Evo još jednog detalja u prilog njegovom objašnjenju. Pojednostavljena slika mnogih zapadnih analitičara i medija (primeri 1 i 2) koja se posle hapšenja pojavila u medijima baca sav velikosrpski nacionalizam u isti koš, ali Mladić priča potpuno drugu priču -- on se hvali da mu nisu smetali četnički simboli jer je bio izvanredno tolerantan. Ako se hvalite da nešto tolerišete, znači da se tome fundamentalno protivite.
"to što su puštali "Marširala, marširala...", meni nikada nije smetalo. I sada po lokalima se sluša. Niti su mi smetale kokarde koje su prodavali ispred moje kancelarije, ispod zastave SRJ, vojske, komunista... - rekao je Mladić."
23 comments:
Zaista dobar tekst, savršeno aplicira na lokalnu istorijsku situaciju generalni uvid da je, premda su komunizam i fašizam po sredstvima i političkoj "morfologiji" gotovo identični svetonazori, komunizam u suštini daleko opasniji (to i banalno poređenje ljudskih i materijalnih šteta koje su ove dve blizanačke ideologije počinile više nego ubedljivo pokazuje), jer je njegova "marketinška legenda" sofistikovanija i zasnovana na manje očiglednim zabludama. Što je, osim njihove per definitionem parazitske budžetske pozicije, i jedan od razloga zašto se jako puno nominalno "inteligentnih" i "obrazovanih" pripadnika pseudoklase "intelektualaca", iako se, naravno, uglavnom radi o naučno i ekonomski nepismenim ljudima, čija su znanja vrlo specifična, autoreferentna i u velikoj meri praktično neupotrebljiva, tako često povodi za ovim zlom. Bravo za gospodina Ristića, ako slučajno čita ove redove :))
Meni je interesantna negativna selekcija. Koja to sila bira najslabijeg u klasi za generala JNA.
Ako je komunizam doprineo da glupost bude merilo uspeha u vojnoj karijeri, znaci li to da su hrvatski generali bili podjednako "sposobni" ali su imali vise srece? Ne bih rekao.
Lepo objašnjenjana priča o partizanima koji su obukli četničćke uniforme da bi opet mogli da čine zločine. Na sreću ili nesreću danas ti hibridi i retki preživali nepatvoreni zločinci nemaju snage za nešto dobro ili na sreću ne mogu ni veliko zlo da čine.
Volim i ja da analiziram od 1941. godine, ali istina je da su koreni našeg nezaustavljivog srljanja u siromaštvo svih vrsta daleko dublji. Nije bilo komunista kada je svet "oduševljen" delima naše oslobodilačke vojske u Albaniji odlučio na silu boga da stvori novu državu. Istih nije ni bilo kada smo svim Južnim Slovenima ogadili zajedničku državu za nekoliko godina. KAda je reč o ljubavi prema socijalizmu treba proučavati 19. vek pa videti kako su Obrenovići baštinili nipodaštavanje privatne svojine, egalitarizam, protekcionizam i sumanute državne projekte. Zlo je kod nas dublje, komunisti su se nakalemili na pravo drvo i to je to.
Borislav Ristić je napisao izuzetan tekst, u kome bih posebno istakao deo o inkorporiranju posleratnih zločina u sistem. Pravna, i ne samo pravna generička falinka. Sistemi poput "mekanog" komunizma, koji su uz odgovarajuću ino podršku pružali udobnost u odnosu na istok, moraju imati jak segment indoktrinacije. Sistem je amoralan, nepravedan i nasilan. Jedini način da se podrška sistemu održi među stanovništvom, gušenje je morala, tj. stvaranje novog, potiskivanje je elementarnog osećaja za pravdu, i na kraju, uzdizanje je nasilja kao nečega neumitnog i neizbežnog.
Autor, na samom kraju, poistovećuje Niremberg sa Hagom, što je veliki promašaj, jer je u pitanju krivični sud za ex yu od 1991. (?) što, ako se uspostavi nit, može biti "za komuniste", no selektivnost optužbi govori da je taj sud nešto drugo.
Nemanja,
Selekcija nije negativna, već skrivena. Selekcija koja ima sasvim drugačije parametre, poput "ustaše su mu ubile oca", "komunistička porodica".
