Kada ovih dana raspravljamo o finansiranju nauke čini mi se da je deo problema u postojanju defaulta u delu javnosti. Još uvek u javnoj debati, ovde ili na drugim mestima, nisam čuo dobro objašnjenje zašto je državno finansiranje nauke neophodno. Glavni argument izgleda da je to što je država uvek finansirala nauku, pa je kod ljudi stvoren utisak da jednostavno to tako treba. Taj problem postoji kod mnogih stvari, ne samo nauke -- vlada ne kreira budžet na praznom listu papira nego na prošlogodišnjem budžetu, čemu onda samo dodaje ili oduzima. Ali kod nauke je to shvatanje posebno uvreženo. Zbog toga naučnici i pristalice državne nauke ne samo da traže državne fondove, nego budu uvređeni ako ime neko te tuđe fondove negira. Moj je utisak da se ne radi samo o rent-seekerima, nego o ljudima koji duboko veruju da su ti fondovi potpuno zasluženi. Ako pogledate peticiju iz Petnice vidite da su oni "revoltirani" "olakim odnosom" vlade, koja prema njima postupa "neprincipijelno i neodgovorno".
Ako se pak oslobodite defaulta i krenete od nule, argumenti za državno finansiranje bilo kakve nauke su vrlo slabi. Već sam po komentarima kod prethodnih postova pisao kako je moralni argument posebno naopak. Davati dodatna sredstva najtalentovanijima i najpametnijima, dakle najpovlašćenijima među nama, je nepravedno po bilo kojem moralnom kodu koji izaberete -- hrišćanskom, islamskom, Marksovom, Nozikovom, Rolsovom. Dakle moralni argument je lako eliminisati bez obzira na ideologiju. Niko ne zagovara preraspodelu prema najprivilegovanijima.
Ostaje utilitarni argument, a to je da razvoj nauke donosi napredak koji se preliva na sve nas, pa smo na kraju svi dobitnici. Pošto je ta dobit navodno toliko velika, uzimanje od radnika i davanje naučnicima je opravdano, jer na kraju, za nekoliko godina, i sami radnici od toga profitiraju. Za taj argument, međutim, nema dobre empirijske podrške. Nema podrške čak ni u naučno najrazvijenijim zemljama sveta kod kojih načelno ima šanse za tako nešto, a gotovo sigurno to nije slučaj van njih, gde je doprinos nauke dosta skroman. Recimo Bill Easterly u Elusive Quest for Growth pokazuje kako porast ulaganja u nauku nije doneo nikakve rezultate i citira veliki broj dodatnih studija o tome.
Razlog za izostanak ekonomskog efekta nauke je to što je veza između državnog izdvajanja za nauku na jednom kraju i ekonomskog rasta na drugom kraju veoma posredna. Od svog naučnog izdvajanja države, samo jedan mali deo je efikasan -- svako ko je imao dodir sa državnim fondovima to zna. Od tog dela, samo jedan je povezan sa nekakvim ekonomskim rastom. Ekonomski rast jeste jednim delom posledica tehnološkog progresa, ali ne nužno progresa podsticanog od strane države (videti prethodni Markov post). Točkići za kofere su privatni i gotovo besplatni izum, dok su cipele koje rastu rezultat višegodišnjih donacija državnim institutima. Dalje, od tehnološkog progresa je za ekonomski rast mnogo važniji institucionalni kontekst. Rast je posledica pre svega razmene, a u delu u kojem jeste posledica inovacija, važniji od samih tehnoloških inovacija je sistem podsticaja (videti ovaj moj post). Sve u svemu, nema dokaza o neto ekonomskoj isplativosti ulaganja u nauku. A u manje razvijenim zemljama, neto efekat je gotovo sigurno negativan.
Odakle onda naučnicima ideja da zaslužuju jedan deo rudareve plate? I ne samo naučnicima nego velikoj većini ljudi koja misli da naučnici zaslužuju nešto više od onog što mogu da zarade. Ja mogu jedino da mislim da se prosto radi o defaultu. Pošto je nauka dugo vremena sponzorisana, to je počelo da se tretira kao njihovo stečeno pravo, dok se na nesponzorisanje onda gleda kao na ukidanje postojećeg prava. Otuda ogorčene reakcije ljudi iz Petnice i svih ostalih. Jer ja mislim da oni ne traže svesno privilegiju, već što je mnogo gore, ozbiljno misle da zaslužuju državne donacije. Zbog toga je država neodgovorna, neoliberali ispadoše zli i pokvareni, ali ja mislim da se jedino radi o iluziji zasluge koja je posledica postojećeg dobro etabliranog sistema finansiranja.
