Željka danas ima odličnu kolumnu u Politici na temu različitog tretmana sportista sa jedne i drugih mladih talenata, sa druge strane. To me je podstaklo da odem na sajt Matematičke olimpijade i da pogledam rang različitih država.
Prvo sam bio iznenađen da Amerikanci ostvaruju zaista odlične rezultate. Na poslednjoj olimpijadi su bili 2. (iako je svih šestoro učesnika uzelo zlatnu medalju), prošle godine su bili treći. U stvari, u poslednjih 12 godina su 4 puta bili drugi, 5 puta treći, 2 puta peti i jednom šesti (Kina je ubedljivo najbolja, Rusija je druga, od 2000. na ovamo). Ali, dok su Kina i Rusija morali da se oslanjaju na "sopstvene snage", pogledajte imena američkih predstavnika .
Poslednje godine su to David Yang, Xiaouyu He, Benjamin Gumby, Evan O'Doney, Mitchell Lee i Wenyu Cao, a prethodne godine su bili Evan O'Domey, Xiaoyu He, Benjamin Gumby, Calvin Deng, In Sung Na i Allen Yuan (neki se očigledno ponavljaju). Dakle, poslednje godine ima dvoje ili troje "tradicionalnih" Amerikanaca (Lee je valjda jedino kinesko prezime koje je uobičajeno i u Americi, pa je teško oceniti Mitchellovu nacionalnost), ostali su sigurno Azijati. Pretprošle godine je definitivno bilo samo dvoje "klasičnih" Amerikanaca. Dakle, najmanje pola američkih predstavnika na olimpijadi su ljudi koji su relativno skoro došli u Ameriku, ili su njihovi roditelji relativno skoro došli u Ameriku (verovatno se može pretpostaviti da ovi koji imaju američka imena su tamo i rođeni). U stvari, slika govori više od hiljad reči - pogledajte sliku pobednika američkog takmičenja u matamatici.
Sve u svemu, moje mišljenje je da pozivi na ograničavanje imigracije koji se mogu sve glasnije čuti u Americi, su potencijalno veoma, veoma opasni. I, što je najvažnije, nisu opasni samo za Ameriku. Svet će imati najviše koristi od ovih ljudi ako oni mogu da rade u uslovima pune akademske slobode i u uslovima koji omogućavaju komercijalizaciju njihovih dostignuća.
Prvo sam bio iznenađen da Amerikanci ostvaruju zaista odlične rezultate. Na poslednjoj olimpijadi su bili 2. (iako je svih šestoro učesnika uzelo zlatnu medalju), prošle godine su bili treći. U stvari, u poslednjih 12 godina su 4 puta bili drugi, 5 puta treći, 2 puta peti i jednom šesti (Kina je ubedljivo najbolja, Rusija je druga, od 2000. na ovamo). Ali, dok su Kina i Rusija morali da se oslanjaju na "sopstvene snage", pogledajte imena američkih predstavnika .
Poslednje godine su to David Yang, Xiaouyu He, Benjamin Gumby, Evan O'Doney, Mitchell Lee i Wenyu Cao, a prethodne godine su bili Evan O'Domey, Xiaoyu He, Benjamin Gumby, Calvin Deng, In Sung Na i Allen Yuan (neki se očigledno ponavljaju). Dakle, poslednje godine ima dvoje ili troje "tradicionalnih" Amerikanaca (Lee je valjda jedino kinesko prezime koje je uobičajeno i u Americi, pa je teško oceniti Mitchellovu nacionalnost), ostali su sigurno Azijati. Pretprošle godine je definitivno bilo samo dvoje "klasičnih" Amerikanaca. Dakle, najmanje pola američkih predstavnika na olimpijadi su ljudi koji su relativno skoro došli u Ameriku, ili su njihovi roditelji relativno skoro došli u Ameriku (verovatno se može pretpostaviti da ovi koji imaju američka imena su tamo i rođeni). U stvari, slika govori više od hiljad reči - pogledajte sliku pobednika američkog takmičenja u matamatici.
Sve u svemu, moje mišljenje je da pozivi na ograničavanje imigracije koji se mogu sve glasnije čuti u Americi, su potencijalno veoma, veoma opasni. I, što je najvažnije, nisu opasni samo za Ameriku. Svet će imati najviše koristi od ovih ljudi ako oni mogu da rade u uslovima pune akademske slobode i u uslovima koji omogućavaju komercijalizaciju njihovih dostignuća.
2 comments:
fenomenalna kolumna.
A evo i troskova:
".. America’s transformation into a much browner, more suburban, more southern and western place is rapid and relentless."
Post a Comment