Aleksandre Stevanoviću,
Na koji tačno period mislite kada pominjete Albaniju?
(Dimitrija Tucovića, tj. njegove boljševičke kosti valja prebaciti sa Slavije na smetlište istorije).
Nisu Obrenovići i Titići istog etatizma, ali država, ako je država sama po sebi zlo, razumem, u tom slučaju je crvena država apsolutno zlo.
Volim i ja da analiziram od 1941. godine, ali istina je da su koreni našeg nezaustavljivog srljanja u siromaštvo svih vrsta daleko dublji.
Ali treba uzeti u obzir da su pre '41.god. tempo i forma tog srljanja odgovarale onim koji su vladali i u drugim evropskim drzavama.
Koketiranje sa socijalizmom nije isto sto i uspostavljanje socijalizma kao opsteg pravnog poredka, bar kada govorimo o obimu i dinamici negativnih posledica koje socijalizam stvara.
Drugim recima, "oni pre" tesko da bi nas doveli u slicnu ili goru situaciju.
Ne tvrdim ni ja da su isti, ali je u Srbiji ocigledno bilo dobro nađubreno tle kada se vlast fukare i razbojnika iz šume tako dobro primila. I danas sasvim solidno rastu biljke zla koje je crvena banda zasadila.
A što se tiče Albanaca, pa mi smo ih čistili iz Srbije kako smo oslobađali koji kraj južno od Niša. Ima to svoje razloge jer se zna kako su se oni pre toga naseljavali, ali uvek je pitanje gde prestaje istorija i život u prošlosti. U svakom slučaju, nije mi Tucović izvor.
Prestaje sa zaboravom nasilja, rekao bih.
Ono čime se linkovani tekst bavi, između ostalog, je privilegovanje nasilja u istoriji, zarad opravdanja u sadašnjosti. Jeste jedan napisao da je istorija popis zločina, ali ipak ima mnogo više u njoj, i to se, savremenim trendovima istražuje, stavlja u prvi plan: život pojedinca slučajno izabranog. Dakle i roba, kmeta, trgovca, vojnika, raznih anonimusa, kako bi se pravilno sagledao kvalitet života jedne epohe, prostora. U tom smislu, odnos muslimana i hrišćana (ne Srba i Albanaca) u Osmanskom sultanatu je bitan za razumevanje prilika. Čak i u SAD u to doba, ljudi su se borili sa predrasudama, i obaranjem privilegija jednih na račun drugih. Ovo pišem jer smatram da se širenjem Srbije nije uspostavio ravnopravan odnos, privilegija se okrenula u korist druge grupe, ali se razlika značajno smanjila. Što se mene tiče, to zovem civilizacijskim napretkom.
Boljševici nisu osvojili vlast izborima, već oružjem. Naravno da ih je bilo, jer neko mora da nosi to oružje.
(Zar smatrate da su ustaše imale većinsku podršku u hrvatskom narodu? Njihov ideološki prethodnik je Hrvatska stranka prava, jedna marginalna stranka. Zar smatrate da je Rimokatolička crkva blagonaklona posmatrala Pavelića?)
Velika je greška bila zabrana KPJ. To što nisu dozvolili Filipoviću da bude gradonačelnik Bga, kada je to bila izuzetna prilika za diskreditaciju jedne maloumne ideje. U svim većim gradovima su postojale omladinske sekcije (univerzitetski centri), i jedna ideja, lišena morala i etike, zavodljivo deluje, naročito kada se, za razliku od patrijahalnog okruženja, članstvom u skoju dobija pristup "slobodnim" ženskama. Ali opet, to je manjina, zaludna i zaluđena.
Meni je ovaj teskt jako dobar i pronicljiv.