20 comments:
Snaga defaulta je nesumnjivo najznacajnija za ovo o cemu je rec. A dodao bih jos, i iluzija izuzetnog znacaja bavljenja naukom (znacaja koji ne mora ni nesto posebno da se dokazuje, eto tako - nauka, znaci vazno je i korisno za sve).
Onako ofrlje cu da bacim radnu hipotezu da se radi o transponovanoj roli svestenstva koje je milenijumima imalo specijalno mesto u drustvu. I samim tim sto je neko svestenik, bio je poseban (nevezano od licnog "performansa"), jer se smatralo da se tamo u crkvi moli Bogu za sve, te da je kroz njegov rad svima bolje i ultimativno vodi spasenju svih (sto se gotovo i doslovno govori u molitvama u crkvi).
Cinizam prema gore recenom je odavno postao norma cak i kod prostijeg sveta, medjutim dokle god postoji ideja da, kadgod palimo svetlo, to je zahvaljujuci tome sto je "Tesla izmislio struju" (otprilike) sada naucnik/izumitelj ima tu specijalnu rolu.
Naravno, sami naucnici znaju bolje od toga, pa vec par decenija sve vrvi od raznih "research quality frameworka", tj. pokusaja, uglavnom kontraverznih, da se izmeri stvarni rezultat, tj. doprinos naucne aktivnosti. Dakle, naucnicima je u ogromnoj vecini dobro poznato da samim tim sto se bave tim poslom nisu automatski zasluzili nista, mada im mozda bas i nije u interesu da idu okolo i larmaju o tome.
Ono sto mislim da naucnike (da, radi jednostavnosti, grubo uprostim da je to nekakva jedinstvena grupa) cini ranjivijim u odnosu na neke druge sektore populacije kada su u pitanju trzisni principi je relativno (veoma) veliko ulaganje u sticanje odredjenog profila, dakle laicki-ekonomski receno rec je o poslu sa visokim rizikom.
Svaka grupacija tog tipa (kao i npr. umetnici) je generalno sklona tome da ima drzavnu podrsku, verovatno ne samo zbog defaulta, pa ni iluzije o svom znacaju, vec zato sto znaju da su ulozili u sebe (materijalno, vremenski i u pogledu rada) relativno vise nego "prosecan" svet, te im nije primamljiva ideja da budu podvrgnuti identicnim uslovima igre koji vaze za sve (trziste bez zastite).
Mogu da pretpostavim stav prema ovome od strane prosecnog posetioca TR, medjutim mislim da je u pitanju ozbiljan problem, ne nesto sto bi olako moglo da se resi sa "ako su tako pametni, zasto im je potrebna pomoc, sigurnost i zastita". Oni mozda jesu pametni, no pitanje je zasta, u ljudskom drustvu se igraju razlicite igre... i ako sam ja vrhunski igrac golfa, to ne znaci da me trecerazredni bokser nece pretuci na mrtvo ime svaki put kada udjem u ring (zato sto 'slepo' trziste odjednom vise ne nagradjuje igranje golfa, vec samo boks).
Da nije sponzorisana nauka:
1. Nikada ne bismo razumeli vrednost Dusanovog zakonika.
2. Ne bi u ratarstvu bile razvijene sorte voca, povrca,zitarica itd. koje na nasem podneblju najbolje uspevaju.
3. Upravo taj rudar ne bi znao gde, kako, i koliko da kopa da nasi inzinjeri ne dodju prvo i ne izvrse brojne neophodne analize podzemnog kopa.
Crni - nekim cudnim okolnostima sam radio sa nekim rudarskim kompanijama.
Veruj mi da prodju meseci i godine pre nego sto dodje rudar da kopa, a inzinjeri koji dodju pre njega su sasvim solidno placeni od strane privatne kompanije koja je zainteresovana za koncesiju.
@crni
Nikada ne bismo razumeli vrednost Dusanovog zakonika.
ali razumevanje Dušanovog zakonika nije donelo vladavinu prava, a čoveku je to bitno.
