Pages

05 July 2011

Od Svetog Save ka Novaku Đokoviću

Prolog:
Sa ponosom i nadom da nije sve izgubljeno za Srbiju,
čitamo ovde u Australiji vesti vezane za Kusturicu,
Dodika, Novaka, Matiju Bećkovića...
Za vaše akcije spremni smo da novčano pomognemo
koliko i kako mogadnemo.

J. E, čitalac Politike



Saša je pomenuo u jednom komentaru na prethodni post o Đokoviću da je čitanost naglo skočila posle tog teksta, pa reko', daj da opet usijamo malo žice, ako je kojim slučajem čitanost u međuvremenu pala. :)

Šalu na stranu, razlog zašto se vraćam Đokoviću je jednostavan. Tvrdio sam u prethodnom postu da je Đokovićev sportski uspeh iskorišćen na jedan vrlo specifičan način od strane intelektualnih i medijskih elita Srbije. Evo šta je bila moja glavna teza:

Ja se jako bojim da cela ta neuroza da se o "Srbiji bolje misli u svetu", makar uz pomoć Novaka Đokovića, nema mnogo veze sa Srbijom i Srbima, nego opet sa politikom. Kao što priča o antirspkom haškom sudu nije tu da bi branila "Srbe", nego Miloševićevu politiku i njegov ratni projekat, tako i briga za sliku sveta o Srbiji nije briga za "Srbiju" nego za isti propali politički projekat.


I danas čitam tekst Đorđa Vukadinovića koji pokazuje crno na belo, schwartz auf weiss, koliko je vaš komentator, dragi čitaoci, bio beznadežno u pravu. Iako Vukadinović ne daje mnogo na priču o popravljanju imidža Srbije (naprotiv), jednačina o kojoj sam ja pričao: Srbi i Srbija jednako Sloba, Voja, Ratko, Dobrica i Matija prosto je bolno očigledna.

Osim uobičajenih litanija o Noletu koji vraća Srbljima nacionalni ponos, koji ceni i razume "srpsku duhovnost i tradiciju" i sličnih kritičkih filozofema, Vukadinovićeva specifična teza je da našeg Noleta zapadnjaci mrze. I to zato što je naš, tj srpski, a nas mrze zato što su bezobrazni. Ali "eve im ga" - Noletu ne mogu ništa jer je najbolji, i tako i mi svi ostali treba da budemo najbolji i da nam ne mogu ništa, a ne da se opravdavamo, izvinjavamo zbog Slobe i Ratka, i slično, što je bespredmento, jer su ovi bezobrazni i neće prestati da nas mrze (možda nam i zavide jer smo lepši ,viši i plavlji, i jeli smo zlatnim kašikama u 13 veku, ali to autor na sreću ne elaborira):

Дакле, пошто је Ноле готово беспрекоран (искрено говорећи, мени једино није симпатично оно стењање, али времена су се променила и то – изузев Федерера – сада упражњавају практично сви водећи тенисери), очито је да највећи део анимозитета са којим се Ђоковић суочава долази из негативног односа не према њему лично, него према његовом пореклу и земљи из које потиче. И које се не одриче.


Poslednja, kratka rečenica je ovde ključna. Nole se ne odriče svoje zemlje. Uprkos mržnji kojoj je izložen zbog nje. Zastanimo malo kod te propozicije. Da li ste se nekad zapitali - kako se to čovek "odriče svoje zemlje"? Šta to neko treba da uradi pa da bi objektivni posmatrač, tj Vukadinović, rekao da se dotični "odrekao" svoje zemlje? Prva asocijacija koja se barem meni nameće je - da ode u inostranstvo da tamo živi, recimo zbog nižih poreza. Vukadinović, kao socijalno odgovorni analitičar i osvedočeni neprijatelj divljeg kapitalizma i borac za "socijalnu pravdu" bi svakako morao imati razumevanja za takav argument - kakav je to patriota-bogataš koji odlazi u Monako da sakrije svoje dukate od sirotinje i poreskog egzekutora u Srbiji? Lako mogu da zamislim Vukadinovića kako piše čitav esej o sveopštoj vladavini neoliberalnog duha i pohlepe u Srbiji posle 5 oktobra, koji su "proželi sve pore društvenog života", pa eto nisu zaobišli čak ni našeg Noleta. Ali, avaj, kao što vidimo, ništa od toga - "Nole" je zaključan u srcu a ključ je izgubljen i ne može se naći, a kamoli da bi bilo moguće da se dotični odrekao Srbije životom u Monaku. Daleko bilo.

