Slavopojka FD Ruzveltu u National Review i frontalni napad na sve klevete i laži da je on produžio Veliku Depresiju i napravio išta loše uopšte.
Ja sam čitao i nisam iskreno mogao da verujem. U godini kad republikanci i "konzervativci" planiraju da naprave veliki comeback sa pro-tržišnom filozofijom i kritikom Obame kao etatiste, vodeći konzervativni list donosi hvalospev najgorem fašisti i kolektivisti u američkoj istoriji na tri strane!!! I kaže kako je on bio uspešan, a Obama nije. Nije dovoljno kompetentan. Zaista sa takvim zagovornicima "desnice" nikakav drugi neprijatelj Americi i nije potreban.
4 comments:
Roosevelt je fasista?!? ROFL
Da, Ruzvelt je fasista. Njegov program New Deala je bio koncipiran po ugledu na Musolinijevu ekonomsku politiku. Musolini se Ruzveltu divio do imbecilnosti. Ideja korporativne drzave, gde sindikati, privatni biznis i vlada rade zajedno da kartelizuju i gleihschaltuju celu ekonomiju je fasizam. Fasizam je 1920ih i 1930 bio enormno popularan na Zapadu, ukljucujuci i Ameriku. "Progresivni" intelektualci su prosto obozavali Musolnija, u cemu je prednjacio casopis New Republic, ali i drugi. Univerzitet Kolumbija je imao "kulturni centar" Casa Italiana koji su upravljali progresivni profesori, a koji je zaprao bio instrument fasisticke propagande u Americi.
To sto je Ruzvelt ratovao protiv fasista kasnije nema nikakvog uticaja na ocenu njegove politike, a jos manje njegove politicke filozofije. I Tito se posvadjao sa Staljinom 1948, pa to jos uvek ne znaci da je time prestao da bude komunsita.
Gospodine Jankovicu,
koliko je meni poznato zaista postoji jedan autorski clanak objavljen u New York Timesu tridesetih godina u kome se Musolini pohvalio da je Ruzveltova politika "na liniji onoga sto mi radimo u Italiji". Iz ove cinjenice ne sledi da je Ruzvelt koncipirao svoju ekonomsku politiku na osnovu Musolinijevog iskustva. Fasizam jeste bio u izvesnoj meri popularan 20-tih i 30-tih godina, ali je preterano reci da je bio "enormno popularan".
Generalno, u zemljama sa duzim demokratskim i liberalnim tradicijama (Britanija, Francuska, SAD) nije pustio dubljeg korena.
"Ideja korporativne drzave, gde sindikati, privatni biznis i vlada rade zajedno da kartelizuju i gleihschaltuju celu ekonomiju je fasizam."
Tacno, samo nista od ovoga Ruzvelt nije pokusavao da sprovede. Korporativizam je neka vrsta socijalistickog ucenja, zapravo pokusaj da se "klasna borba" po marksistickom ucenju zameni idejom "saglasnosti". Ideja je u tome da se klasna udruzenja radnika (sindikati) i poslodavaca zamene tzv. korporacijama. Korporacije nisu klasne nego strukovne organizacije koje okupljaju i radnike i poslodavce. U tim organizacijama bi se pod nadzorom i uz arbitrazu drzave ostvarivala prisilna "saglasnost" rada i kapitala.
Ostaje samo pitanje: da li je ovaj koncept primenjen u Americi? Ne naravno, Ruzvelt jeste ojacao sindikate, ali nije stvorio bilo sta slicno "korporacijama".
vladygar,
procitajte recimo knjigu "Three New Deals" Wofganga Schivelbuscha ili Liberal Fascism Jone Goldberga, posebno poglavlje "Ruzveltov fasisticki New Deal". U obe cete naci vrlo detaljan opis do koje mere je Ruzvelt sledio Musolinija u ekonomskoj politici. New Republic, glavno glasilo americkih progresivaca, je godinu za godinom pisalo prave ode Musoliniju. Herbert Croly, uz Djuija vodeci intelektualac progresivne ere je bio slepi obozavalac i Musolinija i Lenjina. I Hitler i Musolini su se divili Ruzveltu. Hitler je recimo izjavljivao da je on impresioniran politickom snagom Ruzvelta koji gazi sve pred sobom i prevazilazi protivljenje Kongresa, lobija i medija. U njemu je video olicenje Firer principa. Iz danasnje perspektive nije uvek lako privhatiti do koje mere je fasizam 1930ih bio opsteprihvacena stvar na Zapadu. To sto je u Engleskoj ili Americi formalno opstao visestranacki ssitem, ne znaci da fasisticke ideje nisu dominirale. Samo znaci da fasizam nije uspeo da potpuno eliminise demokratske institucije.
Glajhsaltovanje je bilo sustina New Deala. Detaljna regulacija i kartelizacija svih industrijskih grana u dogovoru vlade, sindikata i industrijalaca. Prakticno je svaka industrijska grana pisala regulativu za sebe koja je onda revidirana i ozakonjena. Nema ni jedne mere koju je Ruzvelt primenio koju nisu primenjivali Hitler i Musolini. Kejnz je u predgovoru sa nemacko izdanje svoje Opste teorije (1937 godine) rekao da se njegova politika mnogo lakse moze primeniti u nacizmu nego u dmeokratiji. On se divio Hitlerovom ministru finansija Hjalmaru Sahtu kako je prevazisao depresiju mudrom ekspanzivnom fiskalnom politikom. Kejnzove ideje su dominirale u Britaniji u to vreme. Sta onda znaci reci da fasizam nije bio jak u zapadnim zemljama? Ako su fasisticke ideje bile dominantne jednako i u samoj Engleskoj?
Post a Comment