Pages

23 November 2009

Ambasadori

Danas smo dobili ekonomske ambasadore. Sledeći teoriju "crnog labuda" neću generalizovati outpute idejnog izvora celog projekta, mada je vrlo verovatno da će labud opet da bude beo.

Prvi argument je logički. Investitori ne dolaze u Srbiju upravo zato jer znaju kako je u Srbiji. Oni imaju pregršt javnih dostupnih izvora podataka koji im pomažu da formiraju sliku o poslovnom okruženju. Teško da bi i Čak Noris uspeo da bude efikasniji od tolikih organizacija, bilo javnih, bilo privatnih, koje se bave analizom poslovnog okruženja u Srbiji.

Drugi argument je dupliranje napora. Ako već imamo PKS koja ima svoje ispostave u svetu i mamutski aparat, da li je bilo pametnije pozabaviti se radom PKS ili lansirati usamljene jahače promocije srpske privrede.

Treće, nosilac ovog projekta kaže da će se ovim poboljšati promocija srpskog izvoza. Prihvatam ovu teoriju, neka odmah ugase SIEPU i ovim ljudima daju i duplo veće plate. Ukupan neto efekt na izvoz će verovatno biti nula, ali će troškovi biti niži.

Četvrto, u opisu posla ambasadora je da prikupljaju podatke i analiziraju poslovno okruženje u zemljama gde su postavljeni. Čak i da ne idem u poslove dnevne štampe koja je već objavila impozantne biografije ambasadora moje pitanje je: "Zar ti podaci već ne postoje i nisu javno dostupni prostim klikom miša, baš kao i analize tih zemalja od strane organizacija koje analiziraju i poslovno okruženje u Srbiji".

Peto, koliko je potrebno biti demagog pa da se javno izjavljuje da će jedan ambasador ili jedan Palma u Moskvi ili živi dokaz tonjenja Srbije u predsednički sistem u bezbrojnim posetama, znati da učine više nego 50.000 preduzeća u Srbiji. Koliki je stepen bahatosti da političari koji su uglavnom sav imetak zaradili upravo politikom promovišu slanje svojih ljudi kao superirono u odnosu na akcije onih koji zarađuju novac na tržištu.

Sve u svemu, nepotreban projekt koji nije skup u monetarnim iznosima, ali je jako loše što se troši dosta vremena u medijima na promociju apsurdnog koncepta da birokrate mogu da efikasno pomognu preduzećima.

6 comments:

Crni said...

Potpuno zaludno trosenje nasih para na uhlebljivanje partijskih kadrova, odlican tekst, ekonomija ti je mnogo jaca strana od ideologije :)

Saša said...

Naravno da je zaludo trošenje para. Klasičan primer pogubne "demokratije pogađanja" na delu. Cenim da je Dinkić uslovio opstanak vlade sa postavljanjem tzv. ekonomskih diplomata ili nešto slično. Da bi ekonomska diplomatija imala bilo kakvog smisla, onda bi trebalo, kao što je Aleksandra vrlo dobro primetio, pozatvarati SIEPA-u i predstavništva PKS po inostranstvu. Međutim, to nije dovoljno. Trebalo uvesti odgovornost prema ciljevima za srpske ekonomske diplomate. Ameri imaju nešto što se zove SMART cilj. Vrlo jednostavna, skoro rudimentarna alatka, koja prosečnom srpskom menadžeru, bilo iz privatnog, bilo iz javnog sektora, predstavlja kvantu fiziku. Znači Zdrvko Buzić je diplomata u Nigeriji i njegov zadatak je da za četiri godine privuče stranih investicija iz Nigerije u vrednosti od 1.000.000 dolara. Vrlo jednostavno. Ukoliko to ne uradi, noga u dupe. Kladim se u svoju mesečnu platu, da barem 90% ekonomskih diplomata, koji su birani po kriterijumima Mlađana Dinkića, ne bi bilo u stanju da realizuje zacrtane ciljeve i da bi bar 50% odustalo kada bi znalo da ih na tom poslu čeka bilo kakva vrsta odgovornosti.

Saša said...

Ljudi proverite ovaj link. Znam da niej tema posta, ali je svejedno mnogo zanimljivo.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Da-li-klimatolozi-zamajavaju-svet.sr.html

Marko Paunović said...

Vec danima je to glavna afera u Americi.

Sve cekam da Ivan napise post, ali evo cak je i Politika to prenela pre nas. :)

Saša said...

E to se Jankoviću već ne bi smelo oprostiti :-)

Miodrag Ristic said...

Da bi slika bila potpuna (ili potpuno komična)treba spomenuti da u isto vreme dok tzv "ambasadori" sumnjivih sposobnosti tragaju po belom svetu, tražeći šanse za naše privrednike, njihove mnogo brojnije partijske kolege (srećom istih sposobnosti)nude šakom i kapom sve moguće pogodnosti, uključujući i direktne subvencije iz budžeta - STRANIM kompanijama sa željom da ih dovedu ovde. Što će na taj način dovesti u neravnopravan položaj, i što će pri tom verovatno da nastrada neka naša firma, nema veze: mogu da idu u beli svet... Mi u stvari menjamo NAŠE za NJIHOVE (uz doplatu).

Ta stvar izgleda još nema ime? Predlažem da je nazovemo "oksi-protekcionizam" ili "moron-protekcionizam"...

(od "oksi-moron")