Pages

23 November 2009

Vekovne težnje Nemačke

Čuli smo svi priče o tome kako postoje vekovne nemačke težnje da se na neki način okupira Balkan, a pre svega Srbija. Evo šta kaže sporazum između Molotova i Ribentropa (Staljina i Hitlera), potpisan 23. avgusta 1939. godine:

Što se tiče Jugoistočne Evrope, sovjetska strana skreće pažnju na svoj interes u Besarabiji. Nemačka strana saopštava potpunu političku nezainteresovanost za ovaj region.

9 comments:

Crni said...

Pa Besarabija i nije nas prostor...

Marko Paunović said...

To je otprilike Moldavija?

Crni said...

Da, da Moldavija, nije ni cudo sto Nemci nisu zainteresovani, samo im je jos to trebalo :)

Lighthouse said...

Za Hitlera je potpisana izjava bila manje vredna od toalet papira. Uostalom, u tom istom sporazumu piše da Nemačka i SSSR neće ratovati narednih 10 godina, pa je Hitler napao SSSR posle manje od dve godine. "Ničim izazvan". Utoliko citat iz sporazuma nije nikakav dokaz da je Nemačka imala ili da nije imala ovakve ili onakve pretenzije.

S druge strane, retke su "vekovne pretenzije" koje su opstale do danas. Prioriteti politike bilo koje zemlje, pa i spoljne politike, se menjaju, metode se menjaju, sve se menja, i to sve brže i brže, u sve kraćim intervalima. Savremena Nemačka je 100% posvećena EU, spremna da s njom podeli dobro i zlo, i nema ni I od nekadašnjeg imperijalizma.

Marko Paunović said...

Naravno da nije dokaz za bilo sta. Samo sam mislio da je zanimljivo.

Saša said...

Naravno da je Nemačka imala pretenziju na "životni prostor" Srbalja, ali to je bilo pre nego što su ukapirali da geografski položaj i sirovine i nisu toliko bitni za ekonomski razvoj. S druge strane, majčica Rusija još veruje u te fantazije. Lighthouse je potpuno u pravu. Danas je Nemačka, uz SAD i Italiju najveći relevantan spoljno-politički "prijatelj" Srbije. Naravno, prosečan srpski Kalimero će reći: "A Kosovo?", ali to za razumne ljude nema nikakvog uticaja na donošenje odluka o modalitetima saradnje u budućnosti, kao što nema ni za ove "naše", jer da ima onda ne bi samo oštrili kurac na Makedoniji, Crnoj Gori i sličnoj boraniji, nego bi se malo ustremili i na Nemačku i druge slične zemlje.

Brut said...

Svakako je passe pricati danas o imperijalizmu u onom obliku u kojem je to bilo delimicno smisleno pre 100 godina. Niti mislim da je imperijalizam po sebi los. Za mnoge zemlje je imperijalizam bio i znacajan civilizacijski korak.

Ono sto je nekad bio imperijalizam, danas manje-vise pokriva (po meni, bolji) termin globalizacija. I kao sto je imperijalizam u proslosti bio dvogube prirode - politicki imperijalizam i ekonomski imperijalizam - tako i globalizacija ima, ili joj zele pridati, dva lica. Globalizacija je bolji termin, jer pre svega znaci ekonomsku globalizaciju. Imperijalizam je, pre svega, imao konotaciju politicke globalizacije.

Iz Nemacke nam danas dolaze najglasnije povike na ekonomsku globalizaciju i zalaganja za politicku globalizaciju (Habermas, npr.). Evropska unija je, takodje, jedan nadnacionalni eksperiment politicke i ekonomske globalizacije (danas, pre svega politicke). Evropska unija je u velikoj meri politicki talac i izraz nemacko-francuskih nepreboljenih imperijalnih ambicija - politickog imperijalizma. To je imperija sa prilicnim demokratskim deficitom, sa jakom regulacijom trzista (harmonizacija je mantra EU), poslednji bastion propalog eksperimenta drzave blagostanja.

Kazem, nije nekad lose biti deo imperije, makar i takve. Ali, ne treba uvek aplaudirati svakoj modi. Pogotovo ako nam se ove sezone prodaje rog za svecu. Konkretnije, dok ce druge (siromasne) zemlje, koje nisu (buduci) kandidati EU, moci da koriste svoje komparativne prednosti, nama ce Brisel diktirati politicku "harmonizaciju" ekonomskih poslova. To je los imperijalizam EU. I on nam dolazi iz nemacko-francuske kuhinje.

Lighthouse said...

Brute,

Ni ja ne mislim da je u EU (zasnovanoj pre svega na nemačko-francuskom partnerstvu) sve idealno. Problem sa Srbijom je da je u skoro 100% oblasti ona više socijalistička i od same EU kako ste je opisali. Pa je zato u ovom trenutku svako približavanje Srbije EU po sebi liberalizacija. Zato je i praktičan rezultat pokojnog premijera Đinđića bio pravi cunami slobode posle 5. oktobra 2000, iako je on sam, lično, bio neka vrsta socijaldemokrate, čovek koji je dosta verovao u sposobnost države da generiše napredak, a ne nikakav liberal.

Možemo naravno, razmišljati i o tome šta bi bilo kad bi bilo, tj. kako bi Srbija, kad bi nekim čudom sama htela da bude deregulisanija od EU, tj. da svojim građanima i firmama prepusti (još) više slobode, izašla na kraj sa zahtevima iz Brisela za "harmonizacijom". U tom hipotetičkom slučaju ne bi nam bilo lako, ali neke članice EU ipak uspevaju da održe deo tako ciljane samostalnosti. Uostalom, PDV po propisima EU može da varira od 14% do 25%. Nije ni to malo, o drugim mogućnostima i da ne govorimo.

Napokon, sama EU će morati da se menja i napušta "rajnski model". U Nemačkoj je ta svest sasvim sazrela, to govore i rezultati zadnjih izbora, na kojima su liberali na velika vrata ušli u centar političke kuhinje. Francuska je teži slučaj, a Skandinavija (protivno stereotipima koje o njoj imaju ovdašnji levo orijentisani intelektualci) i Holandija su, mislim, lakši slučajevi.

The Hero of Crappy Town said...

Dakle sigurno su nas 6. Aprila napali iz te nezainteresovanosti za nas.