Ne bi u ratarstvu bile razvijene sorte voca, povrca,zitarica itd. koje na nasem podneblju najbolje uspevaju.
ali mi smo uvoznik mnogo čega u poljuprivredi , pljoprivreda je neefikasna loša i u "banani"
Upravo taj rudar ne bi znao gde, kako, i koliko da kopa da nasi inzinjeri ne dodju prvo i ne izvrse brojne neophodne analize podzemnog kopa
rudnici su nam prestali biti profitabilni za vreme blaženopočivšeg kralja , a sva demagogija oko radnih mesta u rudniku (nekad nije bilo mleka jel treba za rudare) je samo pravljenje ekološke katastrofe i trovanja dece
niti jedan regrut u vreme SFRJ iz Zenice i Bora nije bio sposoban za specijalne jedinice i imali su ogroman procenat sipljive dece (asmatičara)..
ono što fali svakoj sponzoriranoj nauci je realizacija .
dal se neko od vas seća VIDASILA
žena je mogla dobit xM$ za licencu , no ona se žrtvovala zbog društva i prepustila društvu da napravi fabriku
priča nikad nije zaživila.
"Glavni argument izgleda da je to što je država uvek finansirala nauku, pa je kod ljudi stvoren utisak da jednostavno to tako treba."
to je mozda glavni zrok, ali ne bih rekla da je to glavni argument koji se koristi. naprotiv, ja mislim da vecina ljudi misli da drzava nikad nije dovoljno ulagala u nauku i talenat i da smo zato "ovde gde jesmo" - dakle, da status-kvo ne valja, ali u suprotnom smislu. glavni argument, ako to mozemo tako da nazovemo, je da je nauka nesto dobro, a kao sto je dobro poznato, ono sto je dobro treba nagradjivati. koliko to kosta, kakve su posledice, oportunitetni trosak itd je nebitno. ja mislim da bi i ideja nagradjivanja najprofitabilnije domace firme bila vrlo popularna, naravno ako nesto "proizvodi" (opste je poznato da trgovina ne stvara vrednost) i njen vlasnik nosi pantalone na tregere. stoga je logicno da svako ko uopste otvori temu nagradjivanja dobrog se u startu percipira kao zao.
A kako je počelo. Ma jednostavno kad je došo komesar u selo i reko: Ljudi Bog je mrtav a nauka je sad bog.Tad su radnici ,seljaci i poštena inteligencija naučnike počeli smatrat ravnoapostolnima a lekare bezsrebrenicima. No svi ti koji misle da država treba da ulaže u nauku, kad bi ih pitali da neki naučnik namlati para na svojoj genijalnosti dal treba da vozi BMW, il nekog Lexsusa na baterije oni bi se zgrozili,najviše što naš narod može da dopusti akademskom građaninu i naučniku je neki koreac karavan (dizel kažu tablice). Bembare oni mogu vidjet samo kod retardinjosa koji igraju fudbal u očajnim domaćim klubovima(jel kažu i u svetu se to plaća) ali CEO može samo 4 puta više od čistačice.
Narodna logika je karikirano sleđeća
Država treba da plaća nauku (ne naučnika) da misli za nas i da nam svima bude bolje i da mi ne moramo mislit .Naš narod zna da filozofirat nije dobro, može se poludit , svi oni nisu nikakvi jebaqi i garant su cvikeraši.
narod bi ulago u nauku ali nebi plaćo naučnika (akademca u najširem smislu). To je jedna grupa
a druga grupa suportera naučnicima su umetnici koje država isto mora da plaća. Jel zaboga prost narod ne može da razume tu uzvišenost duha, kad se recimo na Bitefu par golih pedera posipa brašnom (davno je to bilo)
http://www.jutarnji.hr/j2/znanost/clanak/art-2009,6,25,,167554.jl
slažem se sa svima. dejan i tiki su došli do istog zaključka, nauka je donekle zauzela mesto religije. to je tačno, francuski revolucionari su i bukvalno na mestu gde je bio isus stavili statuu razuma.
željka i ti si u pravu, ideja o zaslzi verovatno dolazi iz primitivne percepcije dobrog i lošeg. međutim pošto recimo u americi ta ideja da naučnici automatski zaslužuju više nije toliko jaka, onda percepcija možda nije univerzalna nego kulturološka. tu defaulti dolaze u igru, navikili smo da se nauka nagrađuje, pa je sve manje od toga zakidanje njihovih stečenih prava. nisu konfliktna objašnjenja u svakom slučaju.
Dobro, Slaviša, šta je Vaš predlog? Zabraniti nauku? Pohapsiti sve naučnike i poslati ih u rudnike? (probao Pol Pot, ali malo mi je čudno da Vam on bude ideološki saveznik) Hoćete onda i Vi prestati da se bavite naukom?
Znate šta, sledeći Vašu argumentaciju, nisam siguran ni da postoji veza između pismenosti i ekonomskog razvoja države... pa zašto da se ljudi muče da uče sva slova? Pretpostavljam da ih treba savladati dovoljno samo da se otvori neki "privatan biznis".
