Novosti danas imaju članak pod nazivom "Žene, marš iz Skupštine Srbije!"
Radi se o tome da Zakon predviđa da svaka treća osoba na izbornoj listi mora da bude ženskog pola, ali da zakon ne predviđa da, ako žena podnese ostavku, mora da bude zamenjena ženom, već praktično uvek mora da bude zamenjena muškarcem, jer tako ide spisak MMŽMMŽMMŽ...
E sad, članak je kompletna budalaština. Tačno je da ženu "nasleđuje" muškarac, ali članak potpuno zanemaruje činjenicu da i da muškarca u 1/2 slučajeva nasleđuje žena. Pošto muškaraca ima duplo više nego žena, sve dok su ostavke slučajne, duplo više muškaraca nego žena će podneti ostavke, pa će udeo žena u "krajnjem" parlamentu biti 1/3, kao i na početku.
Recimo da u "početnom" parlamentu ima 167 muškaraca i 83 žene. Nakon toga, 10 žena i 20 muškaraca podnesu ostavke (što implicira pretpostavka o slučajnosti ostavki). 10 žena biva zamenjeno muškarcima, a od ovih 20 muškaraca 10 zamenjuju žene, a 10 muškarci. Na kraju, imamo istu situaciju kao na početku.
Rešenje koje Novosti predlažu, da ženu mora da "nasledi" žena bi dovelo do povećanja učešća žena, ukoliko ne bi bilo praćeno i odredbom da muškarca mora da nasledi muškarac. A mislim da bi to bilo previše smešno, čak i za naš politički sistem.
Pravo pitanje je pitanje osnovanosti pretpostavke o slučajnosti ostavke.
Inače, moje mišljenje je da je svaki sistem kvota potpuno bez veze. Ja se inače zalažem za proporcionalni izborni sistem, ali kada vidim kvote dođe mi da se preokrenem i da počnem da se zalažem za većinski sistem.
Radi se o tome da Zakon predviđa da svaka treća osoba na izbornoj listi mora da bude ženskog pola, ali da zakon ne predviđa da, ako žena podnese ostavku, mora da bude zamenjena ženom, već praktično uvek mora da bude zamenjena muškarcem, jer tako ide spisak MMŽMMŽMMŽ...
E sad, članak je kompletna budalaština. Tačno je da ženu "nasleđuje" muškarac, ali članak potpuno zanemaruje činjenicu da i da muškarca u 1/2 slučajeva nasleđuje žena. Pošto muškaraca ima duplo više nego žena, sve dok su ostavke slučajne, duplo više muškaraca nego žena će podneti ostavke, pa će udeo žena u "krajnjem" parlamentu biti 1/3, kao i na početku.
Recimo da u "početnom" parlamentu ima 167 muškaraca i 83 žene. Nakon toga, 10 žena i 20 muškaraca podnesu ostavke (što implicira pretpostavka o slučajnosti ostavki). 10 žena biva zamenjeno muškarcima, a od ovih 20 muškaraca 10 zamenjuju žene, a 10 muškarci. Na kraju, imamo istu situaciju kao na početku.
Rešenje koje Novosti predlažu, da ženu mora da "nasledi" žena bi dovelo do povećanja učešća žena, ukoliko ne bi bilo praćeno i odredbom da muškarca mora da nasledi muškarac. A mislim da bi to bilo previše smešno, čak i za naš politički sistem.
Pravo pitanje je pitanje osnovanosti pretpostavke o slučajnosti ostavke.
Inače, moje mišljenje je da je svaki sistem kvota potpuno bez veze. Ja se inače zalažem za proporcionalni izborni sistem, ali kada vidim kvote dođe mi da se preokrenem i da počnem da se zalažem za većinski sistem.
14 comments:
Svečano se zalažem za većinski izborni sistem.
Skupština Srbije diskriminiše hermafrodite!
Pa idiotizam kvota je sasvim očigledan u ovoj "naricaljki za ženama": Ako nateraš sistem da veštački neguje žene na listama, nateraćeš ga i da se na mnogo brutalniji način tih žena i oslobodi, time što će stranke žene na liste stavljati kao ukras, a onda ih primorati da podnesu ostavku. Ili se to podrazumevalo. Ili je napravljeno po dogovoru. Nebitno.
Kvote su uvredljive. Mi (žene) bi prve trebalo da kažemo Fuck off, we got this.
Tako je, kvote jesu uvredljive. Zene nisu gluplje, niti nesposobnije, pa da im trebaju kvote. Kvotama se zene etiketiraju i implicira se da nisu tu zato sto vrede, vec zbog kvote, cime im se otezava situacija i onemogucuje ravnopravnost.
