Pages

30 October 2010

Clds, penzije opet

CLDS je izgleda pronašao konačni smisao svog liberalnog angažmana i ideološki cilj za koji će ako treba i život dati - očuvanje državnog penzionog sistema u Srbiji. Izašla je njihova nova studija o penzijama, treća ili četvrta za godinu dana (!), sa istim ili sličnim zaključcima: sistem je super, privatizacija sucks, i jedini problem je kako postojeći model učiniti efikasnijim, kroz povećanje poreza ili njegovu bolju naplatu. Evo zaključaka autorke Katarine Stanić:

Penzijski sistem u Srbiji treba da ostane obavezan i organizovan/ administriran od strane države u cilju ostvarenja oba cilja – obezbeđenje i apsolutnog i relativnog životnog standarda. Ovo pre svega važi za prosečnog radnika i one koji zarađuju oko proseka. Za deo prihoda koji je značajno iznad proseka, održanje prhoda u starosti treba da se više osloni na dobrovoljno osiguranje i štednju, a za one koji su ispod proseka potrebno je još dodatno, van penzijskog osiguranja, ali naravno u okviru državnog sektora, obezbediti ostvarenje apsolutnog životnog standarda


U ovoj novoj studiji nema čak više ni usputnog spominjanja ni kritikovanja ideje delimične privatizacije (o potpunoj da ne govorimo) kao u nekim prethodnim. Prosto se uzima kao samoočigledna istina da sistem treba da ostane kakav jeste. I dodaje se priznanje da je sistem potpuno kaput, jer za one sa niskim dohotkom treba da se daju dodatne subvencije, mimo regularnog penzijskog "osiguranja". Pošto takav sistem košta i koštaće sve više, jedna od preporuka je:

Osnovni problem finansiranja penzija je prihodna strana – visoka nezaposlenost i neuplaćivanje doprinosa na punu zaradu. Potrebno je poboljšati naplatu doprinosa i prijavljivanje pune osnovnice.


Dakle, ukratko - pay-as-you-go kao sudbina i energičnije uterivanje poreza kao put njegovog očuvanja.

Kao kontralek za ovo depresivno štivo evo jednog lucidnog objašnjenja šta ne valja sa sistemom. I preporuka u pisanoj formi.

17 comments:

Harberger said...

jel postoje procene koliko treba novca za punu privatizaciju penzionog sistema?

Ivan Jankovic said...

ja mislim da privatizacija nije neophodna. Potrebno je samo dati mogucnost opt-outa ljudima (cak i cileanski model je suvise itnervencionsiticki i proizvoljan). Da odaberu da li ce da udju u sistem ili ne. I nikakve dodatne pare nisu potrebne. Kao sto Friedman pise, sam pojam tranzicionih troskova je mit. Neki broj decenija bice odredjen broj penzionera kojima ce visim porezima, zaduzivanjem morati da se placaju obecane penzije. Ali to mora i ovako. Jedina je razlika sto bi mladi imali izbor.

Pavle Mihajlović said...

Ivane, mislim da grešite. Jer ako je PIO fond već sada u deficitu 40-45%, neulazak novih osiguranika bi taj jaz samo produbio. Taj deficit mora odnekud da se finansira, vremenom bi samo rastao. A već sada je oko 6% BDP-a i dolazi iz budžeta.

Ja takođe mislim da je spontana privatizacija penzionog sistema dobro rešenje, ali treba biti svestan koliko to košta.

Pingvin said...

Pavle, trenutno bi se jaz produbio ali bi se smanjio u budućnosti. Svi oni koji ne plaćaju doprinose ne bi imali pravo na penziju u starosti.

Pavle Mihajlović said...

Svakako, samo je problem što bi u narednom srednjeročnom periodu (par godina) bilo potrebno 5 ili ko zna koliko milijardi evra iz budžeta, što nije nemoguće, ali treba biti svestan da ih treba pribaviti. Ja mislim da bi to bila najbolje rešenje i najbolja investicija, ali je ogromna i za nju se treba pripremiti.

Ivan Jankovic said...

Pavle,

Privatizacija bilo koje vrste ne kosta nista. Jedino sto bi se desilo bi bilo da penzioneri koji sada imaju (neispunjivo i lazno) obecanje da ce im biti placeno u buducnosti dobiju recognition bond ili nesto slicno. Zvanicno, a ne implicitno obecanje drzave da ce porezima i zaduzivanjem placati njihove penzije. Kakva je razlika da li ce manjak o kome govorite da se finansira od poreza na platni spisak ili nekih drugih poreza? Cak je bolje da ne bude porez na platni spisak jer on ima drasticno negativne efekte na zaposljavanje.

Novi radnici bi (zavisno od modela) mogli 1) da biraju da ostanu u sistemu i primaju onoliko para koliko ima u sistemu, ili da izadju i brinu se sami za sebe kako znaju.

2) morali da izadju jer bi sistem odmah bio ukinut.

Reci da postoje "troskovi tranzicije" znaci priznati da drzava koja upravlja penzionim sistemom ne namerava da drzi svoje obecanje (i da je to normalno), i istovremeno pretpostaviti da drzava koja privatizuje sistem mora da drzi svoje obecanje (i da je to takodje normalno). No, da li je? Da li je logicno pretpostaviti da drzava koja upravlja penzionim sistemom ima pravo da zakida na penzijama, povecava poreze ili podize godine za penzionisanje, ali nije normalno da to ISTO radi drzava koja je ukinula pay-as-you-go i samo placa iz opstih poreza penzionere koji jos postoje?

