Pages

15 November 2014

Ctrl+P = +∆RSD/EUR

Primetili ste da je ovih dana kurs evra značajno ojačao i pored intervencija NBS na međubankarskom tržištu. Juče sam zbog toga što evro skače otišao da pokupim keš sa bankomata pa do menjačnice. Imao sam šta da vidim. Set novih, novcatih novčanica, još su mirisale na farbu, crvenih Vajferta. Kuriozitet je da su novčanice bile poređanje po rednom serijskom broju AD 0626411, AD 0626412, AD 0626413 i tako dalje. Zanimljivo je i to da su, barem kako piše na novčanici, printane za vreme guvernera Šoškića 2011 godine.

Da li su te novčanice sada printane po ranije rezervisanim serijskim brojevima, pa su stajale u sefu NBS ili sefu moje banke ne znam. Naravno uvek postoji ona zastrašujuća mogućnost da se neko u NBS i Vladi setio starog recepta oporezivanja građana kroz printanje para, a da se kroz manipulisanje serijskim brojevima to prikrije. Ne verujem da je to slučaj al ko zna.

Nakon kratke razmene na twitteru došao sam do info da nisam jedini koji je uhvatio nove novčanice koje su poređane po serijskim brojevima. Da ne bude da baronišem vidite sliku:



















Ovo može da bude alarmantni signal a može da bude i slučajnost. U svakom slučaju, treba pogledati i šta se dešava sa monetarnim bilansom zemlje. Da, postoji kriza i počinje nova recesija u EU i raste neizvesnost. Visok nam je dug, plaćamo kredite i to su sve kapitalni odlivi a investicija nema pa se istorijski visok suficit istopio. Ostao nam je samo, nešto manji nego ranije, ali i dalje značajan, deficit tekućeg računa. Sve u svemu, uz štampanje para i plitko tržište, visoku evroizaciju, sjajni poligon za slabljenje domaće valute.

A NBS je svakako bila aktivna poslednjih 6 meseci. Do sada je od početka godine intervenisala na međubankarskom tržištu mnogo puta i preko milijardu era prodatih ako me matematika dobro služi. Takođe došlo je i do štampanja para i to je neupitno. Dinarski primarni novac je u periodu mart-septembar porastao 10,9%, a keš novac u opticaiju 11,2% prema podacima NBS. Jeste to manje nego što je taj rast umeo biti prethodnih godina, ali sa rekordno niskom inflaciom, i domaćom u dinarima i stranom u evrima, sa padom ekonomske aktivnosti, tempo rasta novčane mase je brži relativno prema nominalnom BDP nego što je to bio slučaj u nekim prethodnim periodima. Ovo je verovatno prvo i osnovno objašnjenje trenda pada vrednosti dinara u 2014 godini (izvor, kamatica.com).

















Ovaj trend se odlično poklapa sa trendom porasta novčane mase, (rastom keš novca u opticaju i smanjenju dinarskih rezervi banaka kod NBS). Dakle, ako vam je novčanik nešto tanji ovih dana zbog jačanja evra, ako vam novčanice u rukama ne šuškaju već su glatke i mirišu na sveži print, javite se G. Jorgovanki Tabaković. Nadam se da joj se neće ukočiti prsti od kuckanja Ctrl+P. Ako NBS krene ozbiljnije u štampanje para, kukala nam majka.

6 comments:

Nemanja said...

Svojevremeno je gosn. Slavisa, dok ga nije zaposeo zli duh Sjaopinga koji ga tera da se (neuspesno) bavi politickim umesto ekonomskim temama :D, pisao da "NBS ni teorijski ne može da reguliše i jedno i drugo, i kurs i inflaciju". A upravo su danas i inflacija i kurs pod "kontrolom".

Ako NBS ne moze da kontrolise i kurs i inflaciju, a kurs i inflacija pod kontrolom danas, onda u pitanju (privremena) anomalija. Sa nestankom anomalije i nikad zavisnijom NBS (potpredsednik vladajuce stranke guverner), namece se pitanje: sta ce NBS odabrati da regulise? Kurs ili inflaciju (ili oba)?

