Pages

05 April 2011

Jeftina energija

Naleteo sam na dva zanimljiva članka koja se bave proizvodnjom relativno jeftine energije.

1. O proizvodnji prirodnog gasa iz škriljaca (mislim da se tako na srpskom kaže "shale gas"), koji je dostigao 25% ukupne proizvodnje prirodnog gasa u SAD, a uz to drži cenu na ispod 50% cene od pre par godina, iako je cena nafte znatno porasla.

2. Indijska Tata Grupa je angažovala Daniela Noceru, profesora sa MIT, da razvije panel koji bi suštinski radio na principu fotosinteze i proizvodio struju iz obične vode. Navodno, iz jednog galona vode bi moglo da se dobije struje koliko potroši prosečna kuća za jedan dan.

24 comments:

SC said...

Ovo pod 2. nije izvor energije, već kontejner za el. energiju proizvedenu na neki drugi način. To je očigledno sa slike. Izvor je solarni panel, a višak se skladišti za kasnije korišćenje.

Срђан said...

Шелни гас није јефтин начин, већ јефтинији у односу на приструпачне изворе енергије.

Да се разумемо, шкриљци се могу и на други начин експлоатисати, само је питање која је цена. У случају североистока САД, ова опција, очито, приступачнија је од оне у Канади.

Што се тиче тачке 2, коментатор под називом СЦ је објаснио да није у питању извор, већ акумулација енергије. У том смислу, већ се развија мрежа једносмерне струје, али то није за ову страну.

MMiillaann said...

HVDC,High Voltage Direct Current nije akumulaciona već prenosna mreža,koja je razvijena davno već u Švedskoj,al ona je neupotrebljiva na rastojanjima manjim od 1000 km,jer su joj gubici veći nego naizmeničnoj mreži a i održavanje mnogo skuplje.

Marko Paunović said...

Ni nafta nije izvor energije. I ona je "samo" kontejner za cuvanje energije Sunca.

Izvor sve energije na Zemlji, osim nuklearne (mozda i geotermalne, ako ne gresim) je Sunce.

Mislim, ako cemo vec da cepidlacimo...

SC said...

Nije cepidlačenje, već suštinska razlika. Nafta je kontejner koji je već napunjen, a elektrolit je prazan i treba nečim da se napuni. Dakle, potreban je taj dodatni korak. To je kao puna i prazna baterija, očigledno je da prazna baterija nije ni od kakve koristi. Pri tome se naftna "baterija" punila stotinama hiljada godina. Uz to, ona ima veliku gustinu, koju drugi kontejneri nemaju, tako da je moguće sa punim rezervoarom automobila preći nekoliko stotina kilometara. To bi bilo teško postići s vodonikom ili solarnim panelima.

Срђан said...

Milane,
prenosna mreža se razvija kako bi se akumulacija izbegla. Možda može da se razume drugačije moj komentar, ali ako je tako, izvinjavam se.

MMiillaann said...

Srđane,
Ok onda nisam ja razumeo.

SC je u pravu,nije cepidlačenje u pitanju,nafta je izvor energije,dok solarni paneli ili bilo koji kolektor nije.
Što se tiče solarne energije,paneli iako bi dosta smanjili zavisnost od fosilnih goriva,masovnu upotrebu će doživeti tek sa pojefitinjenjem.
Što se tiče velikih solarnih elektrana Španija je što se tiče te tehnologije bez premca u svetu,Nemci za energiju vetra. Međutim najveći projekat,zaboravih kako se zove,koji EU već sprovodi jeste stavljanje solarnih panela u Saharu u Maroku. Neka optimističa predviđanja govore da bi između 2030-2050 struja iz tog izvora mogla biti praktično besplatna za sve korisnike u EU,mada verujući u kapitalizam naučio sam da nema ništa besplatno,ali razmere tog projekta govore da je stvarno moguće proizvoditi ogromne količine struje zaista mnogo jeftinije nego sad.

