Popularna verzija je jednostavna -- uvedemo porez na banke, plaćaju bogati bankari, profitira država i preko nje mi svi. Pošto se radi o porezu na banke, jasno je da ga plaćaju banke.
Ekonomija kaže drugačije. U realnosti, porez ne plaća nužno onaj od koga se porez naplaćuje. Ko plaća porez, odnosno na koga se teret poreza prevaljuje zavisi od elastičnosti ponude i tražnje oporezovane robe.
Elastičnost je cenovna osetljivost -- stepen u kojem ponuda ili tražnja reaguju na promenu cene.
Kod poreza, mehanizam je sledeći. Što je ponuda elastičnija, što na smanjenje cene prodavac više reaguje smanjenjem ponuđene količine, veći deo tereta poreza se preko cene prevaljuje na potrošače. Što je tražnja elastičnija, što potrošači više reaguju na porast cene smanjenjem kupovine, veće su šanse da porez plate prodavci, a u našem slučaju banke kao prodavci kapitala.
Elastičnost domaće tražnje za kreditima je stepen u kojem zajmoprimci reaguju na kamatu. Kamatna stopa je svima važna, ali stanovništvo i privreda nemaju previše izbora jer su uglavnom ograničeni na domaće tržište. Kad se uvede porez na sve banke kamate porastu svima, a vi svejedno od nekog morate uzeti kredit.
Sa bankama je drugačije. Kapital je veoma pokretljiva, najpokretljivija roba. Banke koje posluju u Srbiji imaju filijale i u matičnim zemljama i po celom istočnoevropskom regionu, što znači da njihovo tržište nije ograničeno na Srbiju. Zato je cenovna elastičnost ponude kapitala velika. Banke mogu i na relativno malu promenu cene u Srbiji reagovati relativno velikim premeštajem plasmana u druge zemlje.
Šta bi onda bila posledica poreza na banke? Ponuda kredita bi opala i kamatne stope bi skočile. Teret poreza bi najvećim delom pao na domaće potrošače. Banke bi takođe bile pogođene, ali dosta manje, jer imaju opciju premeštanja plasmana u druge zemlje. Čisti dobitnici bi bili jedino potrošači tih drugih zemalja, u kojima bi zbog dodatnog priliva novca kamatna stopa opala.
To na grafiku izgleda ovako -- kad je kriva ponude horizontalnija (elastična), a kriva tražnje vertikalnija (neelastična), porez plaćaju potrošači.
.svg){kind=link}
12 comments:
Ovakav pristup citaocu, gde mu se obracate kao potrosacu cija pozicija moze biti ugrozena uvodjenjem ovakvog poreza, je daleko manje efikasniji od onog gde bi se fraza "makroekonomska stabilnost" pomenula barem 12 puta. I pored toga dalo malo pojasnjenje sta bi se desilo sa dinarom u slucaju da bankari povuku svoje plasmane iz Srbije.
Nas prosecni gradjanin je do te mere zadojen kolektivizmom da on ne razmislja o sopstvenim interesima kao individua, vec "tripuje" da je deo jednog slozenijeg organizma gde njegova sigurnost kada je egzistencija u pitanju mora biti zagarantovana. Tako da napad na dinar izaziva bes, dok skuplji kredit za stan je posledica pohlepe stranih bankara.
Hocu da kazem da ce vas komentar o valjanosti uvodjenja jednog ovakvog stetnog poreza verovatno ostati neprimecen. Iako se radi o vrlo ozbiljnoj stvari, nazalost.
Nas prosecni gradjanin je do te mere zadojen kolektivizmom da on ne razmislja o sopstvenim interesima kao individua
Ovo treba postaviti na sve billboarde u Srbiji.
Па, сад видимо зашто је битан закон о заштити корисника финансијских услуга. Требало је на време размишљати - прво увести фиксну каматну стопу, онда пустити становништво да се задужи до максимума, а онда увести порез на банке.
Nikola,
Fiksna stopa postoji,samo je stvar onoga ko uzima taj kredit da li će pročitati dobro šta piše u ugovoru.
Zaduživanje stanovništva do maksimuma vodi u finansijsko ropstvo,ni to ti niko ne brani da uradiš ako hoćeš možeš da se zadužiš do svog maksimuma. Čak i da se kompletno stanovništvo zaduži do maksimuma a posle uvedeš porez na banke to će imati za posledicu samo poskupljenje kredita koji će tek biti uzeti.
fg, odlično zapažanje!
Slavisa - dodaj:
"Uvodjenje poreza na banke bi dovelo do inflacije od 300%, a evro bi vredeo 300 dinara"
Još kad bih mogao i Kosovo nekako da ubacim u teoriju... To je slična apstrakcija.
Фиксна стопа постоји у теорији али у пракси се ретко виђа. Џаба читање уговора кад је нико или скоро нико не нуди.
Свуда на свету, законом је забрањено продати себе у ропство. Зашто не би било забрањено и довести себе у финансијско ропство?
Pa mozes slobodno da dodas i Kosovo, posto svi znamo da bez ekonomski jake Srbije, nema ni Kosova u okviru Srbije.
A KAKO PRODAJA DRŽAVNIH ZAPISA UTIČE NA PONUDU KREDITA?!
Dodati još i: zbog smanjenog obima posla, zaposleni u bankama bi dobili otkaze. :)
To se ove godine već i dogodilo u jednom manjem obimu kada su neke banke reorganizovale, zatvorile određene poslovnice i otpustili radnike.
Post a Comment