Pages

12 February 2010

Papirni novac ili zlatni standard?

Ivan u postu ispod ima problem sa načinom na koji ekonomisti tretiraju novac, a Igor u komentarima pita za pokretanje dublje rasprave o fudnamentima monetarnog sistema. Evo zašto ja ne vidim poseban razlog za radikalnu transformaciju sadašnjeg sistema papirnog novca i vraćanje na zlatni standard, što je najčešće predlagana alternativa.

Ako pogledate šta kažu pristalice zlatnog standarda, jedan od argumenata je da je sadašnji papirni novac inflatoran jer nije pokriven nečim što ima realnu vrednost. Često se pri tome navodi podatak da dok je zlatni dolar bio relativno stabilan, papirni novac je od osnivanja Federalnih rezervi 1913. do danas drastično izgubio na vrednosti.

Šta je problem sa ovom tvrdnjom? To što osnivanje Feda nije povezano sa prestankom zlatnog standarda. Dolar je imao zlatnu podlogu sve do 1973., dakle i u vreme najveće američke inflacije ikada (13% početkom 1970-ih). Ali problem je bio što je novac štampan i preko nivoa koji je količina zlata preporučivala. Sa druge strane, inflacija je u proseku manja posle potpunog skidanja sa zlatnog standarda i uvođenja papirnog novca, sve od sredine 1970-ih, kada je Novi Zeland izmislio nezavisnost centralne banke od političara, do sada.

Zašto je novac postao inflatoran baš negde od 1914. nadalje? Iz istog razloga iz kojeg je i državna potrošnja porasla od 5% na 50% i zbog kojeg je regulacija svega od ekonomije do zdravlja, škola i ishrane porasla eksponencijalno. Demokratija je divna stvar, ali to su njeni nusproizvodi.

Zlatni standard, naime, podrazumeva poštovanje određenih pravila igre. Glavno pravilo je da se papirni novac ne sme štampati osim na osnovu ulaska zlata u zemlju, kao i da se papirni novac automatski povlači prilikom izlaska zlata iz zemlje. Za to je potrebna čvrsta politička odluka vlada da se ne mešaju u ovaj proces. Ali taj proces ume da bude i neugodan. Danas kada strana valuta izlazi iz zemlje, domaća valuta zbog toga depresira. U zlatnom standardu depresijacije nema jer je valuta ustvari zlato, već moraju da smanje cene. Svaki izlaz novca iz zemlje znači smanjenje cena i recesiju. I dok je ovo ekonomski veoma zdrav i čist proces, on je, pokazalo se, politički neodrživ. Što su vlade postajale zavisnije od masovne podrške, to su bile sklonije da proces ublažavaju zaobilaženjem pravila igre -- štampanjem para i kad nije bilo zlatne podloge za to ili nepovlačenjem papirnog novca onda kada je zlato izlazilo.

Može se tvrditi da politička neodrživost nečega nije razlog da se i ekonomisti slože sa tim. To je tačno, ali pravi problem nije to. Problem je kvaka 22 koju imamo ovde -- kada bi političari u današnjim demokratijama bili spremni da prihvate ova pravila zlatnog standarda, onda nam zlati standard ne bi bio ni potreban! Jer u tom slučaju, mi bismo mogli računati na njihov karakter i volju da sprovode politiku čvrstog novca i bez zlata. Mogu recimo ograničiti količinu novca na fiksnu sumu, ili kao što je Friedman predlagao, uvesti kompjuter koji će svake godine povećavati novčanu masu za 2%. Zlatni standard ustvari nije stabilizator -- stabilizator je bila politička volja da se poštuju pravila zlatnog standarda. Ali ako već imamo tu političku volju, onda zlatni standard nije ni potreban. Sa političkom voljom i papirni novac može biti neinflatoran.

Druga stvar koju hoću da prokomentarišem je važnost ovog pitanja. Po mom mišljenju nije velika. Po austrijskoj teoriji poslovnih cuklusa, inflacija je štetna jer dovodi do pomeranja relativnih cena, zbog čega onda ulagači prave pogrešne investicione odluke, i to je glavni razlog nastanka kriza i recesija. Ali pogledajmo na primer poslednju finansijsku krizu - tu je na delu bilo toliko regulacija da više nijedan regulator nije mogao znati šta sve ostalo je regulisano. Regulacija nije sasvim novi, ali je i dalje veoma brzo rastući fenomen. Kad je Mises pisao teoriju poslovnih ciklusa, početkom 20. veka, monetarna politika je bila jedna od retkih oblasti koju je država kontrolisala. Danas država kontroliše sve važne podsticaje - reguliše banke, finansijska tržišta, igra se stotinama poreza, pomaže stanogradnju i šta sve ne. Ako je austrijska teorija poslovnih ciklusa i tačna, u šta ja ne sumnjam, njena važnost danas nije ni približno onome što je bila. Druge stvari neuporediv više doprinose stagnaciji i krizama.

Zato je i važnost pitanja državne kontrole novca manja. Mene mnogo više brine recimo što država danas garantuje sve depozite u svim bankama - to znači da konkurencija među bankama ne postoji. Na strani potrošačke tražnje među bankama vlada potpuni socijalizam, a na strani plasmana država im striktno reguliše u šta mogu koliko da ulažu. Ili to što su centralne banke posle krize same, na svoju ruku, dale stotine milijardi dolara pomoći ili garancija bankama pred bankotom, stvarajući novi ciklus moralnog hazarda. Ili to što se sada spremaju oštriji Baselski standardi III, iako je i Basel II više nego očigledno igrao ulogu u krizi. Da ne pominjem druge regulacije za koje znamo ili ne znamo. U takvom kontekstu, priča da je zbog 2% inflacije neko doneo pogrešne investicione odluke je možda i dalje jednako tačna, ali nije više jednako važna.

Kao praktično rešenje dakle, što se tiče samog novca, ja nemam mnogo toga da prigovorim sadašnjem sistemu. Povratak na zlato ne bi promenio ništa jer proponenti zlatnog sistema brkaju političku volju koja je držala zlatni standard, sa zlatnim standardom po sebi. Interesantnija ideja od toga mi je konkurencija valuta. Nema razloga zbog kojeg države ne bi dozvolile da se strane valute koriste na njihovim teritorijama, kao i omogućile privatnim bankama da izdaju valute. To svaka zemlja može da uradi unilateralno, zbog sebe same. Ali i sadašnji sistem je, barem što se tiče novca, ogromno poboljšanje u odnosu na bilo koji period od rađanja masovne politike 1914. Politička volja da centralne banke bude relativno nezavisne najvećim delom postoji, i to je veliko dostignuće. Inflacija je mnogo manja sa nezavisnim centralnim bankama i papirnim novcem, nego što je bila 1960-ih, kad je dolar imao zlatnu podlogu.

55 comments:

HTGB said...

To je i Hajek govorio - Zlatni standard je bio praznoverica, i kada se iluzija rasprsila nema vise nade za povratak na njega.

Igor said...

Slavisa:

Hvala puno, ali sad sam jos vise zbunjen. Dakle, ako bi uveo konkurenciju na trzistu platnih sredstava (ukinuo monopol FED-a), trziste bi pronaslo najkvalitetniju formu placanja? Mislim da je to jedan od argumenata koji poteze i Paul u svojoj knjizi. Medjutim, kako on kaze, drzave ne zele da izgube kontrolu nad novcem zato sto im ona proizvodi sredstva za potrosnju i vojevanje ratova...

I jos jedno pitanje: da li se slazete sa ljudima poput Peter Shiff-a, pa cak i Paul-a, koji tvrde da je zbog ogromnog deficita (potrosnje, ratova) nizak nivo dosadasnje inflacije neodrziv i da nam preti kolaps armagedonskih razmera? (Na tome se mnogo zaradjuje prodajuci zlato paranoicnim i uplasenim ljudima.)

Ivan Jankovic said...

Slavisa,
Ti pokreces zapravo dva razlicita pitanja: dilemu zlatni standard vs papirni novac, i drugo, pitanje poslovnih ciklusa.