Bottom line is economics

SC said...

Suštinski problem s energijom u bilo kojoj formi je taj što ne postoji izvor (odnosno kombinovani izvori) koji mogu da zadovolje stalni (ekponencijalni) rast potrošnje energije. To je elementarna matematika i fizika. I zdrav razum. U jednom trenutku kriva energetskih potreba će preseći krivu koja predstavlja količinu proizvedene energije. To je samo pitanje vremena i to je jedino diskutabilno. Sudeći po intenzitetu diskusija o alternativnim izvorima energije, štednji itd. taj trenutak je vrlo blizu.

Срђан said...

@SC
Zato postoji cena, zar ne?

SC said...

Znam da je ovo sajt koji govori o ekonomiji, ali jednostavno realni svet je širi od toga. Da, postoji cena, ona će da raste, ali to neće dovesti do toga da energije bude više, tj. rast neće moći da se održava, što je jedini način da se ovako koncipirana ekonomija održi.

Marko Paunović said...

SC,

Ali uloga cene je upravo da se poveca ponuda, a smanji traznja.

Pitanje je samo elasticnosti i roka - naravno da traznja ne moze da prepolovi, ni ponuda da se duplira za dva dana, ali na duzi rok svakako da moze.

Problem je sto prosto linearno ekstrapoliras ponudu i traznju i kazes "pa ocigledno je da cemo imati problem", ali linearna ekstrapolacija ne uzima u obzir promenu cene i uticaj promenjene cene na ponudu i traznju.

SC said...

To što ti kažeš zaista važi, dok važi. Ali, ja govorim o tački singulariteta, kad ti zakoni više neće važiti, jer ponuda neće moći da se poveća iz fizičkih (tehničkih) razloga. Naravno, moj model je pojednostavljen, u realnosti će doći do padova i ponovnog rasta, ali generalni trend će ići nadole.

I naravno, sve je pitanje roka. Ako bismo imali beskonačno mnogo vremena, mogli bismo dobiti svu energiju koju emituje Sunce (ili bar onu koja dopire do Zemlje). Ali, nije sve u količini, bitan je i brzina protoka (flow) kojom dobijamo energiju. Ta brzina protoka (proizvodnje) je i za konvencionalne izvore nafte sve manja (iz geoloških razloga), a još je manja za alternativne izvore.

Aleksandar Stevanović said...

A zasto bi potrosnja energije rasla eksponencijalno na dugi rok. Broj ljudi ce se stabilizovati,sve veci broj ljudi ce ziveti u bogatim drustvima koja ce koristiti nvoe tehnologije, visa cena energije ce stimulisati stedljivije potrosace (na primer danasnji automobili trose u proseku 1/4 benzina u odnosu na one od pre 35-40 godine. Dalje, nove tehnologije uglavnom nisu energetski rasipnici. Sve u svemu ova eksponencijalna teorija ti je klasicno energetsko maltuzijanstvo.

SC said...

Zato što su ekonomija i realni, fizički svet povezani. Ako održavanje ovakve ekonomije zahteva stalan rast, to podrazumeva i stalan rast aktivnosti i porast potrošnje resursa svih vrsta. To sa automobilima je odličan primer. Energetska efikasnost je značajno povećana, ali je potrošnja nafte i dalje rasla, između ostalog zato što se povećao broj ljudi koji voze automobile. I uvek će tako biti, kad uštedite na jednoj strani, povećaće se potrošnja na drugoj. To je nužno da bi se održao ekonomski rast. Tvoj model bi možda bio moguć u nekoj sasvim drukčijoj ekonomskoj paradigmi.

Aleksandar Stevanović said...

vecina rasta u razvijenim zemljama se ostvaruje u sferi usluga. Kada dans siromasne zemlje koje se cupaju iz siromastva predju taj proces i one ce slediti istu putanju. Ajde da budem skroy jednostavan, ako mi plata poraste za 100% sigurno necu poceti da jedem lopatom.

SC said...