Pare za sadasnje penzionere moraju da se namire porezima (i zaduzivanjem drzave). U privatnom ili u sadasnjem sistemu. Jedina je razlika kojom vrstom poreza. Nema "troskova tranzicije".

perica said...

Opt-aut je prava stvar. A deficit u PIO fondu treba da se pokrije prodajom državne imovine. Trošak tranzicije je smanjenje države. Good!

MMiillaann said...

Opt-out je dobra stvar,al probajte da tu argumentaciju stavite pred političare. Populisti kakvi jesu pojeli bi svakog u bilo kojoj debati svojim socijalističkim stavovim,a istovremeno da li mislite da bi hteli da se odreknu mogućnosti upravljanja tim parama... takođe u slučaju opt-outa inherentno se veruje u snagu argumentacije privatnih penzija i to da će široke narodne mase u to poverovati,naročito mladi. To su idealni slučajevi. Realnost je druga stvar. Glasači bi krenuli za populističkim obećanjima političara,a naročito u našem društvu koje je decenijama kolektivističko i egalitarističko. Slažem se da se najbitnije promene dešavaju u glavama ljudi,ali velika većina ljudi razmišlja stomakom a ne glavom. Čak mislim da bi ustav trebao da zabrani mogućnost državnih penzija,bilo direktno tim rečima ili indirektno zabranom poreza na zarade.

perica said...

Pa, "politički" argument bi možda mogao da bude da je penzioni sistem preopterećen, da se penzije moraju isplaćivati prodajom državne imovine i da ljudima koji žele da izađu i rasterete sistem i tako pomognu državi to treba i omogućiti u interesu onih koji ostaju jer ne mogu sebi da obezbede drugu penziju.

MMiillaann said...

Slažem se da bi to trebalo da bude politički argument,al politika(bar kod nas) ne polazi od toga da prosvetli glasače,pa ga onda ti glasači izaberu. Političari slušaju šta narod kaže,obećaju im upravo to i onda ih izaberu. U zemlji gladnih,pričati im da trebaju da budu gladni još samo malo,radi boljeg sutra je Sizifov posao. Pa zar nisu upravo to radili komunisti(lošije danas za bolje sutra)...samo što su oni imali ogromnu prednost što su svi apsolutno verovali Brozu i šta god on kaže je aksiom,istina koja se ne dokazuje i od koje se onda svi ostali zaključci izvode. ,,In a time of deceit telling the truth is a revolutionary act" George Orwell(uvodni citat iz filma ,,America from freedom to fascism"

perica said...

„Propaganda je demokratiji isto što i nasilje totalitarizmu. Za one koji tvrdoglavo traže slobodu, najvažniji je zadatak da razumeju mehanizme i praksu indoktrinacije.“

MMiillaann said...

Nisam govorio o nametanju rešenja kao boljem vidu od propagande. Ustavna rešenja nisu nametnuta,jer je Ustav osnovni pravni akt iz koga proističu svi ostali. Možemo i SAMO putem propagande ostvariti viziju liberalne Srbije al bi nam trebalo X puta više vremena. Problem sa indoktrinacijom ideja slobode u modernom društvu nije samo taj što je sloboda iskrivljen pojam,već i što u argumentaciji npr liberalizma protiv socijalizma ideš protiv suštinskih ljudskih nagona a to je da treba raditi više i teže i preuzeti brigu o sebi,umesto manje rada i manje briga,bez obzira šta je istina. Da su u Srbiji liberali većina odavno bi mi bili liberalna zemlja

Pavle Mihajlović said...

Ivane, potupo se slažem da ekonomskih troškova tranzicije nema, i ja sam isto za model koji predlažeš. Hteo sam samo da istaknem praktični problem da je potrebno izabrati gde i koliko podići poreze da bi se tehnički izvela transformacija sistema.

perica said...

Ništa porezi. Eliminacija šugavih državnih usluga (smanjenje državne potrošnje) i prodaja državne imovine (zemljište, šume, JP, JKP, škole, bolnice, zgrade opština, sudova, putevi, pruge, itd).

Harberger said...

Perice, a kako sa restitucijom? Tu onda necemo moci da opet prodamo drzavnu imovinu, znaci, morace porezi?

perica said...

Ima dovoljno državne imovine da se odradi naturalna restitucija i da se obeštete i sadašnji korisnici kojima je država prodala ili poklonila ono što je oteto nacionalizacijom, npr. otkupljeni stanovi u nacionalizovanim kućama.
Ni povećanje poreza ni zaduživanje države ne dolaze u obzir. To bi bilo prevaljivanje troškova obeštećenja za zločine na stanovništvo, sadašnje i buduće. Zločin je učinila država, država mora i da obešteti žrtve.
Naopako, ako bismo se brinuli što će udruženje zločinaca propasti kad sprovedemo pravdu.

Jovan said...

Ne mora da bude potpuni opt-out, moze da se dozvoli da svako bira iznos koji daje u drzavni penzioni sistem sa nekim razumnim minimumom.