Pitanje za autora teksta - zašto se zalažete za proporcionalni izborni sistem?
Ako Vas ne mrzi da argumentujete, ja ću potom izneti kontraargumente. A istina je uvek negde tamo. :)
Stvarno, zašto se autor zalaže za ovaj proporcionalni, kada se isti pokazao u punoj svojoj veličini? Da li to znači da je autoru Davorjanka rod?
Uzgred, kakav je to proporcionalni sistem, kada se 100% glasova podeli prema 70%-80% neproporcionalno?
Jednostavno je - mislim da je visepartijski sistem bolji od dvopartijskog.
Pa nije daleko od istine da će ldp nestati u bespućima povesne zbilje sa uvođenjem većinskog. Ali to je samo jedna partija.
Marko,
možemo teoretisati, a takođe možemo videti na konkretnom primeru.
Biram konkretni primer.
Po meni je Velika Britanija, kolevka moderne demokratije, najbolja država što se izbornog sistema tiče. Tri partije, ako se ne varam - Laburisti, Konzervativci i liberali.
Ako taj sistem uporedimo sa bilo kojom državom koja ima proporcionalni sistem, dolazi se do zaključaka koji su valjani.
Primetno je da gotovo sve skupštinske partije imaju geografsku koncentraciju, te će većinski u maloj meri poremetiti skupštinski stranački sastav.
Ono što je dobra strana :) to je promena personalnog sastava, i više od svega, prisutnost nezavisnih (od partija) kandidata i poslanika u sistemu.
Dalje, većinski omogućuje opoziv, što u dobroj meri rešava problem podmićivanja nakon izbora, te priču o 'ugovoru' sa glasačima, i doslednost u predstavljanju.
No, najveća dobit većinskoj je u promeni odnosa između izvršne i zakonodavne vlasti.
Vladimire,
UKIP će biti ČETVRTA partija u parlamentu Njenog Veličanstva.
Vladimire, mogu i ja da navedem konkretan primer (recimo, Srbija 1991. godine), ali upravo navodjenje konkretnih primera nece daleko da nas odvede. :)
Srdjan pominje kljucnu prednost vecinskog sistema - vecu odgovornost poslanika prema gradjanima koji su ga izabrali i, rekao bih, slabljenje uticaja partijskih centrala. To uopste ne sporim i to bi verovatno bilo dobra stvar.
Problem je u tome sto u Srbiji vise od 50% gradjana ne glasa za dve najvece partije. Zasto bismo njih prakticno primorali da glasaju za jednu od njih?
Marko ne razume razliku između glasanja za čoveka i glasanja za partiju. Naposletku, uopšte nije bitan samo broj partija, mada je dva minimum, već i njihov kvalitet.
Neće ostati samo dve partije, sudeći po koncentraciji koje su ostvarile. A i zašto bi meni bilo bitno? Većinski izborni sistem ne nosi u sebi takvo ograničenje, nego isto dolazi iz Zakona o strankama, i ono nije dobro. Neki su politički prvaci govorili o (nasilnoj?) limitaciji na dve partije, što je katastrofa. Politički sistemi, čak i oni liberalni, čak i oni sa slobodnim protokom informacija, inertniji su nego što se isprve čini. Strah. Stalno strah.
Na kraju, najvažniji uticaj većinskog je, kao što sam gore napisao, na odnos zakonodavne i izvršne vlasti. Na kontrolu vlade. Putem kontrole poslanika.
Marko,
ne, ne, ne, insistiram na primerima. Odličan ste primer dali. Srbija, 1991.
Za Vas imam dva pitanja.
Da li znate kako je nastao SPS? Da li znate šta je to UDBA?
Bez uvrede, ali ja sam stekao dojam da Vi baš i ne shvatate značenje pojma "demokratija".
Imam utisak koji apsolutno može biti varljiv, da Vi demokratiju shvatate samo kao višepartijske izbore.
Pobogu, pa po Vama su i oni jugoslovenski izbori iz 1945. bili demokratski.
Elem, na primeru Britanije se vidi da su tri stranke sasvim dovoljne za funkcionisanje države.
Broj stranaka ne određuje kvalitet tih stranaka. Pogledajte srpsku političku scenu.
Većinski izborni sistem sa sobom povlači odgovornost izabranog pojedinca, decentralizaciju moći, i ono najbitnije - mogućnost da se glasa za "komšiju".
Podrazumeva se da govorimo o državi koja je stabilna demokratska država. Bez analiziranja većinskih izbornih sistema u Severnoj Koreji, Kubi ili Libiji.
Post a Comment