Sto se tice prvog, delimicno si u pravu. Politicari ne vole zlatni standard jer im ogranicava mogucnosti deficitarnog finansiranja javne potrosnje. I taj sistem se danas odbacuje iz politickih razloga. Ali, mislim da nisi u pravu kad kazes da je jedini razlog za stabilnost zlatnog standarda politicka volja, i da je svejedno da li imas zlato ili fiksni fiat novac. Razlika je da su troskovi proizvodnje zlata enormni i odanost naroda mnnogo veca. Pretpostavimo da neka vlada prihvati stabilan fiat novac sa konstantnom kolicinom. Sve sto toj vladi treba da bi taj sistem napustila i kreirala inflaciju je da stampa jos para. To je vrlo lako. U sistemu zlatnog standarda ona mora da plati vrlo visoku cenu da dodje do novog zlata. Inflacija je prakticno nemoguca osim ako vlada kaze – napustamo zlatni standard i stampamo para koliko hocemo. To se zaista desilo tokom 20 veka, ali je bilo vrlo spor, postupan process. Vlade nisu mogle tek tako da kazu ljudima koji hiljadu godina znaju da je zlato zlato (svi narodi imaju u svojim izrekama zlato kao sinonim za dragocenost i vrednost) – dodjavila sa tim zlatom, imamo bolji sistem, veruje te nam na rec, papir je super stvar. Kao sto i sam kazes, zlato je tek 1973 potpuno napusteno. Vrlo je lako i intutitivno shvatiti da zlato stiti tvoj finansijski interes od predatorske drzave sa svim inskustvima inflacije u 20 veku. Na drugoj strain, vrlo je tesko objasniti ikome zasto je nelegitmno povecati kolicinu papirnog novca koje nema vezu sa zlatom. Tu onda politicar zavisi samo od spremnosti publike da prihvati Smita, Hjuma, Rikarda i Mizesa, i njhovu teoriju optimalne kolicine novca a ne Kejnzovu ili Friedmanovu. Tanka nada, rekao bih. U zlatnom standardu politicar treba samo da kaze – jer hocete da izgubite svoju stednju u inflaciji? I danas masa ljudi ulaze u zlato, jer je to jedina sigurna investicija koja je porasla tokom ove krize. Zlato je skocilo za trecinu.

Ivan Jankovic said...

Drugi problem koji pokreces je poslovni ciklus i tvrdis da Austrijska teorija poslovnog ciklusa vazi ali da joj je danas umanjen znacaj zbog regulacije, poreza i ostalih stvari koji vise doprinose krizi. Ali, mislim da ti mesas poslovni ciklus sa ekonomskom stagnacijom. Ti koristis ta dva pojma sinonimno. No, nije svaka ekonomska stagnacija ili nazadovanje proizvod boom-bust ciklusa. Regulativa moze da stvori izopacene podsticaje za poslovanje, porezi vode stagnaciji kroz umanjeno re-investiranje itd. To sve Hajek opisuje jos u “Cenama i prozivodnji”, ali podvlaci da to nije poslovni ciklus. Naime, ni porezi ni regulative ne mogu da objasne kako preduzetnici tokom duzeg perioda vremena prividno imaju strasnu moc predvidjanja, investicije je im napreduju, berza raste, i onda odjednom, sa pocetkom recesije, ispostavlja se da su svi jako gresili. Dakle, ne neki, nego svi redom, i sto je posebno zanimljivo, sto ides dalje od potrosnje izgleda da investitori sve vise grese. Tako da tradicionalno najvise bivaju pogodjene industrije sirovina, masine, gradjevinarstvo, nekretnine itd. Kako porezi i regulative mogu da objasne “taj cluster of errors”, taj simultani promasaj na tako sirokoj skali? “Too big to fail” regulatorni promasaj moze da objasni zasto su neke firme poslovale neodgovorno, racunajuci da ce ih vlada spasiti. Ali, ne moze da nam objasni odakle toliki “spekulativni bum”? Kako porezi i regulative vode bumu, a onda recesiji? Najvise sto nam regulativa moze objasniti jeste recimo da je bum nekretnina bio dodatno podstakunt operacijama Fannie i Freddie i spustanjem standarda za izdavanje hipoteka. Ali, to nije neki narociti napredak, jer znamo da su nekretnine u svakoj recesiji disproporicionalno pogodjene. Regulativa je ovde mozda uticala da jedan deo spekulativnog investiranja koji bi zavrsio negde drugde zavrsi u nekretninama. Ali, ne objasnjava nam odakle spekulativne investicije BILO GDE, koje se odjednom kao carobnim stapicem pretvaraju u pogresne investicije. Ja ne kazem da je Austrijsko objasnjenje tacno, samo kazem da moramo imati neko objasnjenje, a da prica o “regulatory failure” ili iskriljenoj strukturi poreskih podsticaja nije objasnjenje za taj problem (iako jeste za mnoge druge vazne probleme).

Objasnjenje koja si dao tipa Bazel II govori samo o problemima koji su vodili kolapsu nekih banaka u Americi. Ne kaze nam nista o recesiji i njenim uzrocima, Recesija u Kanadi je skoro jednako ostra kao i u SAD iako nije bilo nikakvih problema sa bankama. Ni u jednom trenutku nije postojala “finansijska kriza”. Ali, kad pogledas politiku Bank of Canada vidis da je bila kao jaje jajetu politici Feda, skoro 4 godine ektremno niskih, ponekad i realno negativnih kamatnih stopa.

Na kraju, nije jasno zasto konkurenciju papirnih valuta smatras boljom od zlata. Neka vlada dopusti recimo stednju u bankama u zlatu i obavljanje svih transakcija u zlatu. Slobodno drustvo, bez ikakvog “inzinjeringa”. Zasto mislis da bi u Srbiji dozvoljavanje ljudima da stede i trguju i dolarima i funtama bilo ok, a da stede i trguju u zlatu ne?

Željka Buturović said...

"Medjutim, kako on kaze, drzave ne zele da izgube kontrolu nad novcem zato sto im ona proizvodi sredstva za potrosnju i vojevanje ratova..."

ne znam sto je novac tu specijalan - isto moze da se kaze i za poreze, sudove, zapravo svaku stvar u kojoj drzava ima monopol.

obaska ova prica o vezi ratova i novca. sta, kao ratova nije bilo pre centralnih banaka?

Marko Paunović said...

Zeljka,

Ukratko, mnogo je lakse finansirati rat kada imas centralnu banku. Lakse je nastampati pare za finansiranje rata nego naplatiti poreze ili naci nekoga ko ce ti pare pozajmiti. Klasican primer - Srbija ranih devedesetih.

ChiCha said...

Sigurno da se oduvek ratovalo , ali to je oduvek zahtevalo bolan proces uvodjenja novih i vanrednih i/ili povecavanja starih poreza sto je smanjivalo entuzijazam stanovnistva za rat i umanjivalo stabilnost vlade u ratnim uslovima . Danas je tu instant resenje - stampaj bato ! Uz malo vatrene retorike prosecni pijanac se ni nece zapitati kako se finansira ratni napor , nece ni sanjati da ga i on placa kroz inflatorno oporezivanje . Milina za neodgovorne rezime , mislim da bi svako ko je 1993 bio u Srbiji trebao ovo da zna sticajem okolnosti .

Sa ukidanjem zlatnog standarda se pocelo 1914 radi finansiranja WWI , a zavrsilo 1971 kada je ukinut i poslednji ostatak - konvertibilnost dolara za zlato na medjunarodnom planu posto je De Gol Amerima u prethodnoj dekadi urnisao zlatne rezerve .

Ako sam dobro shvatio Slavisa tvrdi da zlatni standard ne vredi nista jer su vlade uprkos njemu stampale pare ?

Željka Buturović said...

"Ukratko, mnogo je lakse finansirati rat kada imas centralnu banku. Lakse je nastampati pare za finansiranje rata nego naplatiti poreze ili naci nekoga ko ce ti pare pozajmiti."

da je ovo tacno, odnosno presudno, najratobornije nacije bi bile zemlje sa centralnom bankom. u realnosti, najratobornije su razne primitivne zajednice miljama daleko od banaka i inflacije, tipa yanomamo. najvise ratova se vodi na bliskom istoku i africi - opet primitivnim drustvima opsednutim etnicitetom i religijom.

"Sigurno da se oduvek ratovalo , ali to je oduvek zahtevalo bolan proces uvodjenja novih i vanrednih i/ili povecavanja starih poreza sto je smanjivalo entuzijazam stanovnistva za rat i umanjivalo stabilnost vlade u ratnim uslovima."

ratovi su postojali pre nego sto je postojao pojam 'vlade'. stavise, nesto slicno ratu postoji i medju simpanzama. rat nije nesto sto je ljudima nametnuto od strane pohlepne vlasti nego nesto sto oni, u velikom broju slucajeva, traze.

