Komentator Milan pita za naše mišljenje po pitanju predloženih izmena kod poreza na imovinu. Prvo da kažem da nisam detaljno čitao najvljene izmene, ali po onome što se najavljuje, zaključio sam da su izmene manje - više razumne. Osnovne izmene su da se uklanja umanjenje poreske osnovice po osnovu amortizacije, ad valorem poreska olakšica za život u stanu se menja specifičnom, a uvodi se i jedinstvena (maksimalna) stopa poreza od 0,4%.
Nekoliko komentara:
1. Porez na imovinu je prihod lokalne samouprave. Zakonom je predviđeno utvrđivanje poreske osnovice i maksimalna stopa, a opština može i da je utvrdi na nivou od 0%, ako želi. Sa druge strane, pošto je zakonom definisana poreska osnovica, opštine su onemogućene da kod poreza na imovinu rade isto što rade kod raznoraznih lokalnih naknada - da reketiraju unapred određene firme.
2. Način utvrđivanja poreske osnovice je loš i ostaje loš. Sada se makar briše korekcija za starost objekta, što je dobra stvar, mada je veza sa tržišnom cenom i dalje veoma labava.
3. Porez na imovinu je dugo bio progresivan, ali to praktično nije imalo nekog efekta, što zbog neuknjiženih objekata, što zbog potcenjene osnovice, što zbog činjenice da se radi o lokalnom porezu. Ova poslednja činjenica je nebulozna i dobro pokazuje način na koji se u Srbiji pišu zakoni. Da navedem primer.
Recimo da je zakonom predviđena stopa od 0,5% na vrednost imovine do 100.000 evra i 1% na vrednost iznad tog iznosa. Ako neko ima stan u Beogradu od 80.000 evra i vikendicu u Novoj Pazovi od 40.000 evra, prvi problem je što ovi u Beogradu ne znaju za vikendicu, a ovi u Pazovi ne znaju za stan. Ali, čak i da znaju, zakonom uopšte nije predviđeno ko bi imao pravo da oporezuje 20.000 evra po višoj stopi, Beograd ili Pazova.
4. I dalje se neće oporezovati zemljište, već će se plaćati naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, što je loše. Ministarstvo prostornog planiranja je predvidelo u Zakonu o planiranju i izgradnji ukidanje ove naknade čim se ona integriše u porez na imovinu, ali Ministarstvo finansija to još uvek nije uradilo. Razlog zašto to nisu uradili je jasan - naknadu uglavnom plaćaju firme, a porez pretežno plaćaju građani. Integrisanje naknade u porez bi smanjilo poresko opterećenje privrede, a povećalo opterećenje građana. Pošto pravna lica nemaju pravo glasa, u predizbornoj godini je takva odluka razumljiva.
Gledajući šire, porez na imovinu je ili najpravedniji, ili najnepravedniji porez, sve zavisi od toga koga pitate. Neko će vam reći da nije fer da se oporezuje imovina, već da se treba oporezovati prihod, uključujući i prihod od imovine. Drugi će vam reći da je imovina najbolja mera nečijeg bogatstva i da je to najprirodnija poreska osnovica.
17 comments:
Među onima sam koji porez na imovinu smatraju nepravednijim od većine drugih poreza. To zato što se njime diskriminatorno dvostruko oporezuju oni koji su svoj prethodno već bar jednom oporezovan prihod potrošili na nekretnine a ne na potrošna dobra. Ako A kupi čamac, a B vaučer za krstarenje oko sveta, za iste pare, i obojica jednom plate na isti iznos 18% PDV, zašto bi A svake godine plaćao još jedan porez (na imovinu) a B ne?