Ok, možda život u inostranstvu nije odricanje od Srbije, ali bi recimo odricanje od srpskog državljanstva i pasoša i/ili prihvatanje stranog mogli da budu. Nole drži srpski pasoš i igra za Davis kup reprezentaciju, pa je time dobar patriota. Možda je tu caka? Ali, ne verujem ni da je ovo ključ, jer ako jeste, onda bi i takvi kvalitetni srpski rodoljubi poput Srđe Trifkovića i Obrada Kesića morali da budu proglašeni za odrode i izrode jer imaju strane, pa još, Bože mi oprosti što psujem, američke, pasoše. Nešto mi govori da Vukadinović ne bi bio spreman da ovu dvojicu uglednih nacionalnih radnika baci među izdajnike, pa sledstveno sumnjam da bi onda i Noleta, čak i kad bi ovaj postao de jure Amerikanac. S druge strane, siguran sam da Vukadinović misli da su se mnogi koji imaju srpske pasoše i žive u Srbiji odrekli ove odavno, pretpostavljam na čelu sa zloglasnom Drugom Srbijom, "misionarima" i sličnima. Tako da je ovo irelevantno, ni državljanstva ni pasoši nam nisu od velike pomoći.

Ali, ako nije ni ovo, šta bi moglo da bude? Da pustimo mašti na volju - Nole bi, recimo, mogao da kaže da nije Srbin, da mrzi Srbiju i odriče je se. Ali, to je potpuno suludo. Niko, ili skoro niko, to ne bi nikada rekao. To ni najgori izdajnici i "evro-unijati" iz Druge Srbije ne čine. To bi bio neki vrlo radikalan i neubičajen, i nadasve malo verovatan, čin. A opet, Vukadinović insinuira da je Noletovo neodricanje jedan stvaran, hrabar i netrivijalan čin, odolevanje nekom sasvim realnom i svakodnevnom iskušenju i mogućnosti, nešto na čemu bi mu trebalo čestitati i podržati; oni mrze njega jer je iz zemlje iz koje je, a on je se ipak ne odriče. Hm, misterija, zar ne, šta bi to tako strašno Nole mogao da uradi na odricanju od Srbije, a nije? Na kakvom je on to iskušenju?

Dozvolite da improvizujem malo i da vam dam jedan ad hoc ali relativno tačan primer. Verujem da bi se Nole "ispisao iz Srba", tj "odrekao svoje zemlje" ako bi recimo javno, negde na televiziji, ili u novinama, rekao nešto poput sledećeg:

Izručenje ratnog zločinca Ratka Mladića Hagu je ispravan korak kojim se uspostavlja pravda prema njegovim žrtvama a moja zemlja suočava sa odgovornošću za ratne zločine 1990ih.


Mislim da bi se "naš Nole", ponos, dika i veliki poznavalac "srpske tradicije i duhovnosti" obnoć premetnnuo u skota, kretena, odroda, slugu Iluminata i Vatikana, a nadasve, odrekao bi se "Srbije". Ili recimo - mogao bi da odbije orden Svetog Save, ili da kaže nešto protivu Nemanje Kusturice ili Matije Bećkovića i njihovog političkog projekta. Možda da se slika sa Sonjom Biserko ili javno donira neke pare "Peščaniku". Šta mislite koliko bi opstao kao nacionalna ikona takav "Nole"? Tačno, pet sekundi. Ne bi se majci onda izvukao ni sa svojim Monakom, svojim parama koje ne da srpskoj sirotinji i nejači, i da ne nabrajam.

