Pages

24 June 2009

Nauka, inovacije i patenti

Povela se velika rasprava o Željkinom postu vezano za prestanak finansiranja Petnice. Ja ovu raspravu pre svega razumem kao raspravu na temu bitnosti nauke i uloge države u svemu tome.

Tehnološki razvoj je dominantna komponenta ekonomskog razvoja. Mi danas živimo daleko bolje od naših predaka upravo zbog razvoja nauke, počev od mobilnih telefona i Interneta, preko jeftinih klima uređaja, do efikasnijih lekova. Sve je to rezultat inovacija, koje su često, ali ne uvek, zasnovane na nekim naučnim saznanjima. Kao primer sjajne inovacije koja nije zasnovana na visokoj nauci navodim točkiće na koferima, koji su se pojavili relativno skoro i znatno olakšali život putnicima.

Dakle, mislim da nikome nije sporna konstatacija da su nauka i inovacije veoma bitne.

Da li je to dovoljno da opravda državno finansiranje? Ja mislim da nije, ali ostavljam mogućnost da je možda opravdano državno finansiranje nekih naučnih istraživanja koja se ne mogu, ili se mogu jako teško, komercijalizovati. Na primer, istorija ili astronomija.

Ali, rasprava najčešće ne ide u tom smeru (da se tvrdi da država treba da finansira stvari koje se ne mogu komercijalizovati), već se tvrdi da država upravo treba da finansira stvari koje se kasnije mogu komercijalizovati, odnosno da država treba da "podstiče tehnološki razvoj". Kao klasični primeri, najčešće se navode američki svemirski program iz koga je proisteklo mnogo korisnih inovacija, kao i činjenica da je Internet nastao kao rezultat razvoja američkog vojnog IT sistema. Međutim, nije u tome poenta. Niko ne spori da državna ulaganja mogu da dovedu do korisnih inovacija. Pravo pitanje je da li ta ulaganja dovode do većeg broja korisnih inovacija, nego da su ta sredstva potrošena na tržištu.

Na primer, teško je odgovoriti na pitanje kako je SSSR, pojam socijalističke privrede, uspeo da pošalje čoveka u svemir pre Amerikanaca. Iako je teško odgovoriti, nije nemoguće odgovoriti - ako uložiš dovoljno para, ljudi i vremena u nešto, uglavnom možeš da rešiš problem.

Ali, mislim da lekcija treba da bude nešto drugo - ako država finansira naučna istraživanja, onda će se raditi na onome što je bitno državi, a ne građanima. Konkretno, radiće se na razvoju oružja, a ne na razvoju automobila i veš mašina. Zato je SSSR pravio sjajne rakete, ali katastrofalne automobile. A prosečnom građaninu je bitnije da ima kvalitetan i jeftin auto, nego da vojska raspolaže najsavremenijim protivtenkovskim oružjem. Dakle, da nije bilo državnog ulaganja u nauku, možda danas ne bi smo imali Internet, ali sasvim sigurno ne bi smo imali ni atomske bombe. Neto efekat je veoma teško izmeriti (naravno, ako verujete da je postojanje atomskih bombi sprečilo III Svetski rat, onda je problem druge vrste).

Gde su tu patenti (monopoli na korišćenje neke inovacije)? Suština je da su kroz sistem patenata već zaštićene mnoge inovacije. Da su inovacije čisto javno dobro, imalo bi smisla "posebno ih podsticati" (finansirati) iz budžeta. Međutim, zbog režima patenata, inovacije nisu javno dobro, jer ne možeš da ih prosto preuzmeš od nekoga, već moraš da mu platiš da tu inovaciju koristiš, ako ju je on zaštitio patentom. Koristi od komercijalne inovacije (onih inovacija koje imaju efekta na tehnološki razvoj) su tako internalizovane i argument da inovacija proizvodi pozitivan eksterni efekat je besmisleno koristiti. Dakle, ili ćemo imati patente i prepustiti tehnološki razvoj privatnom sektoru, ili ćemo da plaćamo naučna istraživanja iz budžeta, ali da inovacije postanu javno dobro, kroz ukidanje patenata.