"Uz malo vatrene retorike prosecni pijanac se ni nece zapitati kako se finansira ratni napor , nece ni sanjati da ga i on placa kroz inflatorno oporezivanje . Milina za neodgovorne rezime , mislim da bi svako ko je 1993 bio u Srbiji trebao ovo da zna sticajem okolnosti."

prosecni pijanac se mozda nece zapitati kako se finansira rat, ali ne zato sto misli da je dzabe, nego zato sto je spreman da za njega plati visoku cenu (nemali broj ljudi je spreman i da pogine) pa je pitanje cene sporedno. nije sve u porezima i novcu.

Brut said...

Zeljka, ova teza da ljudi ratuju zato sto zele, pa cak i ginu zato sto zele, prilicno je samoobjasnjavajuca - samo ljudskoj delatnosti pridas zelju da bas rade to sto rade, i resena stvar. i prilicno je antropoloski pesimisticna. Mislim da je bolje reci da ljudi, cak i citavi narodi, pa cak i oni najprosveceniji, mnoge stvari rade sa nesagledavanjem svoje buducnosti. Posledice jesu rezultat ljudskog delovanja, ali cesto ne i ljudskih planova (pa makar ih psihoanaliticki pomerila sa svesnog plana na plan zelje). Ratovi i revolucije su cesto izbijale kada nije bilo nekih posebnih naznaka nezadovoljstva, niti se takvo sto moglo ikako predvideti. Cak ni politicari ili drustveni akteri koji su neposredno doveli do ratova ili revolucija. Isto princip vredi i kod iznalazenja onih instituta koji su doveli do napretka u ljudskim poslovima. Tako dobre zakone necemo pripisati ni prvom zakonodavcu, niti ocevima utemeljivacima, nego delovanju generacija, koje cesto nisu nameravale da ostvare ono do cega je dovelo njihovo delovanje. Neko je rekao da se "covek ne popne nikad tako visoko kao onda kada ne zna kud ide".

Željka Buturović said...

"Mislim da je bolje reci da ljudi, cak i citavi narodi, pa cak i oni najprosveceniji, mnoge stvari rade sa nesagledavanjem svoje buducnosti. Posledice jesu rezultat ljudskog delovanja, ali cesto ne i ljudskih planova..."

slazem sa tim ali ne vidim kakve to ima veze sa ovim sto sam rekla. ja nisam ni rekla da ljudi zele posledice rata - oni zele da ratuju, a posledica svakako ima neplaniranih i nepozeljnih. sumnjam da je neko u srbiji '90. planirao, jos manje prizeljkivao, hiperinflaciju i bombardovanje NATO-a. to i dalje ne znaci da nisu zeleli da ratuju - da ih je, eto, zaveo lukavi milosevic jer je stampanjem para sakrio cenu rata. da milosevic nije hteo da ratuje, izabrali bi nekog drugog ko je hteo.

ChiCha said...

"ratovi su postojali pre nego sto je postojao pojam 'vlade'. stavise, nesto slicno ratu postoji i medju simpanzama. rat nije nesto sto je ljudima nametnuto od strane pohlepne vlasti nego nesto sto oni, u velikom broju slucajeva, traze."

Mislim da niko od nas ne veruje u levicarske gluposti na temu kako je ratove izmislila korumpirana vlast u saradnji sa vojno industrijskim kompleksom .
Medjutim , kako nikad jedna posledica nema jedan uzrok ni uticaj raznih netransparentnih interesa nije iskljucen .
U ovom smislu najvaznije je sto je sam proces finansiranja rata manje transparentan kad vlast moze da stampa pare . Kada bi se u 19. veku povecali nameti za 20-30% svima je bilo jasno posto je rat , kada vlast krene da stampa novac to se ne oseca tako neposredno i brzo pa je samim tim i uticaj na entuzijazam za rat manji .
Porez na promet je na primer prvi put uveden u Nemackoj 1916 radi ratnih napora , mozda se Nemacki moral sporije topio da se islo posrednijim putem nabavke para kroz stampu .

Doduse , cak ni sa zlatnom podlogom nije iskljuceno da ce vlast nastampati novac . Ko garantuje da nije odstampano vise od onoga za sta u trezoru postoji podloga ? Cak je i u Starom Rimu postojala pojava zvana "kvarenje" novca . Kad su imali vanredne izdatke kovali su zlatni novac sa slabijim stepenom cistoce .
Medjutim , ovaj danasnji papirni novac bez ikakve podloge je ipak najednostavniji za nemilosrdno stampanje .

Takodje stampa omogucava ulazak u rat bez odobrenja parlamenta , jer za stampanje nije potrebno izglasavanje u parlamentu/kongresu kao u slucaju promene poreske politike .

"prosecni pijanac se mozda nece zapitati kako se finansira rat, ali ne zato sto misli da je dzabe, nego zato sto je spreman da za njega plati visoku cenu (nemali broj ljudi je spreman i da pogine) pa je pitanje cene sporedno. nije sve u porezima i novcu."

U Srbiji bogme nije bilo dovoljno spremnih . Vojska je bila totalno understaffed pred Vukovarom , stopa dezerterstva je bila ogromna , a Sloba je u to vreme imao ogromnu podrsku .
Postoji bitna razlika u podrsci za neki potez vlasti dok postoji nada da ce neko drugi da plati zivotom ili parama . Stampanje je mera koja prilicno dobro produzava trajanje te nade .

Brut said...

Pa, nisam ni ja rekao da si rekla da zele posledice rata, nego da zele da ratuju - sto si ti zapravo i tvrdila. Time tvrdis da je Milosevic nekakvo politicko olicenje iracionalne zelje Srba da ratuju, koju stavljas u srediste svog tumacenja. Na taj nacin ti ne objasnjavas stvari ljudskih poslova nevidljivom rukom, nego skrivenom rukom (pomeranjem tumacenja sa svesnih planova na plan iracionalne zelje), ili mozda pre redundantnom rukom - rukom u ogledalu. Milosevic je koristio strategiju skrivene ruke. Kako? Pa govorio je narodu jedno, a skrivao je pravu cenu toga i lose posledice prebacivao na delovanje "zavere" neprijatelja. Dakle, Milosevic nije govorio o ratu, nego o miru (Seselj je govorio o ratu, ali on je bio samo dvorska budala - koje cesto znaju da govore istinu, ali imaju taj problem sto ih niko ne uzima ozbiljno), Milosevic nije govorio o hiperinflaciji nego o svedskom standardu, Milosevic nije govorio o klanju i silovanju, nego o zastiti golorukog naroda. Uza sve to, cak ni Milosevicu nije bilo do rata, klanja i hiperinflacije. Hteo je da ocuva vlast u istorisko-politicki negativnoj konstelaciji po tu njegovu zelju. A ne bi mu bila potrebna ta strategija da su Srbi bili tako iracionalni i zeleli rat, klanje i sve te grozne stvari koje im ti pripisujes.

Sto se tice, dakle, Miloseviceve monetarne politike i rata, i tu je bilo delovanja skrivene ruke, tj. te mimikrije vlasti. Verovatno ti je poznato da je prvi akt secesije u bivsoj SFRJ izvela upravo Miloseviceva Srbija, upadom u monetarni sistem NBJ? Pa Zajam za preporod. Pa stampanje para. Sve to Milosevic ne bi mogao da izvede - da se vratimo na glavni tok diskusije - da je NBJ bila nezavisna (to bi bila Slavisina teza), a pogotovo ne bi to mogao da je postojao zlatni standard. U vreme zlatnog standarda, ratovi su slabili vladare, posle njih bi cesto usledile pobune, pa cak i revolucije. Jer se znalo da ih se moze finansirati samo iz poreza i ljudima je bila ocigledna veza izmedju pada njihovog standarda i rata. Milosevic je tu posledicu mogao da kamuflira kroz stampanje para, upadom u platni promet drugih republika, itd. Naprosto je bila manje vidljiva ta kauzalna veza, sto je stvorilo prostor za drzavnu propagandu da uzrok pomeri na drugu stranu (sankcije, zavera zapada, Vatikana, kominterne, itd.). Tvoja teza ne objasnjava upravo taj raskorak izmedju uzroka i posledice (ona je kod tebe direktna i istoimena), koji omogucuje ova interpretativna pomeranja.

Mozda bi Srbi i platili tu cenu zbog patriotizma, nacionalne empatije, osecanja ugrozenosti, itd., ali tesko zbog neke svoje krvolocnosti i ratobornosti. A mozda ne bi Milosevic nikad ni zadobio toliku moc da nije mogao da kontrolise ekonomiju. Na kraju, on je i pao sa vlasti zbog posledica NATO bombardovanja, koje je ruiniralo ekonomiju, pa je kontrola koju je imao bila potpuno nesvrsishodna. Curelo je na sve strane. Vise se nije mogla kriti cena ratovanja.

