Posle predloga Bugarske da Srbija delimično učestvuje u izgradnji nuklearne elektrane Belane ponovo se pokreće rasprava o ulaganju u ovu vrstu energije.
Prednosti nuklearnih elektrana su što ne zagađuju okolinu (ukoliko se otpad pravilno odloži). Po pitanju mana spisak je poduži ali je verovatno najznačajnije da nuklearna energija izgleda nije isplatljiva, tvrdi Jerry Taylor iz Cato instituta. U Americi nuklearne elektrane dobijaju razne vrste poreskih olakšica koje predstaljaju subvenciju industriji, ubrzanu amortizaciju, državno garantovanje kredita, zaštitu od novčane odgovornosti za odlaganje nuklearnog otpada i naravno limit novčane odgovornosti na 10 milijardi dolara u slučaju nuklearne katastrofe. U Velikoj Britaniji limit je 140 miliona funti.
Sa svim ovim povlasticama trošak proizvedenog kilovata je 4.31 centi dok je taj trošak kod standardnih termoelektrana bez ikakvih povlastica svega 3.53 centa. S&P analitičar je izračunao da bi na slobodnom tržištu cena kilovata iz nove nuklearke koštala od 12 do 15 centi, ili četiri puta skuplje od struje dobijene od uglja. Čak i sa zelenim porezom, gde bi se termoelektrane dodatno oporezivale (pretpostavka $2 po toni ugljendioksida), nuklearne elektrane i dalje ne bi bile konkurentne.
Jerry Taylor tvrdi da nuklearke nigde u svetu nisu profitabilne. Nuklearne elektrane u Francuskoj, Rusiji, Kini i Indiji su u državnom vlasništvu i obično se dilema svodi na 1) prebacivanje troškova na potrošače umesto proizvođače energije ili 2) jeftinu konstrukciju uz nadanje najboljem.
Ja nemam ništa protiv da se nuklearna elektrana gradi u Srbiji privatnim sredstvima čak i uz neko ograničenje odgovornosti u slučaju katastrofe. Gradnja nuklearnih elektrana novcem poreskih obveznika nije samo nemoralni već moguće i neisplatljiv projekat. Investiranje u nuklearnu elektranu u Bugarskoj je u najmanju ruku glupo. Čak i da je u redu za državu da se bavi investicijama valjda bi bilo logično da potencijalne prihode uporedi sa alternativnim investicionim strategijama (kupovinom obveznica, deonica, gradnjom bioskopa u Rumuniji) i tek onda donese odluku o investiranju u Bugarsku nuklearnu elektranu čiji radovi kasne već dvadesetak godina. Sa druge strane, gde ima tu se i rasipa.
3 comments:
cjene solara padaju radikalno, u Kini imete za 50 eurića ploču koja u DE košta 480e bez pdv, ogroman rast proizvodnje i smanjenje potražnje u DE zbog ukidanja subvemcija. Ovde ne propagiram nikakve ekološke tripove jednostavno nove zgrade samo u projektima pripremat za lakšu montažu. U srbiji je zbog jeftine cene upravljanje energijiom katastrofalno.Od ulaganja u termičku izolaciju do automatiziranja u kućama, prelazak sa TA peći na klime sa invertorima ... uglavnom dobar deo rešenja je u optimizaciji ,al narod ima predrasude dog gođ je struja jeftina a toplana naplačuje po kvadratu a ne po kalorimatru.(naravno autori i komentatori ovog bloga uvek mogu dobiti besplatne konsultacije od moje malenkosti)
Hvala tiki ali kao sto kazete, sve dok parno grejanje placam po kvadratu, ne isplati mi se ni da razmisljam o nekoj ustedi. :)
Naravno ali neće uvek biti tako , a osim toga ljudi rade i kućice . pa osim uštede ima tu i igračkica za velike dečake . pogledajte filmiće na iStruja stranici na fb
Post a Comment