Pages

23 November 2009

Jedna ideja

Danas su protestvovali prosečni i odlični studenti koji su postali prosečni. Njihovi zahtevi su da se izmeni ugovor koji su sami potpisali i da poreski obveznici, ili bilo ko drugi, finansira njihovo dalje školovanje. Meni ovde nekoliko stvari nije logično, čak i ako prihvatimo da država treba da finansira privatne investicije kod kojih su pozitivni eksterni efekti mali.

Ako neko od akademskih građana treba da se žali na ovakav sistem to su većinski studenti privatnih fakulteta, a posebno oni koji spadaju u bolje studente i finansiraju iz svog džepa 100% troškova svojih studija. Ako prihvatimo da treba finansirati neke studente, onda je besmisleno da su prosečni studenti državnih fakulteta u prednosti u odnosu na najbolje sa privatnih.

Dalje, da li studenti državnih fakulteta treba da se bune zbog rezultata ili zbog sistema u kome je i dalje moguće imati minimalnu prolaznost i da za to niko ne odgovara. Ako su već doneli lošu odluku i poverili državi svoje visoko obrazovanje, da li je bolje pitanje zašto će ti isti studenti po završetku državnih fakulteta imati pregršt vremena da razmisle kakva su znanja i veštine, ustvari, stekli.

I da pogodili su gde treba da protestvuju, shvativši da je svaki ministar prosvete od 2004. godine ličnost iz stripa.

5 comments:

Saša said...

"Danas su protestvovali prosečni i odlični studenti koji su postali prosečni".

Upravo tako. Kada razuman čovek analizira njihove izjave i zahteve, može da zaključi samo dve stvari: 1) srpski studenti su drski i bezobrazni ili 2) namerno postavljaju maksimalističke zahteve kako bi ostvarili neki samo njima znani cilj. U oba slučaju reč je o istoj stvari, a to je da protestvuju (ispod) prosečni studenti koji zahtevaju da se standardi obrazovanja spuste kako bi bili na nivou njihovih sposobnosti. Stalno kukumaču kako se Bolonjska deklaracija ne primenjuje kako treba, ali njihovi zahtevi i ne podrazumevaju primenu Bolonjske deklaracije na pravi način, nego podrazumevaju njeno demontiranje na vrlo specifičan način. Naime, oni traže da se od Bolonjske deklaracije usvoji samo ono što odgovara njima, a ono što im ne odgovara da se izbaci. Prolaznost u skladu sa Bolonjom na BU je između 10 i 15%, prosek studiranja je između 7 i 8 godina. Tako je bilo i pre implementacije pomenute deklaracije, a tako će i ostati ako se usvoje zahtevi studenata. Umesto da zahtevaju transparentnost i doslednost u primeni iste, oni zahtevaju njenu demontažu kako bi mogli da nastave da studiraju u nedogled i to sve o trošku poreskih platiša. Dosledna primena Bolonjske deklaracije ne poznaje nikakav prenos bodova, nikakvo uslovno polaganje ispita i nije moguće studirati 7 ili 8 godina studijski program koji traje 3 ili 4 godine. Priča o opterećenosti gradivom je šuplja priča kada postoje ljudi kojima to gradivo ne predstavlja problem. Studiranje nije za svakoga i nisu svi podjednako vredni i talentovani. Usvojeli se zahtevi studenata to će biti samo na štetu onih koji su marljivi i vredni, a na korist zgubidana, lenčuga i hroničnih rent-seekera. Niko ne tvrdi da su oni koji to zahtevaju glupi. Naprotiv, ubeđen sam da bi prolaznost bila i do 50% ako bi se tzv. Bolonjska deklaracija dosledno primenjivala, ali to ne odgovara većini koja će zbog toga morati da se odrekne jeftinog života u Beogradu u narednih 7-8 godina ili 7-8 godina života o trošku mame i tate. Kada se fakultet završi, mora se početi zarađivati za život. U nedostatku boljih rešenja, jedino rešenje za srpsko visokoškolsko obrazovanje je njegova vaučerizacija i dosledna primena Bolonjske deklaracije. Sve ostalo je čist rent-seeking.

Andrej Đivuljskij said...

Uopšte ne sumnjam da ste dobro analizirali i prostudirali prosek studenata koji protestuju, ali mi nije jasna jedna stvar. Naime, zašto vam je uopšte stalo do tog argumenta ko je kakav student i kako uči (?) s obzirom da zagovarate Bolonjsku deklaraciju i/ili privatne fakultete, koji veze nemaju sa stvarnim studiranjem, učenjem, sticanjem znanja, itd. Naime, sasvim je očito da se kod "bolonje" radi o reformi koja treba da odgovori ekonomskim zahtevima koji su izmenjeni u odnosu na, recimo, period od pre pola veka (zahtev za osposobljavanje još više ljudi, nova zanimanja, više menadžera, informatičara i ostalih za relativno sveže informatičko društvo, veća fleksibilnost "znanja", itd.), a ne o nekom stvarnom znanju i sposobnostima. A o privatnim fakultetima na kojima se diplome kupuju, a uči se na nivou slabije srednje škole, čisto onako, reda radi, i gde doktorat možeš spremiti za mesec dana i da ti bibliografiju čini nekoliko stručnih časopisa, da ne pričam.
Kakvog onda ima smisla pozivanje na znanje i rad studenata?

