Problem koji zakon hoće da reši je menjanje kamatnih stopa u toku otplate kredita. Pretpostavljam, prema vestima, da problem nije što banke krše ugovore o kreditu -- da je to bio problem valjda bi se tako reklo. Regulacija inače jeste jedna zamena za neefikasno sudstvo i kad bi se radilo o masovnim kršenjima ugovora regulatorna zaštita potrošača bi imala više smisla.
Ovde se ne radi o tome, već banke samo koriste klauzule koje su već postojale u ugovorima. To znači da su korisnici uzumali kredite sa promenljivim kamatnim stopama. Ako im to nije bilo jasno rečeno u ugovoru, ako je dato u sitnoj štampi ili nerazumljivim rečnikom, sudovi opet imaju načina da zaštite korisnike kredita.
Ali ako je to u ugovorima jasno rečeno, onda ovde imamo paternalističku regulaciju koja štiti ljude od njih samih. A takva regulacija obično ima i ekonomske efekte koji su suprotni od željenih.
Korisnike kredita, posebno sada kada je taj problem poznat, ništa ne sprečava da insistiraju na fiksnoj kamatnoj stopi u ugovoru. Ali izgleda da oni to ne rade, jer bi u slučaju insistiranja na uklanjanju klauzule o promeni kamatne stope fiksirana kamatna koju bi dobili bila viša od ove koja je promenljiva u posebnim okolnostima.
Ono što zakon radi je prisiljavanje i korisnika i banaka na ugovor bez klauzule o mogućnosti promeni kamate. Efekat takvog zakona će biti isti kao i kad bi svi korisnici kredita zahtevali fiksirane kamatne stope bez klauzule o promeni. Banke će u tom slučaju morati da ukalkulišu dodatan rizik i moći da rade samo sa povišenom kamatom.
Tako će zakon namenjen zaštiti potrošača neminovno povisiti prosečnu kamatnu stopu za potrošače. Mediji kažu da banke "prete" većim kamatama, ali bankarsko tržište u Srbiji je konkurentno, nijedna banka nije u situaciji da preti. Samo znaju da će dodatna zaštita morati da se uračuna u cenu.
3 comments:
Па, ово је један пример у ком тржишно решење једноставно не ради. Све банке нуде корисницима типске уговоре и, осим за највеће клијенте, неће пристати на преправљање тих уговора. Такође, ниједна банка на тржишту не нуди фиксну каматну стопу у тим типским уговорима. Не видим начин да се ово реши друкчије осим регулацијом. Наравно да ће то повећати каматну стопу, али већа каматна стопа је мање зло од потпуно несигурне каматне стопе (шта спречава моју банку да дигне каматну стопу на 1000% рецимо).
"Sta sprecava banku da digne kamatnu stopu na 1000%?"
Reputacija. Banka koja bi to uradila bi ostala bez klijenata.
Dobro je pitanje zasto nema kredita sa fiksnom kamatom. Medjutim, kratkim guglovanjem pojma "krediti sa fiksnom kamatnom stopom" sam nasao nekoliko banaka koje nude upravo takve kredite, izmedju ostalih Hypo, Volks i SoGe.
Ljudima nije bas ocigledno ovo sto tvrdis da je "veca kamatna stopa manje zlo od potpuno nesigurne kamatne stope". Razliciti ljudi imaju razlicitu toleranciju prema riziku, to sto ti preferiras sigurnost po visoj ceni, ne znaci da svako to misli.
I poslao bog coveku refinansiranje. Pa bi i unilateralno dizanje kamatne stope za 2-3 pp, moglo da vodi samo tome da banka ostane bez plasmana, a da druga iskoristi gresku alave banke.
Drzavna regulacija ce zasigurno imati za posledicu lineran rast svih kamatnih stopa.
Osim fiksne kamatne stope na trzistu postoje i kisobrani kojima se unapred odredjuje najvisa moguca varijabilna kamatna stopa.
Post a Comment