Vecina rasta u razvijenim zemljama se ostvaruje u sferi usluga zato sto su proizvodnju prebacili na Daleki istok. Kad Kina dostigne taj nivo, kome će oni prebaciti proizvodnju? Osim toga, i usluge troše energiju. Npr. turizam, gde se ogromna enerija troši na masovna putovanja avionom.

Evo grafika potrošnje energije u SAD. Na njemu se vidi da iako je SAD razvijena zemlja, potrošnja raste. Nagli pad pri kraju grafika je sigurno posledica recesije:

http://macromon.files.wordpress.com/2011/03/history-of-energy-consumption.jpg

Aleksandar Stevanović said...

U SAD mora da raste jer im raste i broj stanovnika usled imigracije. Ali ce cak i SAD za stotinjak godina prestati da budu toliko atraktivne jer ce se lepo ziveti i u drugim zemljama iz kojih ljudi sada beze.

A kada je o turizmu rec ako kerozin poskupi za 200% videces kako ce se smanjiti broj globtrotera.

SC said...

Da, to sam propustio da kažem, potrošnja per capita je u SAD već dugo konstantna, pa do ukupnog povećanja dolazi zbog povećanja stanovništva. A to je upravo u skladu sa onim što sam rekao za automobile - negde neki resurs mora da raste, a to su u ovom slučaju ljudi.

A kad pominješ vremenske periode, treba imati u vidu da su potvrđene rezerve nafte dovoljne za sledećih 40 godina, i to pri sadašnjoj potrošnji. Naravno, ta ekstrapolacija je nerealna, zbog kombinacije geoloških, političkih i ekonomskih faktora, ali daje neku sliku o vrmenskim rasponima o kojima govorim.

Aleksandar Stevanović said...

Ako se pogleda koliki je napredak postignut kod elektricnih automobila pitanje je samo dovoljno visoke cene nafte koja bi taj proces dodatno ubrzala, a isto vazi za sve uredjaje koji koriste derivate nafte. Isto tako se nekada pricalo sta ce biti ako se iscrpi ugalj, pa je nacija koja je imala najvise takvih paranoja na kraju zatvorila vlastite rudnike uglja pre nego sto su iscrpljeni u potpunosti.

SC said...

I sad se vraćamo na početak priče: odakle će doći ta struja? U takvoj količini da zameni naftu?

Срђан said...

Niotkuda. Ne postoji adekvatna zamena koja bi čak i današnjoj ceni nafte mogla da parira. Cena alternativne energije je daleko ispod isplativosti a tražnju podmiruju fosilni izvori. I šta sa tim?

Aleksandar Stevanović said...

Ima, ali je trenutno relativno skupo i ne omogucava da ekonomijom obima opadne cena. Zasto forsirati nesto tako dok je cena nafte i dalje relativno niska.Tu su i biodizel, a to sto su postupci jos uvek u dobu jure ne znaci da se nece razviti nesto novo.

Konacno, sigurno nema problema sa nuklearnom energijom.

Срђан said...

Ih. Sa petostruko većom cenom, sigurno ima :)
A tu baš i nema obima.
Inače, rezerve uglja su najčvršće, a ispitanih rezervi uranijuma ima do... 2020? Dobro, krenuše sa drugim, tipa plutonijum, ali to je, tanko.

SC said...

Zasto forsirati alternativu dok je cena nafte i dalje relativno niska? Zato što je potrebno vreme i energija da se izgradi potpuno nova infrastruktura za zamene, recimo za električne automobile. A za to je potrebna nafta, i to dosta nafte.

Priča sa biodizelom je više pri kraju nego na početku.

Evo članka koji veoma dobro rezimira ovu našu raspravu. Jedino što ne uzima u obzir je neka nova opcija o kojoj danas ne znamo ništa, ali su razlozi za to razumljivi:

http://richardheinberg.com/226-won%E2%80%99t-innovation-substitution-and-efficiency-keep-us-growing