U najvećem broju zemalja postoje oba sistema - i patenti i državne subvencije. Tako dolazimo do situacije koja je veoma česta u američkoj farmaceutskoj industriji - na nekom univerzitetu se razvije aktivna komponenta upotrebom sredstava koje dobiju od NIH-a (države), ali pravo na patent nema država, već se patent proda nekoj firmi. Tako građani dva puta plate istu stvar - prvo kroz poreze, a kasnije kroz monopolsku rentu koju ostvaruje farmaceutska kompanija.

15 comments:

Željka Buturović said...

"Tehnološki razvoj je dominantna komponenta ekonomskog razvoja. Mi danas živimo daleko bolje od naših predaka upravo zbog razvoja nauke, počev od mobilnih telefona i Interneta, preko jeftinih klima uređaja, do efikasnijih lekova."

imao je slavisa odlican tekst o tome da se vrednost samog pronalaska precenjuje u osnovu na mrezu podsticaja koji za taj pronalazak nalaze primenu. naravno da su pronalasci vrlo bitni, samo ne treba podrazumevati da je tu kraj ili cak najveci deo price.

"mislim da nije, ali ostavljam mogućnost da je možda opravdano državno finansiranje nekih naučnih istraživanja koja se ne mogu, ili se mogu jako teško, komercijalizovati. Na primer, istorija ili astronomija."

national endowment for the humanities je osnovan sezdesetih. NSF je osnovan pedesetih. nauka, istorija, filozofija, umetnost... su postojali mnogo pre drzavnih grantova i merenja outputa. ja bih rado finansirala neka naucna istrazivanja iz svog dzepa, i to narocito i to bazicna, ako mislim da je ideja stvarno originalna. na zalost, ovako sam prinudjena da finansiram razna "korisna" istrazivanja sa nalazima "ko mnogo jede moze da postane debeo".

Marko Paunović said...

Jedino resenje su onda privatne fondacije. Sasvim je moguce da bi para bilo sasvim dovoljno. Ne znam. A necemo ni saznati sve dok postoje velike drzavne fondacije.

немања ненадић said...

Марко, ово је текст у којем има много одличних тема. Да покушам и ја да отворим једну тему (и дилему): нема сумње да ће цивилизација као што је и до сада, напредовати због проналазака. Међутим, благодети тог проналаска ће готово једнако осетити и они чији су га научници развили и они који у томе нису учествовали (узми за пример интернет или точкиће на коферима или шта год). Дакле, за државу испада јефтиније да не финансира науку него да чека да постигнућа плате туђи порески обвезници (из истих разлога би јефтиније било за државу да купује туђи субвенционисани кромпир него да плаћа домаћим сељацима субвенције). Да се разумемо, мени је драго када држава финансира науку (ако то чини на добар начин), што омогући неком човеку блиставог ума који зна шта хоће у животу да буде срећан и ради оно што воли (нема баш много таквих), али се увек поставља питање "зашто баш они а не неко други" на које заправо не постоји добар одговор.

Marko Paunović said...

Tu se postavlja pitanje patenata. Ako srpske firme i gradjani mogu da koriste izum bez naknade onda je free riding optimalna strategija.

Aleksandar Boskovic said...

Marko,
moj problem je kada pitanja o razvoju nauke komentarišu ljudi koji tvrde da nauku treba ostaviti privatnoj inicijativi (pa kud koji...), dok su, sa druge strane, uživali u DRŽAVNO finanasiranim studijama u Srbiji. A ako je sticanje doktorata tako mračna rabota, onda se nadam da će je se manuti i autori ovog bloga, pa tako svojim primerom poučiti ostale, neuke.