Mislim da Vukadinović ima upravo ovo u vidu. Srbije se ne odričeš i iz Srba ne ispisuješ ni odlaskom iz nje, ni menjanjem pasoša niti državljanstva, niti ičim takvim, nego određenim političkim stavom. Što kažu - kretanjem izvan dominantnog, oficijalnog političkog diskursa i standarda "pristojnog" ponašanja U NINu, Francuskoj 7, NSPM, RTSu i ostalim nacionalnim institucijama kulture. Dakle, ne pominji Mladića u negativnom kontekstu, druži se sa Jeremićem, Kusturicom, primaj orden Svetog Save, oblači onu idiotsku majicu sa srpskom zastavom i ćiriličkim natpisom "šampioni" (dakle, ne ja, Novak Đoković šampion, nego mi Srbi šampioni) itd. Ako Nole ikad pređe crtu i kaže nešto ružno o "nama Srbima" (čitaj nacističkom, genocidnom programu i politici 1990ih i njenim intelektualnnim lučonošama) gotov je. Pa makar osvojio i petnaest Vimbldona.

Onaj smehotresni "prolog" koji sam citirao na početku - čitalac Politike koji stavlja u isti koš Dodika, Bećkovića, "Noleta" i Nemanju Kusturicu kao jedine nade Srbije, pravi je manifest srpske političke misli, tj jezgrovito, istinito i elegantno izricanje shvatanja koja Vukadinović i ostali analitičari i intelektualci formulišu samo malo zakukuljenije. Podsetilo me je i na izjavu neke iste takve komične figure pune priča o "istinskoj duhovnosti" iz Bosne, koja je izjavila kako će Bošnjaci opstati (zapazite kako je "narod" kod nacista uvek na rubu opstanka) "samo sa Kuranom u desnoj i sevdalinkom u lijevoj ruci". Tako i mi Srblji opstajemo samo sa Svetim Savom u desnoj i Novakom Đokovićem u levoj ruci. I možda sa Teslom kao "duhovnom sponom" među njima.

24 comments:

tiki said...

Nemanja Kusturica....
Ivane ,čovek se nikad nije odrekao svog imena , on je samo na krštenju koje je bilo lično i privatno samo uzeo krteno ime, aj da to forsiraju šejtanuše iz sekundarne srbije ni po muke,ali vi bi ste trebali poštovat nečiji izbor na slobodu veroispovesti. Mislim aj sad svi da za Obamu pišemo Husein

Marko Paunović said...

Mislim da je cinjenica da Djokovic nije bas najomiljeniji teniser na svetu. Cak na Yahoo Answers postoji nekoliko ljudi koji su postavili pitanje (uglavnom tokom 2007. i 2008.) - Zasto ljudi ne vole Djokovica?

Naravno, ponudjeni odgovori nemaju nikakve veze sa time sto je Novak Srbin. Najcesci odgovori su:

1. Novak je arogantan i nije "dzentlmen" poput Nadala i Federera.
2. Meni se svidja, ali mi se cini da su ljudi ili navijaci Nadala ili navijaci Federera, pa mrze svakoga ko ugrozava njihove ljubimce.
3. Ne svidja mi se njegova igra.
4. Ide mi na zivce sto izmislja da je povredjen kada gubi.

Jedna jedina osoba (koliko sam ja video) je rekla nesto poput "Djokovic je sirovina ("rude"), a po mom iskustvu Srbi su takvi". Dakle, cak ni ona nije rekla da ga mrzi jer je Srbin, a za Srbe je cula na CNN-u da su zlocinci, vec kaze da je sretala Srbe, da su oni ostavili los utisak i da joj Novak lici na tako nekog.

Ja bih mogao da Vukadinovicevu shvatim tvrdnju "mrze ga jer je Srbin", da se to desilo u Zagrebu, Sarajevu ili Pristini. Ali, reci da ga publika na US Openu ili Wimbledonu mrzi jer je Srbin pokazuje da Vukadinovic nije svestan koliko je ljudi u svetu potpuno ravnodusno prema Srbima, Hrvatima, Albancima, Makedoncima, Bosnjacima, Crnogorcima i ostalim balkanskim narodima...

