Danas se obeležava stogodišnjica I svetskog rata, na dan kada je potpisano primirje u Kompijenju. Pošto ništa nije toliko živo kao istorija, ovo jeste bitan dan za Evropu, pa i za nas. Veliki rat je bio prva svetska klanica - do tada su ratovi bili ograničeni na jedno ili dva bojišta i trajali su par meseci tokom godine kada su vrmenske prilike dopuštale ratovanje, vojske su bile relativno malobrojne i sastojale su se uglavnom od profesionalaca i dobrovoljaca. Razvoj putne infrastrukture koji je dopustio brzo kretanje velikom broju ljudi kao i nastanak i razvoj nacionalne države kao primarnog oblika organizacije poltičkih zajednica u Evropi (u tom trenutku su samo Austrou - Ugarska monarhija i Rusko carstvo bile zemlje izuzeci, mada je i kod njih bilo jakih pokreta za stvaranjem nacionalne države, kako kod manjina tako i u većinskim narodima) koji je uveo obavezno služenje vojnog roka i mobilizaciju celokupnog društva za ratne potrebe, doveli su do ratnog sukoba koji je bio do tada neviđenih razmera, po broju žrtava i korišćenju sile. Osim toga, Veliki rat je bio na razmeđi viteških turnira srednjeg veka i masovne klanice Drugog svetskog rata: prema zarobljenicima se uglavnom čovečno postupalo, poginulim neprijateljskim zarobljenicima se dizao spomenik dok je istovremeno masovno korišćena artiljerija i po prvi put, bojni otrovi. Ono o čemu se malo vodi računa je to da ratni sukobi nisu svuda isti.
Rat je na Zapadnom frontu, kolonijama, na Istočnom frontu, Bliskom istoku ili Balkanu potpuno drugačijeg karaktera. Na Zapadnom frontu se vodi moderan rat: rovovski, sa velikom upotrebom artiljerije i novih tehnoloških izuma - aviona i tenkova, sanitet je visokom nivou te vojnici čak dobijaju i odsustva sa fronta sa vremena na vreme. U ostalim krajevima se vodi 19-ovekovni rat: više ljudi umire od bolesti (tifusa i kolere) nego od direktnih ratnih dejstava, na odsustvo se sa fronta ide uglavnom na lečenje posle ranjavanja, sanitet je na jako niskom nivou - nema lekova i nema lekara. Istovremeno se vrše veliki zločini protiv civilnog stanovništva - Austrijanci u Mačvi, Bugari u Istočnoj Srbiji i Makedoniji, Turci nad Jermenima i ostalim hrišćanima u Maloj Aziji (uz šuckore u Bosni, ovo je jedan od retkih primera zločina nad sopstvenim građanima).
Druga stvar koja se previđa je da su zemlje ratovale iz različitih razloga, i da je posledično i politika sećanja prema tom ratu drugačija.
Skoro sve zemlje ratuju zbog svojih manje - više predatorskih interesa: Britaniji štiti kolonije od Nemačke, Francuska da povrati Alzas i Lorenu za koje samtra da su njene a ne nemačke, Italija želi da vlada Jadranom, Rumunija delove Ugarske naseljene Rumunima, Rusija da održi status velike sile koji je poljuljan u ratu sa Japanom i neuspelom radničkom revolucijom, Nemačka da se konačno afirmiše kao svetska sila i proširi svoje kolonije, Turska da povrati barem neke od izgublneih teritorija na Bliskom istoku, Austro - Ugarska ovo možda vidi kao rat u kome može da se oslobodi od centripetalnih snaga koje žele da je reformišu po nacionalnom ključu ili čak razbiju... samo Srbija, Belgija i Crna Gora vode odrambeni rat, zato što ih je neko napao.
Ono što se u Srbiji često zaboravlja je to da je Prvi svetski rat samo za te 3 zemlje onaj gde se ne dovodi u pitanje ko su ''dobri i loši momci''. Zbog toga je javno mnjenje, ili barem istoričari i političari, okrenuti tome da se stalno ističe to da je ''Srbija uvek bila na strani saveznika'', ''na pravoj strani'' itd. Nije, jer za razliku od Drugog svetskog rata gde su se sukobljavale liberalne demokratije i fašizam (uz uključivanje Sovjetkog Saveza od 1941. koji je najviše doprineo porazu Nemačke u Evropi), u Prvom svetskom ratu su se međusobno sukobljavale zemlje istih ili veoma sličnih društvenih uređenja i ideologija.
Najbolja stvar koja se može reći za svaki rat je to što se završio. Ne ponovio se.
