Pages

01 April 2011

Vreme je da se kupi džak brašna

Vlada limitirala cenu hleba. Kazna za one koji se usude da prodaju hleb po višoj ceni - do dva miliona dinara.

Milosavljeviću i Dragine, vratite se, sve vam je oprošteno!

23 comments:

Nemanja said...

Strasno!

(o)Zivela centralno-planska ekonomija.

Igor Let said...

Ja se i dalje tesim da je danas prvi april :)

Lighthouse said...

Za Srđana i sve druge koji su u komentarima na neke prethodne postove tvrdili kako LDP nije liberalna stranka, i kako između nje i drugih nema razlike (jer su sve navodno jednako i potpuno intervencionističke):
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=04&dd=01&nav_category=11&nav_id=503479

Nemanja said...

Vlasnik pekare u mom kraju je genije:

Snizim cenu hleba & ostale pekare drze visoku cena & vlada monopolisticka konkurencija => traznja za hlebom elasticna

Snizena cena & traznje elasticna => ogroman rast trazene kolicine & znacajan rast profita

Otud, u toj pekari je uvek guzva. Logicno, treba zadovoljiti celokupnu (pokradenu) traznju :)

mileusna said...

A planira se i regulacija cena u mobilnoj telefoniji. :)

Lazar Antonić said...

Valjda traznja neelasticna za osnovne namirnice, ali ista formula.

Nemanja said...

Traznja za hlebom u doticnoj pekari je neelasticna ukoliko sve okolne pekare snize cenu, sto one ne rade :)

U tom slucaju, njen vlasnik bi bio na gubitku:

Snizena cena & traznja neelasticna => mali porast trazene kolicine & pad profita

Срђан said...

@Lighthouse

Za Srđana i sve druge koji su u komentarima na neke prethodne postove tvrdili kako LDP nije liberalna stranka, i kako između nje i drugih nema razlike (jer su sve navodno jednako i potpuno intervencionističke)

За своју тврдњу имам и доказ, налази се на адреси коју сам навео (slobodarski.org). ЛДП и ниједна друга странка у Србији, не само да није либерална, већ није ни демократска. А зашто то повлачи интервенционизам? Јер се интервенционизмом у сопственим редовима баве. Статут Савеза комуниста има 250 страна, статут СРС има 105, па је број (код осталих, на пр ДСС) пао на 30, па на 15 (као ЛДП), али је суштина остала иста она, комунистичка. Мењали се програми, који нису у спрези са статутом.

Питање:
КАКО СЕ УЗДАТИ У СТРАНКУ КОЈА У СОПСТВЕНИМ РЕДОВИМА ПРОБЕГАВА ИНТЕРВЕНЦИОНИЗМУ, А ОЧЕКИВАТИ ЛИБЕРАЛИЗАМ?

То може само, ако та странка има религијски проблем :)

Срђан said...

Што се изјаве Јовановића тиче, она је разумна, и конструктивна. Пазите, да је господин условљен, гласовима, а и материјално, да је председник странке која је демократска, а и либерална (надам се), онда не би имао ту слободу да час прича једно, час друго, већ би морао да буде у линији. Немам ја проблем да човек буде председник, посланици ти који јесу, одборници ти који јесу, имам проблем што не постоји никаква спрега, то једноставно страно тело као и остале. Хране се државом и корпоративно. Да није тако, онда не би било ни ових коментара:

"Bič državne kontrole cena nikada i nigde nije rešio strukturne probleme proizvodnje i trgovine"
Pa zar nije LDP predložio da država ograniči trgovačke marže?
(Tony T., 1. april 2011 19:29)
...
"..da se okrene merama koje su dugoročne i tržišno orijentisane", reče tržišno orijentisani Čedomir Jovanović.
...
Cedo, ti si dokazao da hleb i motika nisu u nikakvoj vezi.
(Robert Lee, 1. april 2011 19:56)
...
*ovaj je dobar*
Čedo, džaba pričaš, našu vlast ne zanima hleb, ovde su kanibali u modi. Srbija već odavno jede svoju decu...
(Ranko, 1. april 2011 18:37)

fg said...

Lighthouse,
ocigledno je da ti imas drugaciji dozivljaj liberalizma, pa samim tim drugacije i definises liberalne principe.
Na sajtu LDP stoje izjave funckionera ove stranke koje dokazuju ono sto ja tvrdim (izjave Kenana Hajdarevica, Marka Karadzica...)