Željka Buturović said...

"Na taj nacin ti ne objasnjavas stvari ljudskih poslova nevidljivom rukom, nego skrivenom rukom (pomeranjem tumacenja sa svesnih planova na plan iracionalne zelje)..."

upravo je obrnuto. teza da gradjani srbije tad nisu hteli rat implicira da su oni imali skrivene zelje koje su bile potpuno suprotne onima koje su otvoreno iskazivali kroz svoje odluke.

"Milosevic nije govorio o hiperinflaciji nego o svedskom standardu, Milosevic nije govorio o klanju i silovanju, nego o zastiti golorukog naroda. Uza sve to, cak ni Milosevicu nije bilo do rata, klanja i hiperinflacije. Hteo je da ocuva vlast u istorisko-politicki negativnoj konstelaciji po tu njegovu zelju. A ne bi mu bila potrebna ta strategija da su Srbi bili tako iracionalni i zeleli rat, klanje i sve te grozne stvari koje im ti pripisujes."

prvo, rat, cak i ovaj balkanski, se nije sastojao iskljucivo ili cak prvenstveno od "klanja i silovanja". niko nije rekao da su srbi kolektivno zeleli da kolju i siluju. zeleli su prevashodno da osvoje odredjene teritorije da bi na njima sprovodili svoju politicku volju. da su im hrvati i muslimani u startu prepustili te teritorije rata mozda ne bi ni bilo.

drugo, slazem se da je milosevic bio pre svega pragmatican politicar, poseban samo po svojoj beskrupuloznosti. ali se ne slazem sa pricom da je percipirana sustina njegove politike bio mir, cvrsta valuta i visok standard. te stvari obecava svaki kandidat a ivan djuric je bar mogao da ukaze na rezultate markovica u tom smislu pa je opet dobio vrlo mali broj glasova.

ljudi u srbiji nisu bili sokirani - a jos manje besni - kad su 1991. shvatili da su usli u rat. da jesu, ne bi cekali 2000. (dakle, sedam godina posle hiperinflacije cija je inicijalna nevidljivost navodno bila glavni uzrok rata) da ga skinu.

"Sve to Milosevic ne bi mogao da izvede - da se vratimo na glavni tok diskusije - da je NBJ bila nezavisna (to bi bila Slavisina teza), a pogotovo ne bi to mogao da je postojao zlatni standard."

ma daj covece. jugoslovenska vlast (ante markovic i sl) krajem osamdesetih nije imala nikakvu legitimnost u ocima gradjana raspadajuce SFRJ. nema te centralne banke ili monetarne politike koja je mogla da se odrzi u tim okolnostima.

jednostavno, ljudi vise nisu hteli da zive zajedno, pa su krenuli da ratuju oko teritorija. a po tebi ispade maltene da bi 1% vece kamate sve to sprecile.

"Naprosto je bila manje vidljiva a kauzalna veza..."

veza izmedju pocetka rata i njegovih posledica je uvek odlozena i nikad ocigledna. zlatni standard i monetarna politika tu igraju minornu ulogu. i kad bi sveukupna ekonomska cena rata bila ocigledna, ratova bi i dalje bilo zato sto ne bi bila ocigledna njegova cena u zivotima, teritorijama, samostalnosti itd.

"Tvoja teza ne objasnjava upravo taj raskorak izmedju uzroka i posledice (ona je kod tebe direktna i istoimena), koji omogucuje ova interpretativna pomeranja."

raskorak izmedju uzroka, u smislu motiva i ocekivanja od rata, i njegovih objektivnih posledica uvek postoji - pa mislis kad neko pleme ide u rat, da njegovi clanovi znaju da ce, ne znam, njihove zene biti silovane ili njihove kuce spaljene? nema sta ja posebno da objasnjavam taj raskorak - on se podrazumeva jer je rat ekstremno komplikovana pojava koja cesto traje nekoliko godina i cije posledice niko ne moze da proracuna. neki smatraju (npr. blainey u knjizi "the causes of war") da je jedan od uzroka ratova upravo to sto dve strane ne mogu da se sloze oko toga koje bi bile posledice rata izmedju njih (e.g. obe misle da ce da pobede).

"Na kraju, on je i pao sa vlasti zbog posledica NATO bombardovanja, koje je ruiniralo ekonomiju, pa je kontrola koju je imao bila potpuno nesvrsishodna."

i opet se vracamo na tu temu da je ekonomski standard jedini relevantan motiv u politici. ta teorija nema ni psiholoski ni istorijski osnov.

ChiCha said...

"ljudi u srbiji nisu bili sokirani - a jos manje besni - kad su 1991. shvatili da su usli u rat. da jesu, ne bi cekali 2000. (dakle, sedam godina posle hiperinflacije cija je inicijalna nevidljivost navodno bila glavni uzrok rata) da ga skinu."

Niko ovde nije rekao da je hiperinflacija bila uzrok , a pogotovo ne glavni uzrok rata - vec da je to pogodna metoda za raznorazne avanture .
Kako god , bas negde od pomenute 1992-1993 SPS gubi vecinu u parlamentu i vlada pomocu kupljene opozicije ( Mihajlovic , Radikali , delovi DS i sl. ) . Trebalo je jos dosta toga da se skupi pa da skinemo na ulici , ali rat i inflacija su bili dovoljni da njegov SPS izgubi apsolutnu vecinu .

Slaviša Tasić said...

Da samo odgovorim na pitanja direktno vezana sa post.

Igore - deficit ni dug nije ogroman, cak ni sada posle Obame. Nema nikakvog armagedona. Moze biti inflacije jer su prosle godine nastampali mnogo para, ali cak ni to, gledajuci npr. dugorocne kamatne stope, trziste u proseku ne predvidja.

Ivane - oko inflacije u jednom i drugom sistemu, ti kazes "Razlika je da su troskovi proizvodnje zlata enormni i odanost naroda mnnogo veca. ... U sistemu zlatnog standarda ona mora da plati vrlo visoku cenu da dodje do novog zlata."

Ne bi nabavljali novo zlato, nego bi radili kao sto su radili 1914-1973., stampali bi novac i bez pokrica. Mi ne govorimo o cistom zlatnom rezimu gde nema papirnog novca nego samo zlata, tako nesto je zastarelo jos u 16 veku a nemoguce je u ekonomiji danas. U modernom zlatnom standardu ti opet imas papirni novac ali se stampa na osnovu zlata. Oni bi to ignorisali -- ili u suprotnom, ako su toliko dobri da ne bi ignorisali, onda im i ne treba zlato.

Drugo, nemam nista protiv zlata kao jedne moguce valute u konkurenciji valuta. U slobodnom sistemu mozda bi neka privatna banka tvrdila da je njen novac pokriven zlatom i tako dobila poverenje ispred ostalih. To bi bilo nesto slicno free bankingu. Ali nisam siguran da bi zlato danas bilo bolja podloga od neke stabilne valute, recimo evra. Ne znam sta bi na trzistu pobedilo.

Oko poslovnih ciklusa, slazem se sa austrijskim mehanizmom i jasna mi je razlika sa obicnom stagnacijom, ali opet je njegova relativna vaznost sada manja. Velike krize kao sto je ova izazvala je regulacija; poslovne cikluse danas izaziva i npr. fiskalna politika, taj fiskalni makro menadzment nije postojao u vreme Misesa i ranog Hayeka. Ne da ABCT nije tacna, nego taj deo poslovnih ciklusa koji danasnja inflacija izaziva nije jak razlog protiv danasnjeg centralnog bankarstva.

ChiCha:

"Ako sam dobro shvatio Slavisa tvrdi da zlatni standard ne vredi nista jer su vlade uprkos njemu stampale pare ?"

Tako je.

Brut said...

Bez zelje da raspravu skrecem sa glavnog toka, odgovoricu samo Zeljki.