Rat je na Zapadnom frontu, kolonijama, na Istočnom frontu, Bliskom istoku ili Balkanu potpuno drugačijeg karaktera. Na Zapadnom frontu se vodi moderan rat: rovovski, sa velikom upotrebom artiljerije i novih tehnoloških izuma - aviona i tenkova, sanitet je visokom nivou te vojnici čak dobijaju i odsustva sa fronta sa vremena na vreme. U ostalim krajevima se vodi 19-ovekovni rat: više ljudi umire od bolesti (tifusa i kolere) nego od direktnih ratnih dejstava, na odsustvo se sa fronta ide uglavnom na lečenje posle ranjavanja, sanitet je na jako niskom nivou - nema lekova i nema lekara. Istovremeno se vrše veliki zločini protiv civilnog stanovništva - Austrijanci u Mačvi, Bugari u Istočnoj Srbiji i Makedoniji, Turci nad Jermenima i ostalim hrišćanima u Maloj Aziji (uz šuckore u Bosni, ovo je jedan od retkih primera zločina nad sopstvenim građanima).
Druga stvar koja se previđa je da su zemlje ratovale iz različitih razloga, i da je posledično i politika sećanja prema tom ratu drugačija.
Skoro sve zemlje ratuju zbog svojih manje - više predatorskih interesa: Britaniji štiti kolonije od Nemačke, Francuska da povrati Alzas i Lorenu za koje samtra da su njene a ne nemačke, Italija želi da vlada Jadranom, Rumunija delove Ugarske naseljene Rumunima, Rusija da održi status velike sile koji je poljuljan u ratu sa Japanom i neuspelom radničkom revolucijom, Nemačka da se konačno afirmiše kao svetska sila i proširi svoje kolonije, Turska da povrati barem neke od izgublneih teritorija na Bliskom istoku, Austro - Ugarska ovo možda vidi kao rat u kome može da se oslobodi od centripetalnih snaga koje žele da je reformišu po nacionalnom ključu ili čak razbiju... samo Srbija, Belgija i Crna Gora vode odrambeni rat, zato što ih je neko napao.
Ono što se u Srbiji često zaboravlja je to da je Prvi svetski rat samo za te 3 zemlje onaj gde se ne dovodi u pitanje ko su ''dobri i loši momci''. Zbog toga je javno mnjenje, ili barem istoričari i političari, okrenuti tome da se stalno ističe to da je ''Srbija uvek bila na strani saveznika'', ''na pravoj strani'' itd. Nije, jer za razliku od Drugog svetskog rata gde su se sukobljavale liberalne demokratije i fašizam (uz uključivanje Sovjetkog Saveza od 1941. koji je najviše doprineo porazu Nemačke u Evropi), u Prvom svetskom ratu su se međusobno sukobljavale zemlje istih ili veoma sličnih društvenih uređenja i ideologija.
Najbolja stvar koja se može reći za svaki rat je to što se završio. Ne ponovio se.
12 comments:
Nismo ni mi bili zlatni. Tek nakon sto smo Austrougare dva puta naprasili upali smo u Albaniju krajem 1914. godine i tamo ostali sve do povlacenja preko iste... Ali svejedno za danasnju Srbiju smo tada bili moralna gromada.
@Stevanovic: mislim da je to bilo tek u februaru 1915.Tvrdnja stoji: glavni razlog što nije bilo srpskih zločina je to što nismo ratovali na tuđoj teritoriji pa nije bilo ni prilike. Da jesmo, verovatno bi se desili, barem u ograničenom obimu. Zato neki pametni ljudi nisu dopustili dr srpske trupe uđu na teritoriju Bugarske kada je kapitulirala, dobro su znali šta su Bugari radili po Srbiji pa nisu želeli da i mi to uradimo.
Ne mogu da kazem da je Mihailo sovinista, ali svakako ga krasi turski mentalitet - sloboda bez odgovornosti. Sve zemlje su predatori ali zato postoje 3 andjela (gle cuda, jedan je moja zemlja); Svi su krivi, samo ja nisam.
Kakva su onda djavolska posla narodu koji je krvlju zalio i kostima posejao njive za odbranu drugoga, narodu malobrojnom koji mnogobrojnom austrougarskom protivniku 3 meseca uspesno zaustavljao prodor, narodu ratnickom cijih 6.500 golorukih gorstaka zaustavi 25.000 dobro opremljenih vojnika zbog cega pogibe gotovo polovina branitelja, narodu crnogorskom oteti drzavu?
To nije predatorski cin, jel? To nije izdajnicki cin - zariti noz u ledja sopstvenome bratu koji je (is)krvario za tebe? To je, kao i ovaj tekst, potpuno u skladu sa ponasanjem svinje ali ne i orla.
" u Prvom svetskom ratu su se međusobno sukobljavale zemlje istih ili veoma sličnih društvenih uređenja i ideologija."
Allies of World War I
Central Powers
Заправо, наглашавање идеологија и државних уређења као прворазредног разлога сукоба је део Хладног рата, не чак ни Другог светског рата.
Подгоричка скупштина:
hr
sh
sr
en
@Nemanja
Само у једном чланку се помиње програм зеленаша и бјелаша, и ту је написано да ниједна од странака није била за независну Црну Гору већ за уједињење са Србијом.
Drustvo naroda nam je uvelo sankcije 1921. Pretpostavljam - ne bas bez dobrog povoda.
Najbolja stvar koja se može reći za svaki rat je to što se završio. Ne ponovio se.