Ali, ima jednu grešku:
"Ideologiju etničkog čišćenja i političku normalnost zločina na prostorima bivše Jugoslavije nije uveo Milošević, niti je idejni rodonačelnih „humanog preseljenja“ stanovništva bio komunistički „disident“ Dobrica Ćosić, već su tu praksu uveli Titovi komunisti s jeseni 1944. u Srbiji i s proleća 1945. u Hrvatskoj i Sloveniji. Od tada se zločin trajno useljava u naše živote. Radi poređenja, genocid ustaškog režima u NDH, počinjen nad Srbima, Jevrejima i Ciganima, kao i progon političkih protivnika, nikada nisu prihvaćeni kao normalna politička praksa jednog režima i stoga nisu imali svoje dugotrajno istorijsko dejstvo."
Tačno je da rodonačelnik ideje "humanog preseljenja" nije bio Dobrica Ćosić, ali nisu ni komunisti. Recimo, u periodu 1918.-1938. iz Jugoslavije u Tursku iseljeno je 250 hiljada muslimana, a 11. jula 1938. godine je potpisana čak Jugoslovensko-Turska konvencija koja je predvidela iseljavanje još njih 40 hiljada, uglavnom Albanaca. Sultanov hatišerif iz 1830. je predvideo iseljenje muslimana iz Miloševe Srbije. Milioni Grka i Turaka su zamenili mesta posle I sv. rata. I tako dalje...
O tome kakvo su mesto u nacionalnom sistemu vrednosti imali ljudi koji su odgovorni za najstrašnije zločine protiv drugih naroda pokazuje primer Đenerala Jankovića. Prema najrezvisanijim procenama, u periodu 1912.-1913., njegove jedinice su pobile na Kosovu oko 20 hiljada, i proterale oko 60 hiljada Albanaca. Za nagradu je jedno mesto na tom istom Kosovu (Albancima da se zasoli rana) nazvano po njemu. Toliko o, da parafraziram Ristića, "neprihvaćenosti zločina kao normalne političke prakse jednog režima" na Balkanu pre komunista. Dakle, mentalitet o kojem Ristić priča datira od pre komunista.
@homo faber
Hoćete reći da je u pitanju ubijanje ljudi, nenaoružanih, miroljubivih?
Srđan
Među ovih 20 hiljada je bilo jako mnogo civila, ako ste na njih mislili pod ovim "nenaoružanih, miroljubivih".
@homo faber
Znači, ipak je posredi oružana pobuna?
Hajde sad, demographic history of Kosovo, i pokažite mi gde se "uklapa" nedostatak od 80 hiljada ljudi na tom prostoru?
@Srđan
Ne, ne radi se o oružanoj pobuni. Naime, nisu se Albanci bunili protiv srpske vlasti, već je Srbija napala Tursku, čiji je Kosovo bilo deo.
Ceo period od 1878., od nezavisnosti Srbije, proterivanja muslimana iz tri priključena okruga, i njihovog izbeglištva po okolnim regijama koje su ostale pod Turskom, do 2004. i pogroma nad Srbima na Kosovu je obeležen naizmeničnim ubijanjima i proterivanjima Srba i Albanaca, na Kosovu i oko njega. Ako se tome doda i neredovnost popisa iz tog vremena, teško je pratiti sve te zločine kroz demografsku istoriju.
@homo faber
Znam da je Srbija Tursku, hoćete reći da je u tome problem?
homo faber,
koliko ja znam ti ljudi nisu otisli protiv njihove volje i na nacin da su osteceni za svoju imovinu. Turska je tim ljudima nudila imanja, a Kraljevina Jugoslavija isplacivala neki iznos.
Sa tim ljudima su odlazili i Srbi koji su podpadali pod Tursku sferu uticaja. Npr., dosta bogatih trgovaca sa juga Srbije je otislo u Tursku, ciji potomci i danas zive u npr.u (konkretno znam slucajeve) Istanbulu.
Zelim da kazem da je odlazak tih ljudi vezan za demontiranje stubova Turske vlasti i uticaja.
Tu ne vidim neku narucitu slicnost sa ubijanjem i pljackanjem Svaba (bez izuzetka) i naseljavanjem njihovih imanja sa "drugovima" iz Krajne, Bosne, Crne Gore, Makedonije,...
Naravno, ne osporavam cinjenicu da je za mnoge nesrbe-muslimane, dojucerasnje turske vojnike, u tom periodu bilo nepodnosljivo da ostanu u svojim sredinama, pa su mogli da biraju ili da odu u Tursku, ili da odu u sredine gde su Muslimani vecina (delovi Makedonije, Sandzak, Bosna), ili da se asimiluju sto su mnogi i u ucinili.