Ne mogu a da ne prokomentarišem tvrdnju da veličina imovine navodno prilično precizno ukazuje i na prihode imaoca. To je najobičnije gatanje. Kao kad bi imovno stanje merili telesnom težinom (aha, znači puno jede, znači puno zarađuje) ili nabildovanošću (aha, znači ima para za teretanu) ili, da idem do apsurda, bogatstvom rečnika (koje se da izmeriti posle dužeg razgovora) (aha, slatkorečiv je, dakle ume da obrlati više ljudi da mu daju pare). Neko prihode (govorimo o legalnim, već bar jednom oporezovanim prihodima) potroši u sivoj zoni ekonomije, neko u inostranstvu, neko na legalno bar jednom oporezovana potrošna dobra u zemlji, neko ih stavlja na račun u banci, neko ulaže u posao, a neko kupuje nekretnine. Zašto bi ovaj poslednji bio baš onaj ko će posebno jako biti oporezovan, bitno jače od ostalih pomenutih? Naročito je kod nas, u zemlji koja je još u tranziciji, pogrešno suditi o nečijim prihodima na osnovu lokacije i uopšte uslova u kojima stanije. To možda važi za sređene zemlje (i sređena vremena, kakva današnja nisu ni u jednoj zemlji), gde doista kad samo kažeš u kom kvartu grada živiš svi znaju glavno što ih o tebi interesuje. U nekim je zemljama mesto stanovanja deo građenja ciljne predstave o sebi a ova bitno utiče na poslovne rezultate. Ipak, još jednom ponavljam, sve je to gatanje. Porez na prihode, a još bolje (jer ga je teže učiniti progresivnim) porez na dodatu vrednost, su mnogo bolja rešenja.
Javljam se i po treći put na ovu temu, samo da zatražim od države da prestane da troši energiju na mozganje o tome kako zakrpiti postojeći budžet uvođenjem novih i povećanjem postojećih poreza, već da počne razmišljati o tome kako da budžet drastično smanjuje, prvo izbalansirajući ga a kasnije (i to takođe što pre) budući u stanju smanjivati poreze i sve druge obavezne doprinose.
"Ako A kupi čamac, a B vaučer za krstarenje oko sveta, za iste pare, i obojica jednom plate na isti iznos 18% PDV, zašto bi A svake godine plaćao još jedan porez (na imovinu) a B ne?"
Odlično zapažanje!
"Porez na prihode, a još bolje (jer ga je teže učiniti progresivnim) porez na dodatu vrednost, su mnogo bolja rešenja."
Slažem se, a naročito sa poslednjim komentarom.
@Lighthouse:
Praviljna! Sve se slažem.
Odmah da kazem da smatram da su svi porezi losi i da bih licno bio najsrecniji kada uopste ne bi ni postojali, ali ako bih morao da biram koji porez treba povecati moj odluka bi definitivno bio porez na imovinu.
Za razliku od Lighthouse koji se bavi kriminalnom prirodom ovog poreza, ja bih se porezom na imovinu (kao i uostalom svim drugim porezima) bavio sa stanovista ekonomskih posledica koji oni imaju na drustveno ekonomske tokove.
Preciznije, povecavati ostale poreze zapravo znaci destimulisati aktivnosti koje se oporezuju. Ovde narucito treba imati u vidu najsiromasniji deo populacije, zatim preduzetnicku klasu itd.
Sa druge strane, imamo situaciju da ako povecamo porez na imovinu, povecavamo zapravo porez na stock, ondosno bogatstvo. Pozitivna ekonomska posledica ovakvog poteza mogla bi biti podsticaj poreskom obvezniku da pribegne smanjivanju poreske osnovice, tj. konvertovanje stock-a u flow. Dakle, ako poreski obveznik poseduje 14 stanova, imao bi podsticaj da ih izda ili proda i novac ulozi u neki posao. U suprotnom imace vece troskove za iznos poreza na imovinu ukoliko se odluci na "pasivnost"!
Sve sto ogranicava i sprecava stvaralacku prirodu pojedinca je bljak i fuj! :)
Fg,
Ja sam se bavio pretežno etičkim, političkim i logičkim pitanjima u vezi s porezom na imovinu i porezima uopšte. Naravno da su i posledice veoma važne, i dobro je što ste pokrenuli pitanje ekonomskih posledica poreza na imovinu. U vezi s tim imam par nedoumica.
