Pages

04 April 2011

Da li će ograničenje cene hleba dovesti do nestašice?

Vezano za post od pre neki dan, dobio sam dva mejla od ljudi koji me ubeđuju da je cena hleba limitirana na nivou koji garantuje da neće biti nestašice. Možda su i u pravu, ne znam. Ali, znam da ako ne dođe do  nestašica, to onda znači da ograničenje cene hleba nema nikakvog efekta.

Radi se o tome da postoje dve vrste ograničenja cena, nazovimo ih relevantno i irelevantno. Relevantno ograničenje je ono kod kojeg je cena maksimirana na nivou ispod tržišne, a irelevantno je ono kod kojeg je cena maksimirana na nivou iznad tržišne (recimo, kada bi cenu hleba ograničili na 1000 dinara, jasno bi bilo da ograničenje postoji, ali da je ono potpuno irelevantno).

E sad, ako je ograničenje relevantno, to onda znači da nestašice mora da bude. Jednostavno, tržišna cena je ona cena koja izjednačuje traženu sa ponuđenom količinom, pa ako je ograničenje cene ispod tog nivoa, tražiće se više nego što se ponudi - znači nestašica.

Ali, ako nestašice nema, to onda znači da je ograničenje cene potpuno irelevantno.

13 comments:

Goran said...

Ili ako je ogranicenje nerelevantno, a cena opet poraste nakon ukidanja ogranicenja, to znaci da imamo monopol...

MMiillaann said...

Ne,zašto se uvek skok cena pravda monopolima. To nema veze sa tim. Ni monopolisti nije zagarantovano tržišno učešće ako mu cene rastu,izuzev državih monopola kao npr struja u Srbiji.
Drugo pojam monopola je jako relativna stvar,zavisi da li ga definišemo u odnosu na državu,neki grad ili nešto još manje,u principu kad se obrazuju antimonopolski zakoni i agencije cilj im je da suzbiju monopol na republičkom nivou,što je i logično jer su to republički zakoni i republičke agencije,al sa lokalnim monopolima to nema veze. Konkretno u vezi sa hlebom koja kompanija proizvodi 40 posto hleba u Srbiji,nijedna,a samo takva bi mogla biti monopolista,jer je to definicija monopoliste,kompanija sa više od 40 posto tržišnog učešća,tržišta cele zemlje

MMiillaann said...

Bitno je još napomenuti dve stvari u vezi monopola.
Prva je da monopoli nisu nužno loša stvar,primer su npr Microsoft ili Intel,takve kompanije nisu postali svetski monopolisti nekim zakulisanim radnjama,dogovorima sa vlastima ili nečim treći već kvalitetom svojih proizvoda. Npr u principu moguće je napraviti operativni sistem,čak i za kompaniju srednjeg formata,razlog zašto to nije masovna pojava je što te kompanije bi morale proizvod istog ili bar sličnog kvaliteta kao Windows mnogo više da naplaćuju,jer bi im i investicije u taj operativni sistem bile mnogo manje,konkretno mnogo manje programera bi angažovali.
Druga stvar još bitnija je da ako i postoji neko štetno delovanje monopoliste na nekom tržištu,ono može biti uklonjeno jedino konkurencijom,dal iz iste države il neke druge nebitno,a ograničavanje cena samo šteti,jer ako je ograničavanje cena kako je u ovom postu nazvano relevantno dovešće ili do bankrota firme kojoj su cene ograničene,ili do porasta cena u budućnosti većeg nego što bi to bilo moguće bez ograničavanja cena i to su direktne,opipljive posledice. Ako je povećanje cena irelevantno posledice su indirektne,gubitak volje investitora da investiraju u granu koja je obuhvaćena kontrolom cena. Kontrola cena je lose-lose situacija

Igor said...

Ima tu jos jedan problem. Pekari sada imaju u svesti da drzava moze da im ogranicava cene po svom cefu (mozda ce sutra Vucic da je ogranici na 3 dinara), pa ce mnogi pokusati da "uzmu" sto vise dok jos mogu. Znam da bi u teoriji tada trebalo da se pootvaraju nove pekare koje ce prodavati hlep po nizim cenama, ali ovakve odluke usporavaju i taj proces. "Sta ako otvorim pekaru, pa mi ogranice sve cene na neku sicu. Bolje ne..."

Zvonko M. said...

"Economic in One Lesson", poglavlje XVII - "GOVERNMENT PRICE-FIXING", Henry Hazlitt

arslan said...

Mislim da su pekari zadovoljni ovom cenom. Inace, bi svi udarili u glasnu kuknjavu.
Oni da ne mogu opstati sa dosadasnjom cenom, odavno bi podigli cene. Ne bi se javno pogadjali sa vladom. Niko ne radi bez profita, bar u privatnom sektoru.

