Pages

23 November 2011

Amerika i evro

Katić svoje ekonomske uvide sada polako kombinuje sa teorijama zavere, čime će samo učvrstiti svoju poziciju srpskog finansijskog gurua. Kaže, Americi bi odgovarao slom evra:

"Potencijalni ekonomski, ali i politički gubici koje bi SAD pretrpele u ovom scenariju su gotovo nemerljivi. Status rezervne svetske valute daje ogromnu prednost njenom vlasniku. ... Amerika živi mnogo bolje, i troši mnogo, mnogo više nego što bi to mogla da dolar nije rezervna valuta."

Da vidimo šta kažu ljudi koji su to ustvari pokušali da izmere. Na primer, Paul Krugman: dobit Amerike od dolara kao rezervne valute je na nivou od oko 0.2% GDP-a.

To je ta ogromna, nemerljiva dobit od statusa dolara kao rezervne valute. Evo i mog posta o tome kako mehanizam rezervne valute funkcioniše.

Koliko bi Americi odgovarao slom evra sasvim je očigledno i ako se bar površno prati kretanje američkih berzi. Kad god dođu loše vesti iz Evrope indeksi u SAD padaju; kad god je vest da su u Evropi sklopili nekakav dil američke berze skaču. Američki Fed je sve ovo vreme uključen u pomoć evrozoni i ima direktnu svop liniju kojom ECB obezbeđuje dolare kada su joj potrebni, a SAD daje i ključnu podršku preko MMF-a čiji je glavni finansijer. Da i sama Amerika nije u sličnom finansijskom kuršlusu mislim da bi bila i direktno uključena u operaciju spasavanja evrozone i kupovala grčke i portugalske obveznice.

Zemlje nisu firme i ne takmiče se u takvom smislu. Istu grešku je napravio i Boža Đelić kad je 2008. izjavljivao da svetska kriza može biti naša šansa. To je razmišljanje menadžera a ne ekonomiste. Kada je Coca-Cola u krizi, to je šansa za Pepsi. Ali kada su Hrvatska ili Mađarska u krizi, to nije šansa nego problem za Srbiju. Kada je Evropa u krizi, to je veliki problem za Ameriku, Kinu i sve ostale.

22 comments:

Aleksandar Stevanović said...

Rekoh ja da se ovaj opasno namece kao vodeci demagog.

ridjobradi said...

Odličan post Slaviša, kao i uvek.

Pratim ovaj blog već neko vreme, ne znam da li sam negde propustio nisam primetio da ste nešto obrađivali teme kao što su penzioni sistem i reforma pravosuđa. Meni bi recimo bilo zanimljivo da čujem razmišljanja na tu temu iz liberalnog ugla.

P.S Slaviša ako moze jedno offtopic pitanje, vidim na stolu u pozadini tvoje slike u NIN-u šah da li ga igraš ili je tu mozda samo kao ukras. :)

Unapred hvala,

Pozdrav!

Slaviša Tasić said...

Marko je pre neki dan pomenuo reformu pravosuđa na slučaju Marka Miloševića :)

Šah igram ali nisam neki majstor, to se slučajno zadesilo u pozadini.

Ivan said...

"To je razmišljanje menadžera a ne ekonomiste. Kada je Coca-Cola u krizi, to je šansa za Pepsi. Ali kada su Hrvatska ili Mađarska u krizi, to nije šansa nego problem za Srbiju. Kada je Evropa u krizi, to je veliki problem za Ameriku, Kinu i sve ostale."

Slažem se u potpunosti sa tvojim mišljenjem. Jedino sam razmišljao da li je Boža stvarno mislio ovo ili je hteo da ublaži paniku jer su izjavljivali on i Dinkić da će nas kriza zaobići. Koliko se sećam isto su jedva čekali političari mnogih zemalja da se pohvale kako su im države izašle iz krize sa činjenicom da su na trenutak prestali da tonu. Možda je to više PR razmišljanje nego menadžer/političar?

Što se tiče dolara kao glavne svetske valute mislim da mu nafta održava vrednost kao i vojna sila USA koja je prisutna na svim ćoškovima planete. Verujem da ukoliko dođe do nekih realnih izazova za dolar da bi izbio rat, ekonomski, vojni nije bitno kakav.

Slaviša Tasić said...

Ja mislim da mu ta vojna sila samo smeta. Dolar je rezervna valuta ne zato što ga Amerika nekom nameće, nego zato što ljudi biraju da drže dolare i trguju u njima. A vojna imperija ih samo vodi u deficite, koji ih vode u štampanje, što onda širom sveta gasi poverenje u dolar.

Срђан said...

Tako je!

andreas breme said...

"Pratim ovaj blog već neko vreme, ne znam da li sam negde propustio nisam primetio da ste nešto obrađivali teme kao što su penzioni sistem i reforma pravosuđa."

pitanje nije za mene ali posto sam ucestvovao u raspravi u komentarima, ostavljam ova 2 linka od ranijih tekstova t.j. komentara na blogu po pitanju penzionog sistema.

link 1

link 2

Ivan said...