Tačno je da je veliki broj naučnika u Srbiji lenj (radim u nauci u Srbiji, znam), ali nije tačno da će uskraćivanje svakog finansiranja nauke u ovoj zemlji (ili zatvaranje Petnice, o kojoj Vaša komentatorka očigledno nema pojma) rešiti bilo koji problem ove države. U poslednjih dvadesetak godina, nekoliko država u Evropi je ostvarilo značajan privredni razvoj uz znatno povećano ulaganje u nauku (Irska, Portugal, Španija). Neke druge zemlje (Turska) su reformom svojih univerziteta postigle da se njihove diplome priznaju svuda u svetu (za razliku od ovdašnjih).

S druge strane, Srbija je OBAVEZNA da poveća ulaganje u nauku, jer je to deo strategije pridruživanja (ili približavanja?) EU, a to je, kada sam poslednji put čitao novine, bio proklamovani cilj trenutne vlade.

U mnogo čemu delim Vaš skepticizam (čak se i razmišljam da ponovo napustim ove prostore, jer je pitanje da li u Srbiji ima smisla zalagati se za bilo kakve civilizacijske vrednosti), ali mislim da treba da malo kontekstualizujete stvari. Ne znam da li svoju misiju vidite kao civilizatorsku, ali Vi jeste nekakva "intelektualna elita" ove države, između ostalog i zato što ste studirali (a i radite u firmi gde ljudi mahom imaju doktorate, zar ne?), a nisam siguran da biste to uspeli da nije bilo "državnog ulaganja u nauku".

I ja sam za privatne fondacije. Ali šta ćemo dok njih ne bude? Zatvoriti radnju? OK, ljudi kao ja će se jednostavno spakovati i otići, ali šta ćete sa hiljadama drugih, koji nisu te sreće?

Marko Paunović said...

Aleksandre,

Razlog za drzavno finansiranje nauke mora da bude nesto vise od "da bi naucnici imali od cega da zive".

Izvrcete moje reci, ja sam u postu jasno rekao da je nauka veoma bitna, ne znam odakle vam da mislim da je sticanje doktorata "mracna rabota". Niti sam to rekao, niti to mislim. Ono sto jesam rekao (u komentaru na Zeljkin post) je da mislim da se sticanjem doktorata ne stice nikakvo PRAVO da zivis ostatku gradjana na grbaci i da ih smatras zaostalim budalama zato sto ne prepoznaju tvoju vrednost.

Ja sam u tekstu govorio nacelno, Srbiju nisam ni pomenuo. Ali, mogu nesto i tome da kazem. Lenjost domacih naucnika, po mom misljenju, proizlazi iskljucivo iz sistema finansiranja, jer isti ti ljudi, kada odu i inostranstvo, gde je sistem podsticaja potpuno drugaciji, rade mnogo vise i kvalitetnije. Ceo domaci sistem drzavno finansiranih instituta zahteva temeljnu reformu. Iskreno, nadao sam se da ce Djelic nesto tu da pokrene, ali sam se, za sada, razocarao.

Cinjenica da je u nekim zemljama ekonomski rast pracen ulaganjem u nauku uopste ne dokazuje uzrocnost te medjuzavisnosti. Meni je mnogo verovatnije da je ulaganje u nauku povecano zato sto je povecan GDP, a ne obrnuto.

Sto se mene licno tice, ja od drzavnog ulaganja u nauku nisam video ni dinara, ali svakako jesam od drzavnog ulaganja u obrazovanje.

Ali, i da jesam, ne vidim kakve to veze ima... Ne smem da trosim EPS-ovu struju jer smatram da ih treba privatizovati?

Aleksandar Boskovic said...

Marko,
trošite EPS struju koliko hoćete (i koliko želite da platite), ali, za Vašu informaciju, fakulteti u Srbiji su finansirani i od Ministarstva prosvete, i od Ministarstva nauke (ne znam u kom procentu, ne radim na istima). Prema tome, profitirali ste (i bravo za Vas).

Slažem se "da se sticanjem doktorata ne stice nikakvo PRAVO da zivis ostatku gradjana na grbaci i da ih smatras zaostalim budalama zato sto ne prepoznaju tvoju vrednost" -- ali ovo što se radi sa uništavanjem nauke u Srbiji je u stvari deo dugoročne strategije da se ovo društvo održi u svom blaženom srednjevekovnom stanju. Ne možemo baš svi biti bankari, advokati ili "ekonomski analitičari".