Prvo, je li preveliko ulaganje u nekretnine (na koje vi aludirate), ako je doista preveliko (ko je pozvan da to proceni?) posledica ne hira ulagača, nego njihove nemogućnosti da svoj kapital ulože u nešto što će donositi veći prinos, u neku proizvodnju ili usluge, u neki biznis?
Drugo, nije li i ulaganje u nekretnine produktivno ulaganje, onda kad vlasnik izdaje nekretninu? Ako je ne izdaje, pa ona zvrji prazna, tek onda se vredi zapitati koja ga je anomalija u ekonomskoj politici, ili u sistemu vladavine prava, obeshrabrila da nekretninu izdaje, i to legalno, s overenim ugovorima i plaćanjem svih dažbina?
Treće, je li vlast uopšte pozvana da utvrđuje kako ljudi treba da troše svoj novac, da li da ga ulažu u biznis ili da im leži kao mrtav kapital? Neće li velika većina, ako su samo uslovi OK (business-friendly ekonomska politika, zaštita vlasničkih prava i ugovora i uopšte vladavina prava), radije staviti svoj kapital u promet kako bi ga evtl. uvećali nego ostaviti da kuće zvrje prazne i propadaju? Je li država toliko pametna da ona treba da odredi da li je ulaganje u "14 kuća" "produktivno" ili je bolje da ulagač otvori, recimo, firmu za asfalitaranje ulica i puteva, pa da lepo, kao svi slični, zavisi od svog potpisa na pristupnici za tu-i-tu stranku, od milosti ministra hoće li mu isplatiti za pošteno urađene radove, uopšte, od toga je li "u sistemu" ili nije?
Četvrto i poslednje zasad, prevelik porez na imovinu čak obeshrbruje neke "produktivne" ekonomske aktivnosti. Na primer, gerontološki i uopšte rezidencijalni turizam. Stranci i naši iseljenici u godinama teže će se odlučiti da ovde kupe kuću ili stan i nasele se /vrate se, ako je porez veći. Povremeni turisti će se teže odlučivati na kupovinu/gradnju vikendice, samim tim će ređe dolaziti. Uopšte ne treba potcenjivati značaj tih stalnih turista, jer oni dobijaju novac sa strane a troše ga ovde, ovde su veći deo godine (ili bar svake godine po mesec-dva) i svojom kupovnom moći mogu u nekim malim mestima itekako podstaći lokalnu uslužnu ekonomiju.
Ja ne govorim o povecanju poreza na imovinu kao nacinu da se ljudi nateraju da rasprodaju svoju imovinu i investiraju u druge delatnosti, vec kao nacinu da se napravi potez koji ce izazvati manje stete u ukupnim drustveno ekonomskim tokovima.
Povecanje poreza na prihod je daleko gora varijanta od povecanja por. na imovinu, ista prica vazi i za poreze na potrosnju itd.
Prosto, povecali bi se troskovi poreza na imovinu i za neke poreske obveznike bi to bila nova realnost u kojoj bi oni morali da preispitaju svoja ulaganja.
Ali, zašto bi to država radila, ako je, navodno, sve učinila da podstakne ulaganja u biznis? Ako je sve učinila, onda će ljudi i ovako i onako biti racionalni pa neće držati mrtav kapital nego će ga prodati i uložiti u biznis. Ili?
Drugo, ne slažem se da bi jače oporezovanje potrošnje bilo lošije od oporezovanja ulaganja u imovinu.
