Pages

13 July 2011

Hoće li Amerika bankrotirati?

Politika i B92 pišu da je rizik sve veći.
Prvo, nijedna zemlja ne mora da bankrotira. Vlade proglašavaju bankrot jer to hoće, kada procene da im je ekonomski ili politički profitabilnije da to urade.

Mora li Grčka da bankrotira? Ona sa sadašnjom ekonomijom sigurno ne može da vrati dugove na uobičajen način. Ali sve suverene zemlje danas imaju toliko državne imovine da to mnogostruko prevazilazi sva njihova dugovanja. Grčka lako može prodati zemlju, zgrade, Akropolj ili ostrva i izaći iz dužničke krize. Problem je što Grci to neće. Bankrotstvo pojedinca i firme podrazumeva da ukupan iznos dugovanja prevazilazi iznos imovine, ali kod zemalja to nije slučaj. Zemlje bankrotiraju zato što neće da prodaju svoju imovinu, a za razliku od pojedinaca ili firmi, na međunarodnom nivou nema sudskog izvršitelja da ih primora da to urade.

Amerika je u još boljoj poziciji od ostalih zemalja jer ima dolar i dug denominovan u dolaru. Za vraćanje dugova SAD uvek može štampati novac. To malo smanjuje vrednost duga, jer dolar u tom slučaju manje vredi, ali se izbegava bankrot. To znaju poverioci i zato su tako sigurni u svoj ulog u američki dug -- znaju da se može desiti da dolar donekle padne, ali da je skoro nemoguće da izgube glavnicu.

Kad je to rečeno, sadašnja američka kriza sa bankrotom je poseban slučaj. Iako je poslednja administracija povećala deficite i dugove (videti post ispod zašto), ovde se ne radi o ekonomskim problemima nego o političkom. Republikanci, koje su glasači na prethodnim kongresnim izborima disciplinovali, odbijaju da prihvate povećanje poreza ili dozvole dalje zaduživanje da bi se finansirale tekuće obaveze i traže da vlada umesto toga smanji potrošnju. Pošto ni oni u Kongresu ni Obama u Beloj kući ne popuštaju, moguće je da već od avgusta SAD neće moći da izmire neke obaveze, što je, tehnički gledano, bankrot.

Ali da to nije pravi bankrot govori i paradoks da su američki poverioci u ovom sukobu na strani Republikanaca koji ne popuštaju ni po cenu bankrota. Ako posedujete američke obveznice, sve što vam se može desiti u slučaju ovakvog bankrota je da ne dobijete na vreme polugodišnju kamatu koja ide na taj dug. Ali to u poređenju sa rizikom da se izgubi glavnica nije nikakav gubitak i zato vam je od toga mnogo važnija dugoročna fiskalna odgovornost, jer znate da će, ako ovako nastavi sa trošenjem, SAD na kraju možda i stvarno bankrotirati ili bar morati da štampa dolare koji će vam devalvirati dug.

Prvi pokazatelj dužničke krize je da kamate na taj dug, odnosno popusti kojima se dug prodaje, porastu. To se sada uopšte ne dešava sa američkim obveznicama, što znači da su vlasnici duga sasvim mirni. Tako je ovaj mogući tehnički bankrot, odnosno nepopuštanje fiskalno odgovorne struje, ustvari dobra vest za SAD i njihove poverioce.

10 comments:

Срђан said...

Pa bankrot je štampa, što nije?
I otkud ovo sa imovinom? Neko radi procenu vrednosti državne imovine? Koliko Akropolj vredi? Malo je nategnuto sve to.

Bankrot države je užeg karaktera u odnosu na firmu, pojedinca, jer je ograničen Ustavom, zakonima. Inače, zašto ne prodati Belu kuću, na primer :)
Znači, ako Grčka proglasi Akropolj Belom kućom, izuzima se. Država je loš dužnik. Prevarant.

zmau said...

Je l stvarno ukidanje subvencija (za naftaše i poljoprivredu) predstavlja budžetski prihod, kao što piše na B92 ? I da li su bar na tu temu uspeli da se dogovore ?

Speaker said...