1. "ljudi zele rat, etc..." - To sto neko ne zeli rat a do rata ipak dodje, ne znaci da je on glumio pacifizam, da je cinican, socijalni ketman, itd. Mozda samo da je politicki naivan. Ti stalno u svojim tumacenjima (retroaktivno) poturas tu nekakvu zelju-za-ratom u objasnjavanju rata. To je nekakva psihosocijalna igra skrivacha, gde se na kraju nepogresivo pojavljuje ono sto smo na pocetku pretpostavili. Ako je to rat, onda dobijemo zelju za ratom, ako je mir, onda valjda zelju za mirom, u nedogled. To sto meni sad prebacujes da moje objasnjenje rata - umesto tvog objasnjenja direktne zelje-za-ratom - upravo pretpostavlja da su samo vesto glumeli da ne zele rat iako su ga u stvari prizeljkivali, samo potvrdjuje moju tezu da ti tu zelju vidis i tamo gde nje nema. Da, ljudi mogu da glasaju za nekog ocekujuci mir i blagostanje ili resenje konflikta mirnim putem a da time, u stvari, potpomognu rat, siromastvo ili razbuktavanje konflikta. Jednostavno, poveruju pogresnom coveku. Mislim da se nesto slicno upravo i desilo u Srbiji devedesetih.

2. "klanje i silovanje; mimikrija vlasti, ideologija, iracionalnost, govoriti jedno raditi drugo, itd." - o klanju i silovanju sam govorio metaforicki opisujuci rat. Mogao sam se posluziti i geopolitickom metaforom, pa reci i "osvajanje teritorija", to nista ne menja na stvari. Opet bi tvoja (modifikovana) teza da su "zeleli osvajanje teritorija" - dakle vise ne "zele rat" kao takav - bila pogresna. Mozda su zeleli "ocuvanje Jugoslavije", jer im je to bilo sinonim za mir; mozda nisu glasali za opoziciju jer su oni najvljivali promene, nesto nepoznato, a Milosevic je nudio status quo i nesto poznato; mozda su Vuk i Seselj pricali o seci ruku i prebrojavali krvna zrnca, dok je Milosevic bio lisen tog "jezika rata". Uopshte, precenjujes timoticke snage u ljudskoj psihi. Ljudi su prilicno konzervativni, teze sigurnosti, miru i blagostanju. Na zalost, cesto biraju pogresna sredstva ili ljude za ostvarenje svojih ciljeva.

I da, to sto je Ivan Djuric dobio stotinjak hiljada glasova, pre govori o slabosti nase demokratske opozicije, nego o Milosevicevoj snazi. Politicke promene u Srbiji devedesetih su dosle spolja, nije ih opozicija trazila, nije postojao nikakav intelektualni ili drustveni pokret koji bi te promene isposlovao. Sve sami anonimusi koji su dokazivali da su veci popovi od pape. Ivan Djuric veci Jugosloven od Slobe koji brani Jugoslaviju od secesionista; Vuk i Seselj veci nacionalisti od Slobe koji brani nezasticen i goloruk narod na Kosovu i u Hrvatskoj... Paceri. Demokratija nije bila tema. Nismo ni imali opoziciju. Imali smo udbae i dvorske mislioce., imali smo "praksisovce" i Siminu 9a. Posto su ovi iz Simine dokazani nacosi, ajd da pomenem ove druge. Nasi praksisovci - ukljucujuci Miladina Zivotica, Zagu Golubovic, Nebojsu Popova, da pomenem samo dokazane pacifiste - isli su na poklonjenje Milosevicu, drzali vatrene govore o ugrozenosti Srba na Kosovu, itd. Da li su i oni zeleli rat? Sa takvom opozicijom, Milosevic je mogao samo da diktira teme, pucka svoj tompus i da slaze figure na sahovskoj tabli. Sa takvom opozicijom je rat mogao biti mir, ropstvo sloboda, siromastvo blagostanje. To je bila sustina njegove politike i vecina je tu politiku tako percipirala.

Brut said...

3. "upad u platni promet, finansiranje rata, itd." - centralna banka nije bila nezavisna u SFRJ, a i pod Antom Markovicem su se stampale pare. Bila je stvar politicke odluke. Sticajem okolnosti, Milosevic je imao jaci politicki motiv da kontrolise NBJ a preko nje i platni promet ostalih republika. Cist monetarni separatizam, tacnije, drzavni udar. (Bila je dobra emisija na b92 o tome, par puta reprizirana.) Sad, da li su finansije toliko nebitne, ne znam, uglavnom, Milosevic je preko kontrole nad NBJ smatrao da moze da efikasno kontrolise nepocudne republicke oligarhe.

Ne secam se da sam trvdio, niti bilo ko ovde, da bi stabilan dinar i nezavisna centralna banka (ili zlatni standard) pacifikovali situaciju. Samo da bi bez kontrole politike nad privredom i ekonomijom, Milosevic mnogo teze vladao na autokratski nacin, to bi. Vidis, samom Milosevicu je bilo vazno nesto sto ti potcenjujes: kontrola nad ekonomijom je neophodna za autoritarnu politiku, cak njeno specificno obelezje. I tu ti rat dodje kao nastavak planske ekonomije drugim sredstvima. Pa zar, uostalom, citava poenta liberalne ideje i nije u tome da se odvoje politika i ekonomija, da se politici suzi prostor za upliv u ekonomiju? I ne razlikuju li stepen slobode, mira i prosperiteta u pojedinih nacija upravo stepenom nezavisnosti ekonomije od politike? I ne nazivamo li totalitarnom drzavom onu drzavu koja te slobode ne postuje, a njenu privredu ratnom privredom? Socijalizam, kejnzijanizam, nacional-socijalizam, itekako imaju veze sa ratnom privredom vodjenom tokom I svetskog rata. A verujem i sa uvodjenjem centralnih banaka i napustanjem zlatnog standarda. Nije li XIX vek bio vek liberalizma, zlatnog standarda, mira i prosperiteta? Niko ovde nije pomenuo okolnost da je avgusta 1914., nakon sto je austrougarski parlament izglasao ratne kredite, njen ministar finansija doziveo srcani udar i umro. To je bio niko drugi nego Eugen fon Bem-Baverk, jedan od pionira AE skole. Njegova smrt verovatno oznacava trenutak u kome je ekonomija izgubila svaku samostalnost. Vreme u kojem je za samo predlaganje parlamentu napustanja zlatnog standarda i uvodjenje papirnatog novca bilo zapreceno smrtnom kaznom vesanjem - kao sto je to bilo na Divljem Zapadu - bilo je daleko iza. Ni malo minorna promena, dakle. I tice se sustine liberalizma i prevlasti socijalistickih ideja posle WWI.

Dakle, to da li su ljudi hteli ili ne da "zive zajedno" (opet pomeranje zelje sa zelje za ratom, preko zelje za osvajanjem teritorija, do zelje da ne zive zajedno, ah ta zelja, pravi lakanovski klizeci oznacitelj) - odlucio je Milosevic svojim politickim voluntarizmom, a ekonomija mu je bila samo verna sluskinja. I verovatno je on zaista i zeleo to - verovao je da ce ucenom pacifikovati nepodobne kadrove, da ce biti Tito posle Tita, itd. Ta ko bi se odricao onolike zemlje? Ali stvari su izmakle toj politickoj kalkulaciji. Da narod, obicne ljude pitala da li zele da zive zajedno, na tvoje cudjenje, odgovorili bi ti sa "Da!", a da si im onda rekla "Pa, sto onda glasate za Milosevica?", odgovorili bi ti verovatno nesto tipa: "Pa, on je jedini za ocuvanje zemlje, ovi drugi su separatisti." Da si im rekla da je separatista bas Milosevic, jer ucenjuje i pljacka druge republike kroz savezne finansijske institucije, cime zeli da ostvari politicku vlast nad njima, verovatno bi ti rekli da tako i treba sa separatistima. Po tvojoj logici bi, onda, pre Slovecne trebalo optuziti zbog "zelje da ne zive zajedno", jer su se oni o tome izjasnili i na referendumu. Isto bi bilo i sa Hrvatima i ostalima, da su sprovodili referendum. Bosanski Srbi su se izjasnili za to da "zive zajedno", pa bi ih odmah trebalo ratosiljati te "zelje za ratom", zar ne? Eto nove komplikacije, eto jos jednog mutiranja zelje u najavi!

Brut said...

4. "kauzalne veze..." - mislim da sam to dovoljno ilustrovao gore. Ovde cu samo jos reci da i rat moze biti posledica, a ne samo posledice rata. Upravo o tome sam ti govorio, jer si ti rat na prostoru bivse SFRJ (a mislim da kod tebe to vazi kao nekakva univerzalna socijalno-antropoloska istina) kazualno odredila preko zelje za ratom. Ja se slazem da je rat "komplikovana pojava", ali mislim da su i uzroci rata komplikovani i da ne postoji direktna veza izmedju zelje za ratom i samog rata. Cesto rat bude i nenameravana posledica nasih delatnosti. Tako se onda ljudi svadjaju ne samo oko toga "koje bi bile posledice rata izmedju njih", kako to kaze uceni Blainey, nego i oko toga "ko je prvi poceo, pizda ti materina", kako bi to rekla vecina neosvescenih ovdasnjih posednika "zelje za ratom". Tvoj odgovor je tu redundantan i samoobjasnjavajuci, kao sto sam na pocetku tvrdio.