Teorijski sto politicki zavisnija NBS to veca inflacija. Takodje, ako dug u evrima, onda slabiji dinar veca vreca dinara koju Deda Mraz donosi za otplatu istoga iznosa - Deda Mraz se vise pati i morace da krade deci igracke. Opet, inflacioni porez slabo vidljiv, manja politicka steta (za stranku guvernera). Stoga, namece se moguci zakljucak da ce NBS regulisati kurs dok ce inflacija divljati.

Ako inflacija divlja moze da nastane hiperinflacija. A koji je pravi uzrok hiperinflacije, da li se neko seca? To nije stampanje para vec visok budzetski deficit! Upravo onaj koji ima Srbija..

Otud, delim misljenje sa Pavelom da se sprema savrsena oluja.

Sa druge strane, inflacija ima presudan uticaj na nivo plata i penzija u javnom sektoru. Nijedan ekonomista, nijedan strucnjak, nijedan kriticki mislilac u Srbiji da se zapita da li je smanjenje od 10% u javnom sektoru istina ili laz ako su plate zamrznute do kraja 2017? Iako sam siguran da defterdar Vujovic to vrlo dobro zna, sa onim cvikerima deluje porpilicno perfidno :D, jedino je jedan penzionisani ekonomista u Danasu pokrenuo to pitanje: da je smanjenje plata u javnom sektoru i penzija mnogo vece od 10% zbog zamrzavanja iznosa u naredne 3 godine.

Mad Max Manus said...

"Stoga, namece se moguci zakljucak da ce NBS regulisati kurs dok ce inflacija divljati."

Не може инфлација дивљати а курс да остане стабилан.

"NBS ni teorijski ne može da reguliše i jedno i drugo, i kurs i inflaciju"

Контролисање инфлације је у еврозони, уколико је курс стабилан - ако курс није стабилан, постоје две варијанте: инфлација мања, априсијација динара и инфлација већа, депресијација динара.

Nemanja said...

MMM,

Kljucna rec je u isto vreme.

"Tačno je da na kurs jedne valute utiče mnogo stvari, da na dinar utiču i klima i svetska cena čelika. Ali sve te stvari određuju samo tražnju za dinarima. Na strani ponude dinara, NBS je jedini igrač. Šta god da se dogodi u realnoj ekonomiji, NBS ima načina da svoju ponudu novca prilagodi toj realnosti i sačuva kurs ili inflaciju (mada ne i oba u isto vreme) na nivou na kojem hoće. "

Predlazem citanje Slavisinog teksta.

Zanimljivo je da on vrlo dobro istice problem jos pre 2 godine - sta znaci cenovna stabilnost - a NBS mu odgovara memorandumom iz 2013. gde vrlo liberalno definisu ciljanu inflaciju 4% +-1.5% sa izuzecima, razume se, koje odredjuje NBS zato sto siromasi mogu da izazovu "макроекономске поремећаје".

Sto se tice odgovornosti za (ne)dela tu se bas i nisu udostojili odgovora - ukoliko se prekrsi ciljana stopa inflacije hocemo li JT viljuskarem iznositi ili ce sama otici pa stedimo gorivo.

Speaker said...

@Nemanja
"The Ghost of Xiaoping", odličan naslov za neki horor film u kome se genijalni libertarijanski ekonomista pod uticajem sečuanskog zloduha polako pretvara u totalitarno-autoritarno čudovište sa sve krljuštima i zelenom sluzi koja se cedi sa organa za centralno planiranje i ljigavih crnih tanjuga :))

Nemanja said...

Ukoliko me osecaj ne vara cini mi se da ce snimati i "Revenge of the Sichuan demon" :D

Speaker said...

@Nemanja
A zaključni deo trilogije, "The Image of the Beast" objasniće kako je sve ustvari počelo od one nesrećne slike sa "Kapitalom", jedna naivna šala je otvorila pukotinu u oklopu kreposti i vrline kroz koju su jezive sečuanske mazije zatrovale dušu ubogog raba božjeg Slavjana Tasiča, koji na kraju filma dospeva u osmi krug pakla, gde su, sa lopovima i lažovima, logično smešteni marksisti i kejnzijanci, i dva Belzebubova doglavnika, Majnard, Princ Sodomita, i Hajnrih Rutavi, lično ga okreću na ražnju, vo vjek i vjekova amin... :)))