I cini mi se da bi domace nacionaliste (isto kao i nacionaliste iz regiona) najvise bolela upravo ta ravnodusnost prema svima nama, pa onda traze i najmanji signal da nas neko "mrzi" ili "voli". Evo juce, glavna vest je bila "Novak docekan u Beogradu", a druga glavna vest je bila "Svetski mediji o doceku Novaka Djokovica". Ta stalna potreba da se vidi sta drugi pisu i misle o nama mi je skroz cudna. (Ako ce neko u inostranstvu da o MENI sudi na osnovu toga da li su Beogradjani docekali Djokovica ili su spalili americku ambasadu, njegovo misljenje me apsolutno vise ne zanima.)

Isto to vazi i za Hrvate i Monka (ne znam koliko ljudi zna o cemu se radi, ali ukratko, u seriji Monk je bila epizoda u kojoj govore o nekoj izmisljenoj zemlji, a koja ima istu zastavu kao Hrvatska, samo je umesto crvene zelena boja)... Andrija Hebrang je rekao da su izrugivanje nacionalnih simbola platili neki izvori koji ne mogu da se pomire s nastankom nezavisne Hrvatske.

Mislim, sve to pokazuje koliko je sve ovo ovde duboka provincija...

Nemanja said...

Covek na doceku izjavljuje, da ga parafraziram, "osvajacemo jos trofeja".

Ne kaze: Osvojicu jos trofeja za vas. Ne, on pokazuje da razume raju, a raja, razume se, pokazuje da se blizi destinaciji dok se iza horizonta pomaljaju obrisi magareceg ostrva.

Срђан said...

Heh...
Članak je posvećen No1etu, ili Vukadinoviću?

Ako je drugome, sasvim je razumljiv, jer meni smeta (zlo)upotreba uspešnog sportiste u političke svrhe. Gadno je. IRACIONALNO.
Čak i da taj sportista pokazuje političko profilisanje (Kosovo je Srbija), (uspešno) propagiranje stava nije krivica sportiste, već pokazatelj lošeg političkog rada. Kako drugačije objasniti da svako, iole (vanpolitički) uspešan, može napraviti rusvaj?

Drugo, No1e je savršen primer državnog ne-sponzorstva. Udžbenički (Prokop) primer tenis-vaterpolo priče. Ali to se ne koristi, a neverovatno je pogodno. Zatim porez na prihod, i glasanje nogama. Ništa od toga nije važno :) važan je Vukadinović.inoviću?

Ako je drugome, sasvim je razumljiv, jer meni smeta (zlo)upotreba uspešnog sportiste u političke svrhe. Gadno je. IRACIONALNO.
Čak i da taj sportista pokazuje političko profilisanje (Kosovo je Srbija), (uspešno) propagiranje stava nije krivica sportiste, već pokazatelj lošeg političkog rada. Kako drugačije objasniti da svako, iole (vanpolitički) uspešan, može napraviti rusvaj?

Drugo, No1e je savršen primer državnog ne-sponzorstva. Udžbenički (Prokop) primer tenis-vaterpolo priče. Ali to se ne koristi, a neverovatno je pogodno. Zatim porez na prihod, i glasanje nogama. Ništa od toga nije važno :) važan je Vukadinović.

Saša said...

Meni je to slavlje na trgu svaki put kad neki "naš" sportista osvoji neku medalju ili trofej, postalo jako degutantno. Sa izuzetkom Bošnjaka koji u centru Sarajeva, preko video bima, prate suđenje Mladiću i Crnogoraca koji su po Podgorici slavili pobedu "svoje" predstavnice u Celebrity Big Brother-u, takvu manifesteciju provincijalizma (i bizarnosti) teško da sam igde drugde video.

Срђан said...

Saša,
nije li to ulazak u domen iracionalnog?
Ovo u Sarajevu, što ste naveli, dođe mu malo čudno, ali im je, izgleda, potrebno. Kamo sreće da im nije potrebno, da ohlade glave. Ali nije tako, kad će to biti, i da li će, videćemo.

ziggy said...

teško me smorilo što je vukadinoviću uspelo da se nakači na đokovića a pogotovo me smorilo što je i ivan naseo i posvetio tome <> post.

Stanke said...

