivotinjskih i biljnih vrsta. Kineska politika ogranicavanja radjanja mozda jeste odvratna za svakog liberala, ali je i nemoinovna, tako bar kaze vecina biologa, jeste da su sad dopustili dvoje djece. Volio bih da vi napistete jedan tekst u tom kontekstu jer to bolje poznajete od mene.

Boris Strunjaš said...

Sto se tice Goulda, i pored kritika od poznatih biologa, ja ipak mislim da je on napravio mnogo na popularizaciji nauke ali ga nesto ne prevode kao Dawkinsa, hvala mu za NOMA pristup koji je takodje osnova za rijesavanje ovih globalnih problema.

Boris Strunjaš said...

Danas sam preslusao ovaj audio o knjizi Davida Raupa, Izumiranje i upravo prof. Stojkovic o Gouldu:-)

Boris Strunjaš said...

Odlicno predavanje:-) profesor Polsek je nedavno objavio knjigu "Contra paedagogicos. Ideja o liberalnom obrazovanju",http://www.pilar.hr/novosti/sve-novosti/20-izdvojeno/700-objavljena-knjiga-dr-sc-darka-polseka-contra-paedagogicos

Uskoro ce objaviti i "Erazmove poslovice i kargo kultovi novog doba". Uvijek od njega nesto zanimljivo:-)