@fg
"koliko ja znam ti ljudi nisu otisli protiv njihove volje i na nacin da su osteceni za svoju imovinu."
Priznaćete da većina ljudi na Balkanu, bez obzira na veru ili naciju, drži da su "naši" uvek bili prisiljeni na preseljenje, a "njihovi" su uvek bili lepo zamoljeni da promene prebivalište...
@homo faber
Apsolutno!
O tome najbolje svedoče etnički jednolične sredine.
homo faber,
prilicno sam svestan da je ovo region bogat istorijom zlocina sa svih strana koji datira duboko u proslost, i da su pri tome zrtve na svim stranama bile brojne.
Ono zbog cega sam ja reagovao na tvoj komentar, odnosilo se na direktno na taj famozni srpsko-turski dil. Nista vise.
I na kraju, u Brutovom tekstu vidim nameru da se prikaze veza i kontinuitet komunistickih zlocina sa zlocinima Ratka Mladica (sto je lepo argumentovao), a ne negaciju zlocina koji su se desavali u periodu pre komunista, kao ni to su komunisti vlasnici "autorskog prava" zlocina tog tipa na ovim prostorima.
Sa druge strane, pokazuje se večiti napor da se u istu ravan stavi Osmanski sultanat, gde život hrišćanina nije vredeo ni cvonjka, naročito u kasnom periodu, Kraljevina Srbija/SHS/Jugoslavija i hvala Bogu što isto ne pokušavaju sa K&K ili Habsburškom ranije. Ono što je jako bitno, je zapaziti vreme i način kako se ophodi svaka od tih država prema "onim drugim", pa videti da Jugoslavija sovjeta predstavlja naslednika Osmanskog u progonu ljudi, koji iznad svega, drugačije zamišljaju svoj život, ako već nisu rođeni "pogrešno", te da je i komunističkoj Jugoslaviji, baš kao i sultanatu, više mesto u srednjem veku, nego u dvadesetom.
Slaviša, hvala za lepe reči i linkovanje mog teksta. Hvala i kolegama komentatorima na pohvalama i zaista korektnim i kvalitetnim primedbama. To se i moglo očekivati od probrane ekipe koja prati najbolji srpski blog.
Najviše primedbi je bilo od kada datirati nasilje i etničko čišćenje na Balkanu. Moja namera nije bila da osudim nasilje "kao takvo" (to bi bilo banalno, a i inače nisam neki pacifista), nego da podsetim na to da je komunizam instalirao sistem socijalnog terora kao pravilo, normalnost i osnov svog legitimiteta. Pre toga je, naravno, bilo etničkih čišćenja, nasilja u politici, "humanih preseljenja", ali to bi se teško moglo nazvati sistemom i ideologijom. Iako na Balkanu postoji duga istorija nasilja, revolucionarnih prevrata, iživljavanja plemenskih instinkata, to bi moglo da se nazove tek pred-totalitarnim elementima. Nacionalizam smatram bezubom ideologijom, fašizam mrtvim jedno 65 godina, tek pogodnim ideološkim batinama za uterivanje komunističkih istina u pravoverne glave. Samo je komunistička legitimizacija socijalnog terora mogla da sa takvom "lakoćom" napravi tako temeljnu socijalnu pustoš u bivšoj Yu (uz asistenciju avnojevske JNA, DB-a i ostalih polaznika ubrzanih kurseva odbrane & zaštite). I što je za mene paradoks, jedini sistem i jedinu ideološku vertikalu koju još uvek vidim ovde - i to postaje sve nametljivije - jeste komunističko antifašističko vjeruju. U Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji...svi legitimitet novonastalih država vezuju za komunizam i antifašizam. To je jedina i glavna "nenaučena lekcija" (da se izrazim helsinškoodboraški) iz ratova devedesetih i najveće breme koje balkanske nacije drži zakovanima u svojoj (komunističkoj) prošlosti. Bar malo narušiti ovu bratsku ideološku harmoniju bio je cilj ovog teksta.
Post a Comment