Slažem se da ih vojna sila vodi u deficite. Sad gledam jedino je bitno držati ravnotežu između potrošnje (ulaganja) u vojnu silu i naplaćivanja te pozicije najmoćnije zemlje na planeti. To da ljudi biraju da drže dolare i trguju sa njima je tačno niko nikoga ne tera ali pitanje je zašto oni to biraju? Ja mislim da je zbog najmanjeg rizika u propast dolara preko noći koji je opet osiguran njihovom dominacijom i time najmanje rizičnim ulaganjem.

ridjobradi said...
This comment has been removed by the author.
mr Marko Đogo said...
This comment has been removed by the author.
Milan Igrutinovic said...

@ Marko Đogo

Možda mislite na ovu:
Liaqat Ahamed, Lords of Finance: The Bankers Who Broke the World

mr Marko Đogo said...

Slažem se da Katić pretjeruje, mada u odnosu na neke druge koji se Srbijanskoj javnosti nameću kao stručnjaci, on nije loš. Tačnoj je i da u globalizovanom svijetu ne postoji igra sa nultim dobitkom.Međutim, kada čitam ovakve tekstove uvjek se sjetim neke knjige (naslov sam joj zaboravio) u kojoj se opisuju karijere tri guvernera (FED-a, Bank of England i Bundesbanke) koji su bili na funkcijama 1929.Iz te knjige se lijepo vidi da su neki vrlo ozbiljni ljudi na vrlo bitnim položajima shvatili tuđu krizu za svoju zaslugu ako ne i šansu. Šta je usljedilo nakon toga zna se. Međutim da li su se države opametile nisam baš siguran

mr Marko Đogo said...

@Milan Igrutinović

Da, upravo na tu knjigu mislim.

Срђа said...

Ako neka valuta može nestati preko noći, to je dolar. Zamislite samo šta bi to značilo za američke vojnike.

Raša said...

http://www.youtube.com/watch?v=WDm1dBUvPgg

Speaker said...

Ne bih rekao da države nisu kao firme u nekoj meri (ja bih voleo da su to još i mnogo više, naročito na planu unutrašnjeg vođenja svojih poslova :) ), i kriza jedne države može da bude odlična prilika za drugu, čak i u globalizovanom svetu, ali je pitanje koja vrsta krize, i o kakvoj se državi radi. Ako je u krizi država koji je vaš konkurent na trećim tržištima, a sama nije ni vaše značajno izvozno tržište ni veliki investitor u vašu privredu, vi ćete sasvim sigurno imati velike koristi od toga, naročito ako je kriza, kao ova sadašnja evropska, ne samo ekonomska, već i politička ili ratna, pa još i ometa prirodne korektivne procese političkim intervencijama ili ratnim obratima. Problem je, međutim, što nikakva antimonopolska komisija nije sprečavala evropske integracije niti ograničavala prirodni priraštaj u Kini (o pripajanju sve većeg broja američkih saveznih država uniji i da ne govorimo :)) ), pa su te ekonomije jednostavno postale "too big to fail" ako ih, kao što je to u današnjem svetu slučaj, ne razdvajaju neke političke barijere :)) Znači, ako izbije konvencionalno-nuklearni sukob između dve Koreje, i to uništi južnokorejsku privredu, Tajvan i slične zemlje će se, po svoj prilici, uprkos izvesnom generalnom negativnom efektu za svetsku privredu, prilično ovajditi, jer je njihov veliki konkurent koji pritom nije ni veliki kupac njihove robe ni veliki investitor koji bi povlačio novac da krpi rupe kod kuće izbačen iz igre na trećim tržištima, i to je sasvim prirodna situacija u kojoj se države ponašaju identično kao firme. Problem je što država ima mnogo manje nego firmi na tržištu, i što neke od njih zauzimaju značajno mesto u gotovo svačijem portfoliju i platnom bilansu, a rešenje je ili postepena eliminacija nacionalnih država i uspostavljanje globalnog pravnog okvira za poslovanje, što se za sada ne čini mnogo realnim, ali nije nemoguće da će se jednog dana desiti, ili zadržavanje postojeće državne paradigme, uz razbijanje svih većih država na manje sastavne delove (nekima od njih se to i inače dešava :)) ), što bi "ispeglalo" perturbacije i stvorilo idealnu strukturu globalne kokurencije :))) Šta kažu gospoda eksperti, na kojem od ova dva scenarija da radimo, da li je ekonomski oportunije biti "mondijalista" ili "atomizator"? :))))))

Срђан said...

Atomizator! Posejmo zrnevlje :)

MMiillaann said...