A kada si vec pomenuo...
Izjavu Cedomira Jovanovica linkovao si preko sajta b92 gde je ona stura, a ja sam je procitao direktno na LDP sajtu u celosti, pa mi je poprilicno jasno koliko Ceda i LDP imaju liberalnog potencijala. Da ne duzim, dovoljno je porazmisliti o nultim stopama PDV na osnovne namernice kao jednom od resenja ovog problema koja on nudi.

Ceda se bavi demagogijom i populizmom na isti onaj nacin i u istoj onoj meri kao Dinkic ili Djelic. To sto nema staza u vlasti kao pomenuta dvojca ne cini ga liberalnijim od njih.

Срђан said...

@fg

ПДВ. Разумем ја Вас, или бар мислим да разумем, али не би било лоше размишљати на начин које решење води ка бољем, па макар и у неколико корака. Сложићете се, регулација цена насупрот нултој стопи, шта има да се бира?

http://www.pescanik.net/content/view/6425/207/

Ево, добар линк. Добри говори, мада нису разумеле, ни једна, ни друга, ни четврта, везу између Титове државе и ове сад. У једном тренутку, гђа Павићевић упоређује Слобу и Јосипа, не успоставља везу међу њима, а камоли ка садашњем стању. Врте се мало у круг око тога, али не налазе траг...

Гђа Ракић-Водинелић говори о верским заједницама, традиционалним, несекуларној држави, не успоставља везу са осталим деловима говора. Стиче се утисак да у једном тренутку зажмуре, или нису једноставно, у стању. У сваком случају, добра је емисија, прочитајте ако имате времена.

Slaviša Tasić said...

Nemanja, ako samo ti snizis cenu onda dobijes sve kupce u svakom slucaju, bez obzira na elasticnosti, taj deo argumenta ti ne treba. Lazar ti dobro kaze, kod osnovnih namirnica traznja je neelasticna. A ako samo jedan spusti cenu on uvek dobije svu traznju, ali to se vise ne zovu (ne)elasticnosti.

Nemanja said...

".. kod osnovnih namirnica traznja je neelasticna.A ako samo jedan spusti cenu on uvek dobije svu traznju, ali to se vise ne zovu (ne)elasticnosti."

Slavisa, ne dobija svu traznju jer je u pitanju monopolisticka konkurencija.

Ako pekara pravi kroasane bas kakve volim, necu je menjati iako su jeftiniji u obliznjoj pekari.

Aleksandar Stevanović said...

Ja mislim da je hleb odavno prestao da bude homogen proizvod i da cena nije presudan faktor. Ili barem nije u bg i za ljude koji imaju iole pristojna primanja. Kod ove uredbe je manji problem sto neko mora da prodaje Savu ako je napravi po x dinara, nego sto su pekari obavezni da peku odredjenu kolicinu hleba tih karakteristika (mada ovo neka neko proveri, mozda se nesto i menjalo). I sa stanovista socijalne politike ovo je idiotski jer nista ne garantuje da ce taj hleb pazariti siromasni. Dakle kao i uvek socijalizam je duplo golo.

Slaviša Tasić said...

"Slavisa, ne dobija svu traznju jer je u pitanju monopolisticka konkurencija."

Ne menjaj temu. Samo ti kažem da se to o čemu si pričao ne zovu elastičnosti.

Nemanja said...

Slavisa, ne znam kako ti zoves kada mala promena cene izaziva veliku promenu trazene kolicine kod kupaca. Ja to zovem elasticna traznja.

Moj primer je univerzalan za monopolisticku konkurenciju.

Slaviša Tasić said...

Elastičnost pokazuje koliko se sa promenom cene menja tražena količina UKUPNO na tržištu.

U tvom primeru sa pekarom (a ranije si isto tako nešto pisao pa rekoh ajde da ispravim), kada jedan prodavac spusti cenu, mogu da svi odu kod njega ali to ne znači da se ukupno kupljena količina na tržištu promenila -- ljudi su samo promenili prodavca.

O elastičnoj tražnji bi govorili kada bi sniženje cene kod tvog ili drugih pekara povećala iznos ukupno kupljenog hleba na tržištu.

Nemanja said...

Jasno mi je u cemu je problem. Posmatras stvari kao makroekonomista, a ne kao mikroekonomista.

Milic Milovanovic i Stojan Babic te demantuju :))).

Mada, i ja se mozda nisam precizno izrazio:

FUNKCIJA traznje za hlebom u doticnoj pekari jeste ELASTICNA.

