Pages

01 March 2011

Reforme u Srbiji

Dva grafikona koji dosta govore.

Prvo, godišnje povećanje prosečne ocene za Srbiju po Transition Reportu EBRD-a, koji pokazuje "intenzitet" reformi po godinama.


Ovakav rezultat je donekle očekivan. Reforme u prvih par godina su prirodno nešto brže, jer se lakše sprovode - liberalizuješ trgovinu, ukineš ograničenja cena, doneseš Zakon o privatizaciji. Ali, kod nas je pad nakon prve dve godine dramatičan, što se bolje vidi na sledećem grafikonu. Čak, Koštuničina vlada je bila relativno reformska - poslednja godina koja bi se mogla nazvati reformskom je 2005 (kada je Srbija i dobila od Svetske banke "titulu" reformatora godine).

Dakle, na grafikonu je dato poređenje Srbije i nekih drugih zemalja u napretku u reformama u prvih deset godina tranzicije (opet prema EBRD, x-osa je broj godina od pocetka tranzicije, koji se razlikuje od zemlje do zemlje).



Sve u svemu, ne samo da zaostajemo za Češkom danas (što je naravno razumljivo), već zaostajemo i za Rumunijom 2000. godine. To je već teže objasniti, a voleo bih da čujem šta misle komentatori.

5 comments:

BluesRocker said...

Mislim da je razlika između Srbije i ostalih istočnoevropskih zemalja ta što je nama bilo relativno dobro u socijalizmu i što većina ljudi (birača) nema stvarnu želju za prelazak u kapitalizam već i dalje mašta o Titovom komunizmu. Zato se mnogi učlanjavaju u razne partije da bi se preko njih udenuli u javna preduzeća, škole, ministarstva, agencije, ... Zato mnogi studiraju po 10 godina da bi došli do parčeta papira pomoću koga će dobiti dobro plaćen posao gde se ne radi puno, a može nešto i da se ukrade - sitne nabavke, tenderi. Kad imaš ovakve birače, nikakve reformske ideje ne mogu da prođu na izborima.

Marko Paunović said...

Slazem se, mislim da je to sigurno jedan od faktora. To bi onda objasnilo spore reforme ne samo u Srbiji, vec i u ostalim bivsim Yu republikama. Ali opet ne verujem da se radi samo o tome. Dodao bih jos dve stvari:

1. Ozbiljniji politicki problemi sa kojima se Srbija suocavala tokom 10 godina (Kosovo, Hag, Crna Gora)

2. Manji ugled "Evrope" i "Zapada" kao posledica rata 1999. godine.

Срђан said...

U Srbiji do sada, nije bilo značajnih reformi. Smešno je upućivati na njih kada ni svojina nije utemeljena.

Nikola said...

Па ево ја мислим да оваква врста квантификације квалитативних чинилаца нема много смисла и да се прави пре свега зарад политичке пропаганде а не зарад бољег разумевања стварности.

Интензитет реформи није нешто што је могуће изразити једном цифром, а и да јесте, интензитет реформи сам по себи није претерано користан податак (на пример једне године ћу увести силне реформе, догодине видим да су те реформе биле лоше па вратим на старо, у обе године интензитет реформи је велики а у стварности није се десило ништа.)

Даље - које године је почела транзиција у Србији и зашто баш те? Рекао бих да су различити аспекти транзиције почели различитих година те да стога онакав график нема пуно смисла.

Saša said...

"većina ljudi (birača) nema stvarnu želju za prelazak u kapitalizam već i dalje mašta o Titovom komunizmu"

To je tačno. U Srbiji su sve stranke socijalističke, a Titov komunizam (socijalizam) se tretira kao vrhunsko civilizacijsko dostignuće. Naravno, stvari koje je pomenuo Marko su takođe dale svoj doprinos, ali ja na njih gledam isključivo kao na posledice odnosa prema Titovom komunizmu.