Nemanja je rekao ključnu stvar. Do juče (ili prekjuče) sam mislio da je Novak mladić koji od silnih obaveza ne stiže da se meša u poslove koje vode njegov otac i stric, te da ova dvojica vešto eksploatišu njegov uspeh mešajući ga sa politikom i političarima.
Ali kada sam video da Novak lično eksploatiše tu histeriju u narodu tako što kaže "naš" trofej i "osvojićemo"... tu je sve postalo jasno.
(btw, da li ste videli one bljutave fotomontaže Novaka u liku Tesle u Kuriru? Ima li kraja neukusu?)

Saša said...

"Bijednik koji se hvali da je njegov padjed bio graditelj carstva ili malograđanska usjedelica koja se hvali da je stric od njene majke bio državni senator i da je njen treći rođak održao koncert u Carnegie Holu (kao da dostignuća jednog čovjeka mogu dati prestiž drugom koji je prosječan), sve su ovo primjeri rasizma..." Ovo je citat iz knjige Vrlina Sebičnosti, Ayn Rand. Zvuči poznato?

Срђан said...

Tako je!
Novak Zloković! Eee, da nije njega, gde bi mi/nam bio kraj? On je taj teg koji me/nas sputava. Amputacija je univerzalno rešenje, mislili su lekari... U 19. veku.
Pod upoznavanjem se podrazumeva nalaženjem zla u čoveku. Ili barem onog lošeg, lošijeg. Zatim sledi egzorcizam. Jbga, veštice su hazard. Tako je Novak zajebao sve koristeći množinu. Delikt. Konačna presuda! Ajde, o'ladite.

Željka Buturović said...

"Mislim da je cinjenica da Djokovic nije bas najomiljeniji teniser na svetu."

nije najomiljeniji ali u poslednje vreme jeste jedan od omiljenijih. federer i nadal su definitivno ispred njega, i ima par od njega losijih tenisera za koje publika cesto navija (conga, bagdatis...), ali generalno govoreci on je dosta visoko i definitivno je popularniji nego sto je bio.

a i to kad nije bio popularan nije imalo nikakve veze sa srbijom (ana ivanovic je popularna sve vreme) nego sa time da je 1) ugrozavao federera i nadala, koji su mnogo uspesniji i veoma popularni (setimo se da je i nadal kad se pojavio bio vrlo nepopularan pa se publika vremenom navikla i zavolela ga) 2) predavao izgubljene meceve sa sumnjivim izgovorima 3) njegova porodica mnoge iritira i daje neumerene izjave (pocev od onog pre tri godine 'kralj je mrtav...' do ovog pre neki dan 'novak, novak, novak...').

faktor 2 vise ne postoji, a faktor 1 je izgubio na snazi, sto zbog novakovih uspeha, sto zbog protoka vremena.

a tekstovi poput vukadinovicevog jesu tipican primer provincijalnog duha koji je toliko daleko od sveta da ne moze da pojmi da za nekog tamo njegove egocentricne kategorije nemaju ama bas nikakav znacaj.

MMiillaann said...

Koliko još mora da se forsira kolektivna krivica za ratove i žrtve,od onih koji su najveći anti-kolektivistički propagatori,ne razumem...ja jesam Srbin,al nisam ni Mladić ni Milošević,a isto tako imam prijatelje Hrvate koje ne smatram Tuđmanom ili Pavelićem. To je glavni promašaj te Druge Srbije Ivane,zato što je samo išla okolo i vikla ,,mi smo govna" a ljudima koji su Srbi a žrtve tog rata su bili nije bilo jasno kako to da su u ratu 3 strane pucale,a samo 1 krivac.

Ivan Jankovic said...

Marko,

potpuno se slazem, to je posebno pitanje, i mozda cak prvo koje upada u oci kad citas Vukadinovicev clanak; to tipicno palanacko uverenje da je Srbija zaista toliko vazna u svetskim okvirima da se ljudi u opredeljivanju u tako mundanim stvarima poput tenisa obavezno vode razlozima visoke politike i svog endogenog antisrpstva, a ne razlozima koje si citirao. Za Vukadinovica je ceo svet jedan dzinovski, neprijateljski, "srbofobni" Zagreb ili Pristina koji nemaju nikakva druga posla u zivotu nego da "mrze Srbe".

Ivan Jankovic said...