5. "ruinirana ekonomija, politicki debalk, etc" - ekonomski standard nije jedini relevantan faktor u politici, naravno. To niko nije ni tvrdio. Ja sam tvrdio da je Milosevic izgubio poluge vlasti, jer je NATO bombardovanjem unistena ekonomija. Nije se imalo cime krpiti. A sustina njegovog samodrzavlja jeste bila kontrola nad ekonomskim tokovima, jer je sustina svake autoritarne vlasti kontrola politike nad ekonomijom, per definitionem. Nije tu vazan standard, nego treba nahraniti pse rata, policiju, vojsku, treba dati sinekure svojim seizima, itd. Autoritarizam je skupa igracka. Znaci, bombardovanje je, paradoksalno, oznacilo liberalizaciju srpske privrede, tj. raskid sprege izmedju politike i privrede - njenim unistenjem. Tek tada se pokazalo ogoljeno jezgro te politike, njeno nistavilo i zlo. Zaista jedan krajnosni politicki fenomen, ali takva nam je sudba valjda.

I da dodam na kraju, jasno je da svime ovim ne zelim da relativizujem odgovornost "naroda" za rat. Jednostavno sam morao da reagujem na jednu neodrzivu tezu - da postoji vidljiva ruka zelje u ljudskim poslovima, pa tako i onim ratnim. Stvar je, doista, mnogo komplikovanija. Tvoja teza je nakakav sartrovski antropoloski egzistencijalizam apsolutne transparentnosti svesti i slobode i iz nje proishodece apsolutne odgovornosti. I da, niko ne voli rat a najmanje oni koji su okusili njegove blagodeti. Naprosto, ne valja ti teorija. Chicha je pominjao dezerterstvo, pad popularnosti, itd.

Željka Buturović said...

iskreno, ja nemam pojma o kakvoj 'zelji za ratom' vi pricate a pominjete je u svakoj drugoj recenici. iako sam u jednom trenutku iskoristila taj izraz, ja nisam pricala ni o kakvoj 'zelji za ratom' koja postoji u prazno, nevezano od istorijskog konteksta i kao cilj sam sebi. moja poenta je da kada demokratija, pa cak i onakva kakva je postojala u srbiji, udje u rat, to se u najvecom slucaju desava jer taj rat ima podrsku naroda a ne zato sto je lider, na kvarno, koriscenjem kasnjenja efekata inflacije, usao u rat koji narod nije hteo.

"Po tvojoj logici bi, onda, pre Slovecne trebalo optuziti zbog "zelje da ne zive zajedno", jer su se oni o tome izjasnili i na referendumu. Isto bi bilo i sa Hrvatima i ostalima..."

ne secam se da sam iznosila nekakve optuzbe. naravno da su i hrvati bili vise nego orni za rat, kao i slovenci, koji su sve i zapoceli ubijajuci jugoslovenske vojnike.

hrvati i sad slave svoj rat, a to bi sasvim moguce radili i srbi da su zadovoljniji rezultatima i da bolje stoje na medjunarodnom planu. i to nije nikakav raritet, ratovi se slave prakticno svuda u svetu. naravno ne svi ratovi od strane svih ucesnika.

Saša said...

Ako se dobro sećam, Hayek je govorio da je nema šanse da se više ikada vratimo na zlatni standard, jer jednom kada ljude ubediš da se bez nečega može, nema teorije da ih ponovo ubediš u suprotno. Mislim da je on u načelu bio za zlatni standard, ali i da je istovremeno bio realan po pitanju mogućnosti povratka na njega. Lično sam skloniji "free banking" rešenju, nego zlatnom standardu, pa što Slaviša reče, ako neka banka izađe na tržište sa valutom koja ima 100% pokriće u zlatu i ako to bude odlučujući faktor u osvajanju liderske pozicije, onda neka bude tako. Tržište je to koje treba da odluči koja roba će se dominantno koristiti kao medijum razmene, a ne stručnjaci, pa bio to i sam Hayek.

Ivan Jankovic said...

Sasa,

Trziste je uvek kroz istoriju odlucivalo da je zlato novac. U svakoj razvijenoj civilizaciji zlato je bilo novac, od Grcke, Rima, Kartagine, arapskog sveta pod Umajadima i Abasidima, srednjovekovne i moderne Evrope, uvek. To sto protivnici zlatnog standarda danas predlazu nije slobodno trziste nego konkurencija vise drzavnih valuta, emitovanih od razlicitih centralnih banaka. Od kad se to zove slobodno trziste?

Sto se tice free bankinga on nije u neskladu sa 100% zlatnim standardom. Naprotiv - "free banking" kao pojam znaci samo konkurenciju banaka i odsustvo kreditora zadnjeg pribezista (centralne banke). Sve to postoji u sistemu 100% zlatnog standarda. U neskladu sa zlatnim stndardom je samo fractional reserve free banking, koji dopusta koriscenje delova novca sa depozitnih racuna za kreiranje kredita "iz nicega" sto je centralni mehanizam kojim se povecava vestacki monetarna masa, snizava kamatna stopa i izaziva poslovni ciklus. Kad kazes da si za free banking, nisi nista rekao o tome da li si za ili protiv 100% zlatnog standarda, jer ima vise formi free bankinga. Recimo, zlatni standard koji je postojao u 19 veku je imao jednu kljucnu slabost - iako je zahtevao 100% pokrice za banknote, nije zahtevao 100% za bankarske depozite, omogucavajuci bankama da "kreiraju" (izraz Fritza Machlupa) kredite ni iz cega ("out of thin air"). Mizesov predlog za reformu je bio povratak zlatu kao u 19 veku, uz ukidanje frakacionalnih rezervi banaka i usvajanje principa 100% zlatnih rezervi. To je jedini sistem kompatibilan sa racionalnom ekonomskom kalkualcijom i izbegavanjem poslovnog ciklusa.

Inace, ni jedna banka ne moze da izadje danas sa 100% zlatnim reservama, jer je trgovina zlatom zakonom zabranjena a zlato u privantom vlasnistvu pojedinaca konfiskovano od strane drzave. Ako biste probali sa nekim danas da izvrsite transakciju u zlatu, ili da stedite u zlatu u banci, zavrsili biste u zatvoru. to je kvalka 22, da upotrebim Slavisin izraz i ja. Ako se ta zabrana ukine, bye, bye konfeti valute. Svi bi stedeli u zlatu i obavljali transakcije u njemu. Posto to zna, politicka mafija zakonom zabranjuje zlato. Kao sto je Slavisa opisao, razlozi za to su ocuvanje bankrotirane drzave koja jede polovinu nacionalnog dohotka. sa trzisnim novcem, to je nemoguce.

perica said...

Znači, kad pričamo o novcu u današnjem smislu reči, mi ne govorimo o "medijumu razmene" nego o sredstvu za pljačkanje stanovništva od strane monopola sile - državnog aparata. SVE države su bankrotirane, ako se na njih primeni kriterijum bankrota za firmu ili privatno lice. Od posledica bankrota spasavaju se pljačkom, pardon porezom.
Jel sam ja to dobro razumeo?

Ivan Jankovic said...

Da, ja se slazem. Samo dodajem da ima jos vaznih aspekata te stvari osim eticko-filozofskog - naprimer da ekonomska kalkulacija o kojoj je Mizes govorio postaje nemoguca u sistemu sa fiat novcem. Ali, to zahteva poseban post za sta nemam vremena sad.

perica said...

Ivane, to što pominješ je ekonomski argument. Naravno da si u pravu (kao i Mizes) ali i pored nemogućnosti da ekonomski kalkulišu, komunisti (svih boja) se sasvim dobro drže na vlasti. Za problem održavanja državnog aparata kao mehanizma pljačke irelevantno je što ne može da kalkuliše - greške u "računu" odnosno arbitrarnim procenama pokriće pljačkom. Sve dok ima monopol sile, država ne mora da bude u stanju da kalkuliše.
Mislim da Slaviša ima argument - ako državni aparat ima moć da nametne "svoj" medijum razmene a zabrani sve ostale, onda je uvek u mogućnosti da ga "doštampa" i time opljačka stanovništvo teritorije koju okupira, ako parazitska klasa proceni da im je to u interesu. A ako suština problema nije u monetarnom "standardu" nego u prisili, onda ekonomija više nije relevantna nauka za rešavanje ovog problema. Teorijski aspekt problema je etičko-filozofski (nedopustivo je silom nametati medijum razmene) a praktički aspekt je politički: na koji način onemogućiti nametanje medijuma razmene?