Naravno, kod vas je, kao i sve ostalo, uglavnom stvar ideologije. Da ti što protestuju traže ukidanje državnog fakulteta i "vaučere", oni bi za vas bili sve Ajnštajn do Ajnštajna.

Saša: "Stalno kukumaču kako se Bolonjska deklaracija ne primenjuje kako treba, ali njihovi zahtevi i ne podrazumevaju primenu Bolonjske deklaracije na pravi način, nego podrazumevaju njeno demontiranje na vrlo specifičan način."
Da li traže da im se obezbedi niža prolaznost, ili traže da se zaista uvede "bolonja", tj. da se sistem reformiše po "bolonji"? Ja ne pratim šta se tu dešava sa tim protestima, ali sam više puta pre čuo zahteve da se nastavno gradivo uskladi sa "bolonjom", pošto je sada svugde implementiran "bolonjski" način rada koji ima visoke zahteve po pitanju prisustva, češćeg ispitivanja, itd, dok je gradivo ostalo identično, i kvalitativno i kvantitativno, samo "upakovano" u formu "bolonje". Na mom fakultetu, ja sam jedva isterivao godinu za godinom mnoge preobimne, bespotrebno zakomplikovane predmete po starom sistemu, a sada se od novih klinaca traži da sve to isto urade, ali za duplo kraće vreme. Profesori sa fakulteta očito nisu skopčali da sa "bolonjom" moraju i da snize kriterijume, kvalitete i kvantitete gradiva, da bi ispiti poprimili onu "bolonjsku" formu brzih kurseva umesto predmeta i ispita u formi testova sa zaokruživanjem iz ženskih časopisa.

A to što nekima uspeva da isteraju sve to, uopšte nije argument da su oni kojima to nije uspelo lošiji od njih u smislu studenta. Ako ste išli na fakultet, verovatno vam je zapalo za oko da su najbolji studenti ili stvarno retki talentovani, natprosečni darovi (celokupno, ili za određenu oblast koju studiraju), ili oni češći koji su uporni ko mazge, vredni, "laktaši", ulizice, preambiciozni, prepisivači i varalice. Najčešće se radi o nekim kombinacijama navedenih tipova. Nagledao sam se budućih asistenata, magistara i stipendista sa puškicama u gaćama i čarapicama i sa brojevima većine asistenata i profesora u imeniku mobilnog telefona.
Jel' oni trebaju da budu neki argument da je sve u redu, samo da su "prosečni" studenti problem?

Saša said...

Andrej,

sa većinom što ste napisali se slažem sa Vama. Međutim, ne protestvuju studenti privatnih fakulteta, nego državnih. Ne traže oni uopšte doslednu primenu tzv. Bolonjske deklaracije, jer da traže ne bi vatru gasili benzinom. Stvar je u sledećem: problem obimnosti gradiva, a ono jeste obimno, neće se rešiti smanjenjem ETCS bodova, nego će se rešiti transparentnošću metodologije kojom se ETCS bodovi dodeljuju pojedinim predmetima. Budući da sam učestovao na međunarodnoj konferencija koja se tiče navedene tematike, mogu slobodno da kažem da sam upućeniji od većine i profesora i studenata. Naši profesori pojma nemaju šta su uopšte ETCS bodovi i poistovećuju ih sa "značajem" predmeta, a oni sa tim nemaju nikakve veze, nego se bodovi otprilike dodeljuju prema sledeća dva kriterijum: godina studija koju student pohađa i broj strana koji udžbenik ima. Opterećenje studenta po semestru ne sme da prelazi 30 ETCS bodova. Šta radi naši profesori? Bodove pojedinim predmetima dodeljuju kako bi zbir bodova po semestru bio trideset i to nema veze sa mozgom. To jeste problem, ali problem je što niko od studenata koji protestvuju nije upućen u metodologiju dodeljivanja bodova, a trebali baš to da zahtevaju. Da je njihov protest sadržan u zahtevu da se propisana metodologija dodeljivanja ETCS bodova transparentno primenjuje, onda bih ja taj protest podržao. Ovako oni traži da se kršenje jednog prinicipa tzv. Bolonjske deklaracije "otkloni" kršenjem još sedam prinicipa tzv. Bolonjske deklaracije. Ako je takav protest odlika zrelih i odgovornih ljudi, onda priznajem da su moji stavovi pogrešni.

Saša said...

BTW, ne vidim u čemu je problem sa vaučerizacijom. Ako su državni fakulteti bolji od privatnih, onda će srednjoškolci svoje vaučere koristiti za studiranje na državnim fakultetima.

tiki said...

BTW, ne vidim u čemu je problem sa vaučerizacijom. Ako su državni fakulteti bolji od privatnih, onda će srednjoškolci svoje vaučere koristiti za studiranje na državnim fakultetima.
možda večini nijie bitno da naujči makar ne završio , nego da završi makar ne naučio.
jednom treba preseč priču i gotovo, platit strane konzultante da naprave program. 50 % ASISTENATA . poslat na 1 studisku godinu vani da uče bazični predmet koji predaju i to je to.
pitajte bilo kojeg završenog studenta šta stvarno zna da radi .