Da, tako je, ali najgore ljudsko stradanje i najveća ljudska tragedija je usledila NAKON završetka rata:
http://en.wikipedia.org/wiki/1918_flu_pandemic
MMM,
Isuvise je zaboravnih a premalo pamtecih kada je u pitanju mracna istorija sopstvenoga naroda; Ne moramo citati tekst Mihaila radi potvrde. Kada kazes ujedinjenje, nasilno sjedinjenje pogresnim imenom krstis, ali seni palih ratnika znaju istinu, umorile su one kako glavnoga vinovnika te nazovi skupstine iz 1918. tako i njegovoga sina, pa i njegov unuk je presto izgubio za sva vremena.
Da sam na tvome mestu ne bih previse izazivao mrtve ukoliko ne postoji valjani razlog. Pogotovo sto su ti mrtvi dali zivote za rodjenu bracu (dakle ne Ruse) koja ih je izdala, sto su ti mrtvi krvlju obezbedili da zivi mnogi budu po Srbiji, sto ti mrtvi traze nekakvu pravdu, a do dana danasnjega svakakvu nepravdu u Srbiji dobijaju.
O herojskom cinu na Mojkovcu, toj dobro osmisljenoj predigri Kaina, najbolje govori neprijatelj, austrougarski pukovnik Rihter:
"Bilo je dana kada su pojedini polozaji po nekoliko puta prelazili iz ruke u ruku. Tu ste mogli vidjeti crnogorskog vojnika koji goloruk nalijece na bajonete protivnika. Ta malobrojna, primitivno naoruzana crnogorska vojska, danima je zadrzavala na mojkovackom terenu daleko brojniju, moderno naoruzanu austrougarsku vojsku i odstupila je tek onda kada je svaku stopu zemljista zalila svojom i neprijateljskom krvlju i kada je svaki metar bojista pokriven svojim i neprijateljskim lesevima"
Mihailo, pohvala za tekst. Mogli biste malo češće da se pojavljujete.
I jedno cepidlačko pitanje. Na kraju teksta velite:
"Nije, jer za razliku od Drugog svetskog rata gde su se sukobljavale liberalne demokratije i fašizam (uz uključivanje Sovjetkog Saveza od 1941. koji je najviše doprineo porazu Nemačke u Evropi)..."
Da li po Vama postoji neka bitnija razlika između fašizma i nacionalsocijalizma? Ako ne postoji, zašto ste se baš odlučili za fašizam?
@Nemanja
Ако ћемо да пишемо о некој теми, онда да пишемо.
Ако нећемо, онда просто немојмо.
Ако ћемо да напишемо шта са мишљу да не очекујемо никакав одговор, питање или разправу... вратимо се у доба штампе као домиантног медија.
@Vladimir: Hvala, pisem koliko mi slobodno vreme dozvoli.
Striktno gledano, ne postoji razlika izmedju korporativne drzave fasizma i privrede nacionalsocijalisticke Nemacke.I vecina politickih instuticja je bila istovetna. Ali mislim da postoji mala politicka razlika koja jeste bitna u ovom kontekstu, a to je stav prema nacionalnim manjinama - nacionalsocijalisti su bili izrazito rasno opredeljeni dok fasisticke drzave to de facto nisu: u Italiji, Spaniji, Portugalu nije dolazilo do progona nacionalnih manjina pa cak ni Jevreja. One su mogle da postoje, sve dok su lojalne Drzavi. Ovo mislim da jeste bitno danas jer su zemlje Evrope uglavnom socijaldemokratske (malo vise socijalisticke a malo manje demokratske nego sto se obicno misli), a vecina ljudi dozivljava nacisticku Nemacku kao otelotvorenje zla ne zbog ukidanja gradjanskih i politickih sloboda i drzavnog rukovodjenja ekonomijom, vec zato sto je imala za cilj da porobi ili fizicki unisti citave narode.
Не улазећи превише у материјалне недостатке чланка изражавам дубоку сумњу да је Други светски рат био сукоб либерализма (или либералних демократија) против тоталитаризма. Поред СССР која квари рецептуру имамо и чињеницу да је FDR био најближи амерички експеримент са колективизмом и диктатуром (након њега је забрањен трећи мандат председнику) а да не причамо о колективистичким идејама у Британији или Француској пошто се тиме позабавио Хајек. Са друге стране имамо Шпанију која је неутрална цели рат иако је фоторобот фашистичке државе, или Турску. Односно Шведску и Швајцарску које не бране "либералну демократију" и такође остају неутралне.
Други светски рат је изазван од губитника Версајског мира и незадовољних status quo што се лепо види из списка Сила осовине: Немачка, Италија, Бугарска, Мађарска, Јапан, Хрватска.
Заправо у пред Други светски рат управо и настају тоталитарне идеологије делимично као резултат ратних превирања/губитака/пораза у СССР, Италији и Немачкој. Другим делом највероватније као резултат мешетарења великог бизниса (видети Сатона) против слободног тржишта у свету.
Post a Comment