Saša said...

Ivane,

U načelu sam za zlatni standard koji podrazumeva ukidanje frakcionalnih rezervi, ali se postavlja pitanje političke volje za njegovu implementaciju. Država iz dana u dan izmišlja neke nove razloge kako bi opravdala neophodnost svog postojanja, a zato joj je potrebno da štampa novac bez realnog pokrića. Samo u slučaju da ima samoubilački nagon, moguć je povratak na zlatni standard bez frakcionalnih rezervi. Zato mislim da je Slavišin predlog o konkurenciji valuta optimalno rešenje. Drugim rečima, možda nije najbolje rešenje, ali je definitivno rešenje koje bi u velikoj meri moglo da promeni stvari nabolje. Državni aparat i njegovi mehanizmi prisile se ne mogu ukinuti preko noći, ali se svakako mogu suspendovati u određenoj meri. Lično mislim da država i zlatni standard bez frakcionalnih rezervi ne mogu egzistirati zajedno. Neko je tu višak, a zna se i ko.

Ivan Jankovic said...

Sasa,

upravo frakcionalni sistem bez centralne banke je vrlo nestabilan. Ako prihvatimo taj argument da ne treba zagovarati ono sto nema veliku prakticnu sansu na uspeh frakcionalni sistem bez CB ima upravo minimalne sanse. Istorijski gledano on je bio vrlo nestabilan, i po pravilu zavrsavao u sve jacim zahtevima za uspostavom lender of last resort, koji se na kraju pretvarao u lender of first resort.

Piyamas Srisawat said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredni prijenos na vaš bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Dugotrajna otplate (1-30 godina) Trajanje
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečno plaćanje
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte legitimno i licencirana tvrtka ovlaštena povjerenje
da financijska pomoć drugih zemalja.
Za više informacija i zahtjeva za kredit formirati zajedničku tvrtku, kroz

E-mail: cashfirmarena@gmail.com

SIR EVA Demeter
Generalni direktor
CASHFIRM

Piyamas Srisawat said...

Da li vam je potrebna hitna kredit kredit finansijski?
* Vrlo brz i neposredan prijenos na vaš bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Dugoročni otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilnije kredit i mjesečno plaćanje
*. Koliko dugo je potrebno da se finansira? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon prijema informacije koje su im potrebne
od tebe.

Kontaktirajte legitimna i licenciranih Trust Company ovlašteni
da finansijske pomoći drugim zemljama.
Za više informacija i prijavni obrazac zajedničkih poslovnih kredita, kroz

E-mail: cashfirmarena@gmail.com

SIR EVA DEMETER
Generalni direktor
CASHFIRM

Piyamas Srisawat said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte legitimno i licencirani povjerenje tvrtka ovlaštena
da je financijska pomoć drugim zemljama.
Za više informacija i zahtjeva za kredit formirati zajedničku tvrtku, kroz

e-mail: cashfirmarena@gmail.com

SIR EVA Demeter
Generalni direktor
CASHFIRM

Camila James said...

Pozdrav,
Zajam ponuda ovdje, jeste li zainteresirani? prijavite se sada: (kredit.offer10@gmail.com)
Jeste li bili odbijen od strane svoje banke? Imate li lošu kreditnu karticu?
Imate li neplaćenih računa? Jeste li u dugovima?
Trebate li pokrenuti posao? ako ste
zainteresiran za kredit,
Trebate kredit? Imamo 3% kredita kamatna stopa za vas,
I raspon kredit od 50,000.00 eura do 3.000.000,00 eura.

Kontakt g. Camila James putem e-maila: kredit.offer10@gmail.com ili nazovite: +2348078467513


Informacije Need su:
1. Puno ime: .........
2. Kontakt adresa: ......
3. Država / Grad: ...........
4. Zemlja: .........
5. Iznos potreban: ..............
6. Trajanje kredita: ..........
7. Ne Telefon: ..........
8. Mjesečna primanja: ...........

Najbolji Regard,

G. Camila James
MD / CEO

Mrs Laura Smith said...

Bok, Moje ime je Ivana pribisalić iz Singapura samo želim da svi oni koji su zaista traži kredit znati da još uvijek postoji zajam tvrtka možete vjerovati, ja sam tražio pravi i legitimni zajam pozajmljivanje tvrtke od 2014. godine, a sve ovaj put sam bio scammed bezbroj puta do prijatelj mi je rekao o tvrtki zove Laura Smith kreditu firma Isprva je bilo teško vjerovati, ali ja samo odlučili nastaviti i sa načinom na koji je (MD) je govorio sa mnom, a ne da sam bio potpuno uvjeren, ali odlučio sam ga probati, a kad je donio pitanje naknade i gotovo je pobjegao, ali sam pozvan hrabrosti platiti naknadu od čega je odmah je platio sam je dobio moj kredit od 60.000.00 eura u veljači 2016. na mom računu to je zaista ostvarenje sna za mene i moju obitelj, a danas sve to zahvaljujući Gospođa Laura Smith kreditiranja tvrtki i Bogu ja mogu opet nasmijati preporučujem ovu tvrtku na sve one koji su bili scammed i i oni koji nisu bili scammed jer su pouzdani i pouzdan. U slučaju da je potrebno znati više, tvrtka je e-{mrslaurasmithloanfirm@hotmail.com} Pošalji ih danas i bit će vam drago što ste učinili.

Ivana pribisalić

ชัยภัฏ จันทร์วิไล said...


Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
TEL: +60183723787
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

ชัยภัฏ จันทร์วิไล said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
TEL: +60183723787
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

บริษัท จอมสุบรรณ จํากัด said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
TEL: +60183723787
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

บริษัท จอมสุบรรณ จํากัด said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
TEL: +60183723787
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

บริษัท จอมสุบรรณ จํากัด said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
TEL: +60183723787
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

บริษัท จอมสุบรรณ จํากัด said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
TEL: +60183723787
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

บริษัท จอมสุบรรณ จํากัด said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
TEL: +60183723787
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

บริษัท จอมสุบรรณ จํากัด said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
Tel: +60182913326
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

Majid Michel said...

Da li vam je potrebna hitna kredit ili bilo koje druge finansijske pomoći?
Nudimo sve vrste kredita na dva posto (2%) kamata. e-mail nas sada
putem: williamsloans14@gmail.com sa sljedećim informacijama

puno ime

datum rođenja::
zemlja:
broj osoba:
iznos kredita:
Trajanje kredita:
Svrha kredita:
mjesecna zarada:

Majid Michel said...

Svjedočenjem Tako sam dobio kredit od realnog i ORIGINALNI KREDITA
Kompanije koja se zove WILLIAMS KREDIT COMPANY. Vrlo sam sretan DANAS
I neka Bog blagoslovi WILLIAMS KREDIT COMPANY.


HITNO KREDIT PONUDA ODNOSE SADA.
Zdravo,
Moje ime je Lady Michel Robert, ja sam iz New York SAD, udata sam, imam
je u potrazi za pravi zajam kompanija u posljednjih 5 mjeseci i
sve što imam je gomila prevare koji me je da im vjerovati i na kraju
dana, uzeli su moj novac bez davanja ništa zauzvrat, sve
moja nada je izgubljena, ja sam zbunjena i frustrirana, mislim da je vrlo
teško feed mojoj porodici, Nikad nisam želeo da ima ikakve veze
s zajam tvrtki na internetu, pa sam otišao da pozajmi novac od
prijatelj, rekao joj je da sve što se dogodilo, a ona je rekla da može da mi pomogne, da
ona zna kompanija kredit koji mi može pomoći sa bilo koji iznos kredita
potreban mi je sa veoma niskom kamatnom stopom od 2%, da je upravo dobio
kredit od njih, ona me je uputio kako da se prijave za kredit, jesam
baš kao što mi je rekla, i nanosi ih na mail: (williamsloans14@gmail.com),
Nikada nisam vjerovao, ali sam pokušao i da moja
najveće iznenađenje sam dobio kredit u roku od 24 sata, nisam mogao da verujem,
ja sam sretan i bogat ponovo i ja sam zahvaljujući Bogu da takav kredit
kompanije kao što je to i dalje postoje na ovom prevare cijelog mjesta,
Molim te, savjetujem svima tamo koji su u potrebi kredita da se za
(Williamsloans14@gmail.com) oni nikada neće uspjeti vas, i
vaš život mijenja kao moj učinio.
Brzo se obratite WILLIAMS KREDITI COMPANY danas i dobiti svoj zajam od njih,
Bog blagoslovio Williams kredit kompanija za svoje istinske ponuda kredita.
Pobrinite se da kontaktirate Williams kredit za svoj kredit, jer sam dobila kredit
uspješno iz ove kompanije, bez stresa.