Tiki, razumem taj argument za pravo na religiju i slobodan izbor. Ja koristim izraz "Nemanja", ne da bih Kusturici uskracivao pravo da bude pravoslavac, nego da bih ismevao njegovo kic-srbovanje. Sa istom odvratnoscu dozviljavam veliko hrvatstvo Mirka Kovaca, koji je odrastao i proveo ceo vek, i knizevnu slavu stekao u Beogradu, sa najboljim prijateljima Danilom Kisom i Borislavom Pekicem, da bi u pedesetim godinama otkrio svoje "hrvatske korene" i "podrijetlo" i postao retroaktivno "Hrvat oduvek".

Ivan Jankovic said...

MmMIlan,

ja uopste nisam rekao da bi Djokovic trebalo da da onu izjavu koju sam karikirao. Niti da je Druga Srbija super, a najmanje da postoji kolektivna krivica "Srba" za bilo sta. Rekao sam samo da bi Djokovic koji bi se ponasao po drugosrbijanskom sablonu postao izdajnik i ustasa i "odrekao se Srbije", barem u vizuri ljudi poput Vukadinovica.

Jovan Galtić said...

Претерујеш Иване.

Човек је постигао велики успех, сви смо поносни, радујемо се и то је то.

homo faber said...

Evo kako izgleda većinski stav Srbije o svim ovim temama:
http://www.youtube.com/watch?v=w0omiaHtyn4&feature=player_embedded#at=126
Vukadinović nije odmakao od žene iz ovog snimka u svom promišljanju Đokovićevog lika, dela, i značaja u svetskoj istoriji.

Ivan Jankovic said...

Jovane,

ne kazem ja nista protiv navijanja za Djokovica. Analiziram jedan tio politizacije toga. Djokovic mi je vise povod (osim onog prvog pasusa u prethodnom tekstu gde sam objasnjavao zasto ja ne volim njegovu (kao ni Nadalovu) igru, sto je mnogima zasmetalo, ali sto je irelevantno za osnovnu temu)

ziggy said...
This comment has been removed by the author.
ziggy said...

ahahaha, kakvo totalno dno :(

hvala homo faberu :(

Nemanja said...

Mostu preko Ade ime po Noletu

Dobra ideja, moram priznati... materijal za novu satiru..

Milos said...

Ivane,

Zivo me interesuje sta po tvom misljenju fali 'Drugoj Srbiji'?

Za 'prvu Srbiju' znam i mislim da bismo se slozili oko 90% stvari, ako ne i svega.

Hvala ti.

Ivan Jankovic said...

Milose,
fali joj to sto je sacinjavaju u 90% slucajeva komunisti, nezaleceni komunisti, ljubitelji Zizeka, Comskog, Hobsbauma i slicnih, ljudi koji misle da je "nacionalizam" jedini problem Srbije (uz divlji, neregulisani kapitalizam). Ako pogledas malo bolje, videces da se oni ne razlikuju skoro ni u cemu od Prve Srbije, osim u odnosu prema "nacionalizmu"; desava se cesto da Pescanik i NSPM istog dana prenesu jedni od drugih ili nezavisno prevedu isti clanak nekog marksistickog teoreticara. Kad pogledas njihove stavove u ekonomiji, oni su ko jaje jajetu. Sve je to isto, samo razlicite sekte Saveza komunista, pobedjeni na Osmoj sednici i pobednici.

Iako ja delim sa Drugom Srbijom odsustvo sentimenta prema ratnim zlocincima i ratnoj politici, ne delim njihovu politicku filzoofiju, i njihov potuljeni pokusaj da rehabilituju komunizam pod krinkom borbe sa nacionalizmom. Kad kazu da je njihov voljeni Milose Minic koji se ubio od borbe sa nacionalizmom 90ih tezak zlocinac, kao i Djilas, kao i razni drugi, i kad se odreknu Tita, komunizma i socijalizma, onda cu moci da ih shvatim ozbiljno.

Ivan Jankovic said...

evo ovde imas moj tekst iz 2009 godine gde objasnjavam sta je pogresno sa prvom a sta sa drugom Srbijom

http://www.katalaksija.com/sr/index.php?option=com_content&task=view&id=328&Itemid=1