Voleo bih da mi dokažete Vašu tezu da je povećan GDP prouzrokovao povećanje ulaganja u nauku. Dok to ne uradite, ostajem pri svome.

Marko Paunović said...

Aleksandre,

Cija je to dugorocna strategija da "se ovo društvo održi u svom blaženom srednjevekovnom stanju"?

Ko ju je formulisao i ko je sprovodi?

Dejan said...

"...dok su, sa druge strane, uživali u DRŽAVNO finanasiranim studijama u Srbiji. "

Moram da priznam da sam u studijama i obrazovanju uopste veoma malo uzivao, a posebno onom delu koji se dogadjao u Srbiji. Ipak ne treba potcenjivati cinjenicu da je izdvajanje konkretno iz prihoda mojih roditelja (tokom 30 odnosno 42 godine njihovog rada u svim iteracijama Jugoslavije) u najmanju ruku platilo za to sto (nisam) uzivao, a za moj konkretan slucaj bih rekao i daleko preplatilo. Tako da drzavno finansirano studiranje ne bi trebalo mesati sa besplatnim (sto je pretpostavljam bilo ono u cemu treba "uzivati").

Željka Buturović said...

"ljudi koji tvrde da nauku treba ostaviti privatnoj inicijativi (pa kud koji...), dok su, sa druge strane, uživali u DRŽAVNO finanasiranim studijama u Srbiji."

huh? sta je sledece? dobila sam desetku iz odbrane i zastite, prema tome ne smem da budem za ukidanje tog predmeta?

ako ista, argumenti ljudi koji, protiveci se finansiranju nauke (ili makar njegovom povecanju ili podrazumevanju) podrivaju svoj sopstveni status i mogucnost za posao i privilegije, treba da imaju dodatnu a ne smanjenu tezinu. po vama, svi koji su na neki nacin profitirali od subvencioniranja ovog ili onoga nikad vise ne bi smeli da kazu nista protiv toga. ali upravo cinjenica da su oni protiv toga ukazuje (mada naravno ne dokazuje) da su oni uvideli nesto sto ih nagoni da rade i protiv sopstvenog interesa.

Aleksandar Boskovic said...
This comment has been removed by the author.
Aleksandar Boskovic said...

Marko,
samo tako mogu da razumem ovo što se događa u Srbiji.

Željka,
da, mislim da je u najmanju ruku amoralno da neko ko je profitirao od nekog sistema onda pljuje taj isti sistem. Naravno da podržavam svako kritičko mišljenje, ali mislim da bezrazložno pljuvanje nauke ljudi koji u nauci nisu proveli ni minuta ničemu ne vodi. I da, smatram da je bitno sprečiti da ljudi koji ničim to nisu zaslužili kuknjavom čuvaju svoje privilegovane pozicije.

Marko Paunović said...

Aleksandre, da rezimiram:

1. "u najmanju ruku amoralno da neko ko je profitirao od nekog sistema onda pljuje taj isti sistem"

2. "bezrazložno pljuvanje nauke ljudi koji u nauci nisu proveli ni minuta ničemu ne vodi"

Pa ko onda sme da prica o finansiranju nauke, ako ne smeju ni oni koji su unutra i imaju koristi od sistema, ni oni koji se nisu bavili naukom?

Aleksandar Boskovic said...

Marko,
čak i na blogovima bi se trebalo malo informisati o onome o čemu se piše.

Uživam u Vašim komentarima o ekonomskim temama, ali o nauci imate vrlo neobično mišljenje, i ne znam odakle Vam sva ta mržnja - pa nismo svi lenji hohštapleri, verujte mi! (Ili makar verujte za Vašu koleginicu sa TR...)

Željka Buturović said...

"Pa ko onda sme da prica o finansiranju nauke, ako ne smeju ni oni koji su unutra i imaju koristi od sistema, ni oni koji se nisu bavili naukom?"

pa smeju oni koji su unutra, ali samo ako ce da hvale sistem i traze jos para.