Slaviša Tasić said...

Evo po poslednji put, pa ako hoćeš razumi ako nećeš ostani tvrdoglav i nikad ništa nemoj da naučiš pošto već sve znaš.

Funkcija tražnje bilo kojeg pojedinačnog prodavca je elastična, kad postoji konkurencija. Štaviše, ako je savršena a ne monopolistička konkurencija, onda je taj efekat još izraženiji. Ovaj grafik koji linkuješ pokazuje kako je to samo delimično slučaj i u monopolističkoj konkurenciji. Da si linkovao savršenu konkurenciju efekat bi bio veći i bolje bi se video. Okreni prethodne strane iste knjige i videćeš i to.

U savršenoj konkurenciji tražnja svakog pojedinačnog prodavca je beskonačno elastična (kriva tražnje je horizontalna, poklapa se sa cenom). Ako od te cene prodavac skrene nagore, prihod mu pada na nulu; ako cenu smanji bar malo, dobija sav prihod sa celog tržišta.

Ali kriva tražnje pojedinačnog prodavca nam ne govori ništa o elastičnosti tražnje inače -- ona je samo slika stepena konkurencija na tržištu. Što je veća konkurencija, to je elastičnost kod individualnog prodavca veća. Kod savršene konkurencije, ona je beskonačna.

Sada da se vratimo na početni problem, situaciju u kojoj možeš da skreneš prihod sa tržišta se zove konkurentno tržište. Kada si govorio da je elastičnost tražnje kod tvog pekara veća, ti si ustvari samo rekao da je tržište konkurentno.

To prizivanje jedne individualne elastičnosti je zaobilazni put da se kaže da na tom tržištu postoji manja ili veća konkurencija. Termin elastičnost tražnje je rezervisan za cenovnu elastičnost ukupne tražnje na tržištu.

Tvoje individualne elastičnosti nemaju nikakve veze sa elastičnošću tražnje inače. Sa bilo kakvom elastičnošću tražnje, individualne krive tražnje mogu biti horizontalnije ili uspravnije, jer one samo pokazuju stepen konkurencije na tržištu tog proizvoda.

Pavle Mihajlović said...

Dopuna, relevantno tržište teško da može biti monopolistička konkurencija (osim možda lokacionih modela) jer se ne radi o diferenciranim proizvodima. Uredba važi samo za hleb Sava koji je homogen proizvod (manje/više) u kojoj god pekari i radnji ga kupio.

Slaviša Tasić said...

Bilo kakva da je konkurencija van čistog monopola, da ima dva ili milion prodavaca, poenta je ista. Te tzv. individualne elastičnosti su ustvari samo merilo konkurencije, pa su individualne krive tražnje sve uspravnije kad se približavamo monopolu, a sve horizontalnije kad se približavamo savršenoj konkurenciji. U svakom slučaju sniženje cene u odnosu na druge ti donosi prihod -- a sve je više tako što se približavamo savršenoj konkurenciji (znači uopšte ti ne treba monopolitistička konkurencija, naprotiv, veći je taj efekat kad smo bliže savršenoj konkurenciji).

A elastičnost tražnje je nešto sasvim drugo, promena ukupno prodate količine na tržištu u odnosu na promenu cene.

Nemanja said...

Pa vas obican covek ne bi razumeo, pogotovo ovog Pavla sa homogenim hlebom. Svako ko je ikada u zivotu kupio hleb, zna da se od pekare do pekare cak i beli hleb razlikuje. A da ne govorimo o razenom, ovsenom, crnom hlebu, itd.

Uostalom, covek iz primera koristi strategiju mnogo pre ove uredbe.

Mene, kao vlasnika pekare, iskljucivo zanima moja individualna funkcija traznje.Ni u jednom trenutku nisam mislio na elasticnost UKUPNE traznje (u trecem postu sam to naglasio - doticnoj pekari).

Proizvodjaca ne interesuje povecanje prihoda, vec uvecanje profita.

Valjda treba obrazloziti zasto u ograncenoj konkurenciji niza cena jednog proizvodjaca preuzima veci deo traznje, ne celokupnu. I sto je najvaznije, zbog cega donosi veci PROFIT proizvodjacu.

Zbog elasticnosti individualne funkcije traznje.

Срђан said...

Imamo i Centar "Tito"!
Razlika između dva je bledunjava, pa Vi vidite šta vam je raditi :)