Napokon, moja poenta, i opet je ponavljam, jeste da je stvarno bilo dosta mudrovanja o tome koji porez podići, nego treba napregnuti vijuge (dovoljno bi bilo i malo napora, ne mora previše) da se vidi gde sve država može i mora da uštedi, kojih svojih nadležnosti da se odrekne, kako da smanji da ne kažem sroza, stropošta svoj nivo potrošnje, tako da bi mogla imati ne samo uravnotežen budžet nego i mogućnost da smanjuje poreze (i doprinose) i tako stvarno (i jedino tako) "podstiče proizvodnju".
Meni malo izgleda nepravedno da onaj ko je kupio zemlju (Kole, Miško, Nicović po 20k hektara) ne plaća porez i još mu država plaća 100€ po hektaru, a vlasnik jednog stančića u sprčenom krugu dvojke treba da plati na primer 500€ godišnje za taj luksuz.
Nemoj sada posle par postova o mudrovanju sta je bolje (manje lose) podici!
Naravno da je najbolje da se smanji potrosnja i da se stvori prostor za smanjenje poreza, ali od toga nema nista.
Povecati porez na potrosnju je mozda najgori moguci potez koja drzava Srbija moze da uradi.
To bi dotuklo privredu zbog dodatnog smanjenja likvidnosti, a i stvorilo pretpostavku za "beg" privrede u sivu zonu.
I nisam shvatio ovo "podstice proizvodnju"? Jel to bilo meni namenjeno?
Ne nužno vama. Bilo kome ko tvrdi da će oporezivanjem imovine naterati vlasnike da imovinu prodaju i novac ulažu u biznis u koji ne bi ulagali i pri sadašnjim porezima. Nego će, bar oni najbogatiji, prodati imovinu i kupiti istu takvu u inostranstvu gde su porezi manji ili ih nema (Nemačka!), ili prosto staviti na račun ili strpati u neki sef ili slamaricu. Pa onda nema poreza!
Ovaj porez sam po sebi mi nije toliko problematičan koliko trend kojim se kreće Vlada. Porez na imovinu je u najavi, a priprema se i obračun sa ofšor kompanijama (?!) šta je sledeće? I da li će taj novi zakon o dobiti preduzeća ako ga uopšte bude zakačiti baš samo ofšore firme ili ćemo i mi ostali biti kolateralna šteta kako to obično biva?
Biće ko u onoj pripovetci o magarcu kad seljak kaže "taman sam ga naučio da ništa ne jede, a on crko". Tako će i Vlada taman lepo napuniti budžet a neće biti nikog u zemlji da živi, radi i investira.
Mileusna,
Bravo za poređenje s magarcem, na temu mantre "punjenja budžeta". Kad čujem tu frazu "punjenje budžeta", dođe mi, da citiram čuvenu Gebelsovu, da se mašim za pištolj. Dokle više punjenje budžeta, kad će jednom pražnjenje, u smislu smanjenja, u smislu grozničavog razmišljanja koja i koja kinta baš i ne mora da ide u budžet nego ima i teorijske šanse da ostane građanima i privredi, kad će to, za ime svega?!
"Kad čujem tu frazu "punjenje budžeta", dođe mi, da citiram čuvenu Gebelsovu, da se mašim za pištolj."
Krajnje je vreme da raščistimo na ovom blogu, u pitanju je bio Gering.
"Meni malo izgleda nepravedno da onaj ko je kupio zemlju (Kole, Miško, Nicović po 20k hektara) ne plaća porez i još mu država plaća 100€ po hektaru... "
Rešenje naravno nije u uvođenju poreza, već u ukidanju subvencija.
"Naravno da je najbolje da se smanji potrosnja i da se stvori prostor za smanjenje poreza, ali od toga nema nista."
To što vlast ne namerava da smanji potrošnju ne znači da se treba pomititi s tim da je državna potrošnja prirodnim zakonima uslovljena stvar, a da je jedino o čemu treba da pričamo to odakle da nam uzmu.
Sada zapravo uvode nove poreze da bi finansirali novu potrošnju (povećanje penzija sledeće godine, "podsticaji" privredi, nacionalna teniska akademija, raznorazni pork barrel pred izbore...).
Post a Comment