Stanke said...

Moguće je da je potez Vlade zapravo PR predstava: prvo preko naših medija uplašimo javnost da će cena hleba da skoči na 70 dinara, a onda je kobajagi ograničimo na 54 dinara, što je i dalje više od tržišne cene hleba, ali je dobar PR da ispadnemo kao socijalno odgovorna vlada. Dokaz za ovo je mlaka reakcija Unije pekara.

@Igor: da, sasvim tačno, izgleda. Osim toga, na snazi je i "privremena" zabrana izvoza pšenice, što verovatno znači da iduće godine neće biti pšenice. U stvari nemam pojma kako stvari stoje sa slobodom uvoza pšenice. U najmanju ruku, iduće godine će pšenica biti skuplja nego ove, a skoro sigurno i struja. U tom svetlu vrlo je neizvesna isplativost otvaranja novih pekara za hleb.
Pekare za pecivo su sasvim druga priča. Čujem da su zarade fantastične.

@MMiillaann:
Microsoft je uvek loš primer. Microsoft je do pozicije do koje je došao - došao tako što je sklopio ugovor o ekskluzivnoj distribuciji svog operativnog sistema MS DOS na IBM PC platformama. Pošto je ova platforma bila mnogo fleksibilnija i slobodnija od Mac-a, Microsoft i IBM su pobedili.
Intel je takođe u priči zbog toga što je sam IBM-om sklopio ugovor o ekskluzivnoj ugradnji svojih procesora u IBM PC. S druge strane u Mac su ugrađivani Motorola procesori. Ali opet, ukupna fleksibilnost platforme je donela pobedu trojca Microsoft-Intel-IBM nad Apple-Motorola. Na kraju Motorola je propala u svetu procesora, tako da danas Apple koristi Intelove procesore.

fg said...

Da li neko zna gde bih mogao da nadjem neki relevantan podatak o potrosnji hleba (kao gotovog proizvoda) po drzavama Evrope (moze i sire)?
Imam osecaj da je u Srbiji potrosnja hleba visa nego u ostalim delovima Evrope i sveta, i da je zbog naseg specificnog nacina ishrane (poprilicno homogenog) ovaj proizvod precenjen (u smislu egzistencijalne potrebe).

Ako je zaista visoka potrosnja hleba cpecificnost srpskog trzista, onda proizvodjaci hleba rizikuju smanjenje potrosnje ove namernice promenom nacina ishrane koji moze uslediti.

Lighthouse said...

@fg

Da, rizikuju, ali na duži rok. Do promena u načinu ishrane celog jednog društva ne dolazi preko noći, za to je potrebna najmanje decenija ako ne i više. U svakom slučaju to ne ide za nekoliko meseci.

fg said...

Sigurno da ne ide preko noci, ali u 21. veku kada postoje brojni proizvodi supstituti, velika informisanost potrosaca, migracije, ... sve ovo moze da znaci da u bliskoj buducnosti vise necemo slusati o poskupljenju hleba kao o razlogu da ce neko umreti gladan ili ce mu to uticati bitno na smanjenje zivotnog standarda.

MMiillaann said...

Stanke,
Sve to stoji al to nema veze sa tim što su postali monopolisti na tržištu,to su samo počeci koji su ih definisali u ranom razvoju PC računara u USA gde je to tržište i nastalo. Ko danas tera kineske ili ruske ili EU kupce da kupuje njihove proizvode,niko,a kupuju ih jer su najbolji. Iako je reč o kapitalno intenzivnoj industriji,ko brani recimo nekom milijarderu,koji se obogatio na bilo koji način da napravi sličnu firmu,pa on to ne može jer nema 40 godina iskustva u toj industriji,nema znanje,same pare mu ništa ne znače kad ne može takav proizvod da napravi.
Samo sam hteo reći da monopoli nisu nužno loša stvar,a takvo mišljenje je u nacional soc državi kao naša ukorenjeno duboko u javno mnjenje tj mišljenje većine

Zvonko M. said...

Милане,

Зависи како дефинишеш "монопол". По мени, монопол је само она компанија која је нелегално дошла у предност над конкуренцијом, а то може само преко политике и уз помоћ државе. Онда следи да Microsoft и IBM нису монополисти већ једноставно фирме које добро раде свој посао. Исто је важило и за Standard Oil својевремено.

Tom DiLorenzo је то одлично описао у књизи How Capitalism Saved America

Ivan Jankovic said...

Depresivno...zastrasujuce...2011 godine kontrola cene hleba kao "mera ekonomske politike". Posle se neko podsmeva Tomi i Vucicu i njihovom hlebu za tri dinara. Jedina razlika je numericka.