Marko Malović sa Ekonomskog fakulteta je rekao prave stvari, ali za naslov je izabran citat drugog sagovornika koji tvrdi da sa dolarom kao rezervnom valutom Amerika pljačka svet.
Činjenica je da je dolar rezervna valuta i da Amerika ima koristi od toga, ali da vidimo kakva je priroda i koje su razmere te koristi.
Korist od dolara kao rezervne valute za Ameriku je ista kao i korist svih ostalih zemalja od senjoraže ili emisione dobiti. Kad centralna banka štampa valutu, ona od toga ubire prihod, što onda odlazi u budžet zemlje. Glavni izvor takve emisione dobiti je keš koji ostaje u rukama javnosti.
Računovodstveno rečeno, keš novac je obaveza centralne banke, ali obaveza na koju centralna banka ne plaća nikakvu kamatu. Zamislimo da CB za keš kupi neku obveznicu od banke. CB sada ima obveznicu za koju dobija kamatu, a dala je keš na koji ne postoji kamata. Pošto CB to stalno radi i u dugom roku je kupac obveznica za keš, ona od toga ima neto prihod. Svaka CB ima prihod od toga, u meri u kojoj javnost zadržava taj keš (ili ako banka drži beskamatne rezerve kod CB). Razlika sa dolarom, ali i evrom, frankom i drugim pouzdanim valutama, je što ove zemlje takav prihod ne ubiru samo od stanovnika svoje zemlje, nego i od ostatka sveta koji dobrovoljno drži njihove valute u kešu.
Centralne banke u svetu ne drže dolare u kešu, nego njima kupuju obveznice -- tako da od njih Fed nema mnogo koristi (kao što je jedan sagovornik iz teksta mislio).
To je suština ove "pljačke", odnosno američke dobiti od rezervne valute. Svi koji, u Americi ili drugde u svetu, dobrovoljno drže keš u dolarima, time daju beskamatni kredit Fedu za vreme držanja tog keša. I oni koji u Srbiji drže evro u kešu time kreditiraju Evropsku centralnu banku i evropski budžet od toga ima neku dobit. Crna Gora i Kosovo upotrebom evra takođe time doprinose dobiti ECB.
Primetićete da je ova pljačka dobrovoljna. Ako se osećate opljačkanim od strane SAD ili EU, nemojte držati dolare ili evro u kešu i to će vam rešiti problem.
Koje su razmere ovog prihoda od rezervne valute? Veoma male. Krugman -- stari Krugman, koji je u neideološkim stvarima pouzdan -- procenjuje da je američki godišnji prihod od dolara kao rezervne valute oko 0.2% bruto domaćeg proizvoda SAD.
8 comments:
Jel se pod pljackom misli na senjiorazu ili depresijaciju dolara? Zasto se bas Kinezi i Rusi bune?
Kod fleksibilnih kurseva losa fiskalna politika se odrazava na depresijaciju valute. Povecanje deficita i njegova monetizacija navode trzista da smanje vrednost valute. To skupo kosta one koji (dobrovoljno) drze dolar.
"Auuu evo sad cu sve dolare i eure koke imam da prervotim u rusku i kinesku valutu da mi bude bolje u zivotu"
Jedan od komentara sa B92.
Vanredni profesor na Institutu ekonomskih nauka Marko Malović ocenio je da činjenica da dolar uživa poziciju svetske valute broj jedan omogućava Americi da više troši, a da to ne bude momentalno kažnjeno slabljenjem valute ili inflacijom jer veliki deo "zelene valute" završava van granica SAD.
I one (te zemlje) upravo na taj način deluju - kreću Rusija i Kina - da trguju svojim valutama
A Vi, Slavisa, poceli ste komentar jednim stavom, a zavrsili drugim?
Evo sta Michael Pettis koji vazi za jednog od najboljih poznavaoca finansijskih prilika u Kini kaze o benefitu koji USA imaju od dolara kao svetske rezervne valute : http://mpettis.com/2011/05/is-it-time-for-the-us-to-disengage-the-world-from-the-dollar/
Zanimljiv tekst Nikola, rezervna valuta kao generator trgovinskih deficita.
I vrlo dobar argument zasto kineski juan nikada ne moze postati nova rezervna valuta. Vrlo jednostavno, pogresne je boje.
sumnjiv mi je pettis ovde, vidi se da je strucnjak za finansije a ne ekonomiju.
trgovinski deficit je posledica male stednje, a drzavna negativna stednja je veliki deo toga. znaci koren deficita je kad SAD odluci da emituje obveznice, a ne kada ih kinezi kasnije kupe. sta god da je rezervna valuta, SAD sa tolikim odnosom I i S ce imati tacno toliki trg. deficit.
osim toga pogresno misli da su investicije i traznja uzrok nezaposlenosti, pa zato i misli da je trg. deficit obavezno nesto negativno.
Pa zar ovo što Pettis priča nije poznato već više decenija kao Trifinova dilema-da kad neka valuta uživa status rezervne svetske valute dolazi do kolizije kratkotrajnih domaćih i dugoročnih stranih ekonomskih ciljeva. Povećanje tražnje za dolarima u inostranstvu,tera FED na dodatno upumpavanje dolara koje povećava trgovinski deficit,a kad se kao u slučaju USA-a ti dolari ne vraćaju kao ulaganja na slobodnom tržištu već u obliku USA obveznica stvara se enorman dug koji što je još gore javni,a ne privatni.
Sufucit kapitalnog računa može matematički da pokrije proizvoljan trgovinski deficit,ali način na koji se taj kapitalni suficit plasira je mnogo bitnija stvar
Ali niko USA ne primorava da izdaje obveznice. To sto banka hoce da ti da kredit ne znaci da treba da pozajmljujes sve sto mozes.
Post a Comment