Ja mislim da je krajnje vreme da se to izmeni, odnosno ukine mogućnost državnog bankrota a zemljama poput Grčke, ako ne žele da prodaju neku drugu imovinu i vrate dugove, oduzimaju delovi teritorije na 99 godina, kao Hongkong. Kada bi se takav sistem zaveo sa manjim državama, tržište bi primoralo one veće, koje je teško, skupo ili rizično (recimo, zbog nuklernog naoružanja) primorati vojnom silom na poštovanje dužničkih obaveza da pozajmljuju samo uz neko jako jemstvo. Zastareli politički mehanizmi i međunarodni običaji u globalizovanom svetu ne piju vodu, i krajnje je vreme da se kreira mnogo efikasniji bič za socijalističke parazite. Druga interesantna mogućnost je vraćanje institucije dužničkog ropstva za sve koji su radili za državu, počev od najviših predstavnika, ili koji su primali bilo kakvu državnu pomoć :))

Срђан said...

@Speaker
Pustimo mašti na volju!
Šta još da menjamo, u svetu :) Malo je brozovsko, to ispravljanje? Koji je to ludaj bio... Mala mu Juga za zamisli bila.

Ivan Jankovic said...

Nema bojazni, debt limit ce da bude podignnut, republikanci ce da glasaju za sve, samo da ih ne optuze da hoce penzionerima da zakinu pare.

Speaker said...

@Srđan
Srđane, vrli mladiću, :) ja sam po prirodi i temperamentu ideolog i hedonista, odnosno, ja samo naznačim kako bi stvari trebalo da izgledaju i poslovi da se vode, a prepuštam vama, mladim lavovima, da moje načelne stavove sprovodite u delo, ako ste takve inklinacije :)) A ja odoh za desetak dana na jedno tropsko ostrvo, ne vraćam se do pred kraj avgusta, i puca mi prsluk i za Grčku i za američku budžetsku krizu :)) Ipak, moram da primetim da niste u pravu: sadašnji način tretiranja nacionalnih dužnika je rezultat slučajnih okolnosti, pa ne vidim razlog zašto se ne bi zamenio nekim pravednijim i efikasnijim, iako surovijim, poput ideja koje sam ja predložio (ne mislim na dužničko ropstvo, to treba sačuvati za individualne dužnike :))) ), i javlja mi se da čim ova "humanistička" moda konačno prođe (a već prolazi, jer je ljudima ovde na Zapadu pun kufer da plaćaju za raznu trećesvetsku stoku i pseudocivilizovanu ciganiju a la Grčka, i pojavljuju se polako i uz ogromne otpore socijaldemokratsko-demohrišćansko-NGO-ističkog štetočinskog establišmenta političke stranke koje taj sentiment artikulišu), neke slične ideje imaju veliku šansu da zažive u međunarodnoj praksi. Uostalom, već sam se umorio od ponavljanja: što više države budu ličile na dobro vođene firme, u kojima su građani akcionari i/ili radnici, a oni koji nisu nemaju u toj državi šta ni da traže, to će bolje prolaziti i biti u poziciji da uspešnije zgaze konkurenciju koja se drži passé osamnaestovekovnih i devetnaestovekovnih egalitarističkih, nacionalističkih i ko zna kojih drugih maloumnih ideja...

Срђан said...

@Speaker
Neke su države dužnici jer imaju, a neke jer nemaju vojsku :)

Marko Paunović said...

Mozda je malo kasno za ovu diskusiju, nisam ranije mogao da komentarisem, ali mozda neko i pogleda...

Dakle - sta je tacno bankrot?

Da li je bankrot kada drzava ne moze da finansira OTPLATU JAVNOG DUGA I KAMATE, ili je bankrot kada drzava ne moze da finansira SVOJE OBAVEZE (plate, penzije, whatever)? Ako je ovo prvo, onda ja ne verujem da ce SAD banrotirati, cak i ako se ne poveca limit, jer su njihovi poreski prihodi dovoljni da finansiraju otplatu glavnice i kamate (u ovo nisam 100% siguran, ali ako ne mogu da iz prihoda ovo finansiraju onda su u veeeeoooma velikom problemu), a Ustav garantuje da otplata duga ima primat u odnosu na druge javne rashode...

Da li neko zna nesto vise?

Slaviša Tasić said...

Pod defaultom oni podrazumevaju ovo drugo, kad ne može da izvršava bilo koje obaveze. Još nisu (javno) odlučili šta će se plaćati a šta ne, ali izgleda da će se kamate na dug plaćati a neće neke plate i penzije.

Marko Paunović said...

Pa onda i nije cudno sto kreditori nisu zabrinuti. :)