บริษัท จอมสุบรรณ จํากัด said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
Tel: +60182913326
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

บริษัท จอมสุบรรณ จํากัด said...

Да ли је потребна хитна кредит код финансијског?
* Врло брзо и непосредан пренос на банковни рачун
* Отплата почиње осам месеци након што добије новац
банковни рачун
* Ниска каматна стопа од 2%
* Дугорочно отплате (1-30 година) Дужина
* Флексибилни услови кредита и месечна исплата
*. Колико времена је потребно да се финансира? Након подношења пријаве за кредит
Можете очекивати прелиминарни одговор мање од 24 сата
Средства за 72-96 сати након пријема информације које су им потребне
од тебе.

Контактирају легитимно и лиценцирана компанија, овлашћени
да дају финансијску помоћ Еверибоди
За више информација и кредитног захтева форми

Е-маил: цасхфирмарена@гмаил.цом


Срдачан поздрав
Сир Јоел Виллиамс
ГОТОВИНА ФИРМА КРЕДИТ ПРЕДУЗЕЋА
Директор
Тел: +60182913326
Е-маил: цасхфирмарена@гмаил.цом
Вебисите: цасхфирмарена.вордпресс.цом

บริษัท จอมสุบรรณ จํากัด said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
Tel: +60182913326
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

บริษัท จอมสุบรรณ จํากัด said...

bok
I Korejs Filip, voditelj marketinga, Global Trade Int.
Nudimo financijskih usluga kredit za svakoga u svijetu na vrlo niske kamatne stope od 2%

E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Hvala i pozdrav,
Korejs Filip

+60183723787
Posao Marketing Manager.

บริษัท จอมสุบรรณ จํากัด said...

bok
I Korejs Filip, voditelj marketinga, Global Trade Int.
Nudimo financijskih usluga kredita za sve ljude u svijetu na vrlo niske kamatne stope od 2%

E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Hvala i pozdrav,
Korejs Filip

+60183723787
Posao Marketing Manager.

shunshine loan said...

Kraju godine zajam ponuda !!! Kraju godine zajam ponuda !!!
Dobra vijest za sve, SUNSHINE zajam tvrtka je dano iz povoljan kredit za klijente bez kolateralna za preostalih mjeseci u godini 2016, za vas da počnete 2017. s uspješnom planu.

Razmišljate li o pokretanju vlastitog posla, vi ste u dugovima, ovo je vaša prilika da se postigne svoje želje, jer nudimo osobni zajmovi, poslovne zajmove, i tvrtka kredita, i sve vrste kredita kamatnu stopu od 2%. požurite sada i biti dio ovog programa.
Za sve dodatne informacije molimo kontaktirajte nas putem e-maila Sunshineloancompany@gmail.com


SunshineLoanCompany

Piyamas Srisawat said...

bok
Ja sam Korejs Filip, Marketing Manager, Global Trade Int.
Nudimo financijskih usluga kredita za sve ljude u svijetu na vrlo niske kamatne stope od 2%

E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Hvala i pozdrav,
Korejs Filip

+60183723787
Posao Marketing Manager.

Franklin Bliss said...

Zdravo, ja sam gospođa FRANKLIN BLISS, privatni zajam zajmodavac koji daje životni vijek priliku kredita. Da li vam je potreban kredit hitno isplatiti svoje dugove ili vam je potreban kredit da biste poboljšali poslovanje? Vi ste odbijen od strane banaka i drugih financijskih institucija? Da li vam je potreban kredit konsolidacija ili hipoteka? u potrazi za više jer smo ovdje da bi sve svoje finansijske probleme stvar prošlosti. Mi posuditi sredstva pojedincima kojima je potrebna financijska pomoć, koja imaju loše kreditne ili je potrebna novca za platiti račune, da ulagati u poslovanje po stopi od 2%. Želim koristiti ovaj medij da vas obavijestiti da smo pružiti pouzdan i korisnika pomoći i da će biti spremni ponuditi kredit. Tako da nas kontaktirate danas putem e-maila na: franklinbliss40@gmail.com

Piyamas Srisawat said...

bok
Ja sam Korejs Filip, Marketing Manager, Global Trade Int.
Nudimo financijskih usluga kredita za sve ljude u svijetu na vrlo niske kamatne stope od 2%

E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Hvala i pozdrav,
Korejs Filip

+60183723787
Posao Marketing Manager.

Clark Williams said...

Zdravo...
    želiš investirati ili bankrot na svoj posao, vaša banka vas je odbio, ... treba novac kako bi se završiti svoj projekt misije, kuću i osnovati obitelj,? vi imate loše kreditne kartice i treba novu? morati platiti dug off ...? požurite sada nam se obratite @ LIVINGFOUNTAIN.CREDIT @ YAHOO.COM, dobili svoj kredit approved.we ponude kredita po najnižim cijenama od $ 1.000 do $ 10,000000 na cijelom globalnom gospodarstvu ... mnogi koji je došao preko naše usluge, temeljnog iskaza i život je transformiran na dobro .... možete nas kontaktirati @ LIVINGFOUNTAIN.CREDIT@YAHOO.COM početi ulagati za svoju sutra, danas.
   Pozdrav..
   Clark Williams

MARY WILLIAM said...

Zdravo,
Ja sam gospođa Esther Patrick, privatni zajam zajmodavac koji daje život vrijeme prilika kredita. Trebate li kredit hitno da plati svoje dugove ili vam je potreban kredit za poboljšanje vašeg poslovanja? Vi ste bili odbijen od strane banaka i ostalih financijskih institucija? Trebate li konsolidacija zajam ili hipoteku? u potrazi za više jer smo ovdje da bi sve svoje financijske probleme stvar prošlosti. Mi posuditi sredstva pojedincima kojima je potrebna financijska pomoć, koja imaju loše kreditne ili je potrebna novca za platiti račune, da ulagati u poslovanje po stopi od 2%. Želim koristiti ovaj medij obavijestiti vas da smo pružiti pouzdanu i korisnica pomoći i da će biti spremni ponuditi kredit. Dakle, obratite nam se danas putem e-maila na:
(estherpatrick83@gmail.com)


Application Data

1) Puno ime:
2) Država:
3) Adresa:
4) Država:
5) Spol:
6) Bračni status:
7) Zanimanje:
8) Broj telefona:
9) Trenutni položaj u mjestu rada:
10) Mjesečni prihod:
11) Iznos kredita je potrebno:
12) trajanje kredita:
13) Namjena kredita:
14) Religija:
15) Jeste li primijenjena prije:
16) Datum rođenja:
Hvala.

Piyamas Srisawat said...

Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
Tel: +60182913326
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

Piyamas Srisawat said...


Trebate li hitan financijski kredit kredit?
* Vrlo brzo i neposredan prijenos na svoj bankovni račun
* Otplata počinje osam mjeseci nakon što ste dobili novac
bankovni račun
* Niska kamatna stopa od 2%
* Long-term otplate (1-30 godina) Dužina
* Fleksibilni uvjeti kredita i mjesečne uplate
*. Koliko je vremena potrebno za financiranje? Nakon podnošenja zahtjeva za kredit
Možete očekivati preliminarni odgovor manje od 24 sata
sredstva u 72-96 sati nakon primitka informacije koje su potrebne
od tebe.

Kontaktirajte ovog legitimno i licencirani tvrtka, ovlašteni
dati financijsku pomoć svima
Za više informacija i zahtjeva za kredit obliku

e-mail: cashfirmarena@gmail.com


Lijepi Pozdrav
Sir Joel Williams
NOVAC TVRTKA zajam tvrtki
CEO
Tel: +60182913326
E-mail: cashfirmarena@gmail.com
Webisite: cashfirmarena.wordpress.com

Bodo Gadomski said...

Želim da cijenim Tom Williams od Payday Financier PLC mi pomogao da kupite kredit
ja je dobio moj kredit bez stresa nakon
pristao na rokove otplate i uvjetima firme.
Ako ste u potrebi za financijsku pomoć njih kontaktirati putem e-pošte. paydayfinancierhome@gmail.com