Speaker,
Nisam ni e od eksperta al bih ipak morao primetiti da ne primećujete neke stvari. Kad bi sutra iz bilo kog razloga nestale obe Koreje ono što bi svetu odma falilo je nekih 50 miliona vrsnih južnokorejskih i potrošača i proizvođača(saosećem se sa Severnokoreancima u njihovoj teškoj muci al budimo realni oni nisu u ekonomiji ništa drugo sem statističke greške). Iako npr Tajvan manje trguje sa njima taj nedostatak kvalitetne proizvodno-potrošačke snage bi po definiciji odveo ceo svet u recesiju pa i Tajvan jer bi ga nedostatak potražnje od strane npr USA isto doveo u tešku poziciji. Da li bi to bila šansa za Tajvan ili bilo koga drugog ne može se reći čak ni statistički jer ti niko ne garantuje da će njihove firme preuzeti koreanske mušteriji niti da će se bez 50 miliona koreanaca ukupna svetska tražnja uopšte vratiti na nivo koji ima svet+J Koreja. Odnosi ni među državama ni među firmama nisu bilateralni već izrazito multilateralni. Evo i statistike BDP J Koreje(po paritetu kupovne moći) je oko 1,5 triliona dolara. Na ukupan svetski BDP od 60 triliona to je 2 posto ,a nedostatak tih 2 posto BDPa je recesija ko vrata. Npr bankrot Liman brudera je bio oko 600 milijardi to je 2,5 puta manje od BDP J Koreje(2 puta u nominalnom iznosu) ergo kriza veća nego 2008. Mada je specifičnost krize 2008 što joj je i dalo snagu to što je tolika insolventnost generisana u zoni svetske rezervne valute pa je u ovom slučaju princip spojenih sudova za ceo svet važio,što se npr u zoni korejanskog von ne bi nužno desilo al bi sigurno razvijene zemlje od kojih Koreja kupuje i kojima prodaje ušle u recesiju

MMiillaann said...

Pardon, 1,5/60 je 2,5 posto a ne 2 posto,da ne ispadne da pametujem a ne znam 2 broja da podelim

Slaviša Tasić said...

Speaker,

U suštini što su zemlje manje, specijalizovanije i nezavisnije jedna od druge, to je vaš scenario verovatniji. Drugim rečima, što više zemlje o kojima se radi izgledaju kao firme. Ali to je retko, pretpostavka je da dve zemlje proizvode iste stvari ali da nisu u međusobnim odnosima i ne zavise jedna od druge. Više teorijska nego praktična mogućnost.

Speaker said...

@Slaviša
Osim što je u mom postu, naravno, bilo poprilično ironije i sprdanja, zar ne mislite da je u suštini osnovni izvor nestabilnosti u savremenom svetu sve veće zaostajanje političkih mehanizama za ekonomskim, kao i da to nije prvi put, odnosno da se kad god su se u istoriji političke strukture pokazale tragično neadekvatnim da isprate razvoj tehnologije i ekonomije, dolazilo ili do relativno nagle (naravno, govorimo o razdobljima kada su sve promene za današnje standarde imale naprotsto glacijalni tempo :) ) i sveobuhvatne promene političke paradigme ili do potpunog kolapsa.
@Mmiillaann
Milane, potpuno ste u pravu, primer je bio nasumičan, a i čudo je kako čovek, iako je s jedne strane sasvim svestan veličine korejske ekonomije i broja stanovnika, nekako ipak ne razmišlja o tome da ta relativno mala zemlja sa otprilike 0.8% svetskog stanovništva ustvari ima triput veći udeo u svetskoj ekonomiji, i da nestanak 2.5% svetskog bogastva ne bi bio nimalo beznačajan okidač globalne recesije. S druge strane, ja sam, vođen nesrećnim instinktom prema karikaturi i preterivanju koji je svojstven kko svim Balkacima tako i meni kao skromnoj individui, izabrao najdrastičniji mogući primer, nuklearno-konvencionalni rat koji gotovo potpuno izbacuje klasičnu privredu iz stroja i u nekoj značajnoj meri uništava i sam materijalni i ljudski potencijal za ekonomsku aktivnost, dok bi za ilustraciju poente bila dovoljan i neki mnogo skromniji problem koji bi privremeno osakatio korejsku industriju :)

Srđan Mladenović said...

@Speaker
"zar ne mislite da je u suštini osnovni izvor nestabilnosti u savremenom svetu sve veće zaostajanje političkih mehanizama za ekonomskim, kao i da to nije prvi put, odnosno da se kad god su se u istoriji političke strukture pokazale tragično neadekvatnim da isprate razvoj tehnologije i ekonomije, dolazilo ili do relativno nagle (naravno, govorimo o razdobljima kada su sve promene za današnje standarde imale naprotsto glacijalni tempo :) ) i sveobuhvatne promene političke paradigme ili do potpunog kolapsa."

Vrlo dobra dijagnoza onoga što jeste, i onoga što će biti u skoroj budućnosti.