Vaša tvrdnja da je vera u "moć nake" u mnogo čemu iracionalna je tačna, ali ova vera je u poslednjih par vekova predstavljala jedan od motora razvoja zapadnih društava, pa i ideja koje tvrdite da zastupate.
Mada, kada biste pokušali da stvari bar malo sagledavate u kontekstu, primetili biste da je u Srbiji nauka uvek bila prezrena, da su naučnici (osim nekoliko njih, početkom XX veka) uvek bili na marginama društva (za ovo postoje i konkretni podaci u Statističkim godišnjacima, počevši od 1895), pa je čitav ovaj višednevni napad sa Vašeg sajta u mnogo čemu nalik na ono što Amerikanci zovu "shooting a dead horse" -- našli ste laku metu (ne znam da li ste proveli imalo vremena pokušavajući da promenite bilo šta što Vam toliko smeta u nauci u Srbiji), pa udri iz svih oružja. Zar zaista mislite da će Srbija procvetati ako se ukine nauka? Hoćete li bar Vi biti srećniji?
jedino što kažem je da nauci pravo na subvencije nije bogom dano. treba da se tretira kao privilegija - da li opravdana ili ne može se debatovati, ali za početak treba shvatiti da je to privilegija a ne pravo tih ljudi ili "obaveza" društva prema njima. mislim da to mnogi ne razumeju, ne samo naučnici.
eto samo to, nije to ni toliko ekstremna tvrdnja. nemam ništa protiv same nauke, naprotiv. čak mi lično odgovara što zbog subvencija postoji hiperprodukcija knjiga, radova, predavanja itd., veći je izbor.
Mogu samo da kažem da je sadržaj posta, po meni, potpuno pogrešan.
Proseka i potpuno neproduktivnih ljudi po društvo (ne po sebe) ima u najvećem broju. Talentovanih, pametnih ljudi ima jako malo i naravno da im treba pomoći da sve svoje mogućnosti i iskoriste.
Nisam siguran kako je Petnica dospela u ovu priču - nauka u kontekstu Petnice ima smisao OBRAZOVANJA, koje će svako normalno društvo da podržava i pazi, zbog mladog naraštaja koji treba da ostane u Srbiji, a ne da ode negde drugde.
Takođe, bavljenje nekomercijalnom naukom je deo akademskog sveta jednog društva, i treba ga negovati i paziti.
To ne znači da naučnici kod nas treba da imaju hiljade i hiljade evra platu (a budite sigurni, nemaju) nego da su imaju dovoljno novca, materijala i podrške da se bave svojim poslom.
Ako se preko toga odluče za komercijalizaciju dela svoga rada, odnosno njihovi instituti, zašto da ne?
U svakom slučaju, društvo koje ne pomaže svoje najtalentovanije članove, društvo Ludita koje status-quo smatra najboljim će takvo i ostati - prosečno društvo bez ikakve šanse da se odlepi od dna.
"...društvo koje ne pomaže svoje najtalentovanije članove..." -- Izgleda mi da vama promiče ironija ovih vaših sopstvenih reči.
To nije nikakva ironija, već tačno ono što sam želeo da kažem.
Društvo koje ne pomaže svoje najtalentovanije članove, društvo proseka i mase je osuđeno na tavorenje, bitisanje i polagano propadanje.
Kao što je bitno da imamo najbolje sportiste, jer to donosi prestiž na sporskoj sceni svih država, tako je bitno da nalazimo talentovane, pomažemo ih i po svaku cenu zadržavamo.
Iskreno se nadam da ljudi koji razmišljaju na taj način ("ne treba sponzorisati pametne; ne treba pomagati talentovane; nauka nije potrebna Srbiji") neće doći ni blizu vlasti ili u situaciju da savetuju vlast - dovoljno nam je loše i ovako.
Dejane, vi to tako kategorički, bez bilo kakvog dokaza ili primera, nego jednostavno znate da je to tako. Mi evo nas četvoro u četiri posta pišemo suprotno, sa sve raznim primerima i razlozima. A vi ništa o tome, nego tako prosto izjavite "društvo koje se ne brine o najtalentovanijima propada". Valjda vam to lepo zvuči pa mislite da ste u pravu. Ali za raspravu o ovim stvarima potrebno je mnogo više od elokvencije i lepo sročenih fraza, potrebne su činjenice i argumenti. Kao i prethodno čitanje i razumevanje tuđih protivargumenata.
Prosto mi je besmisleno sada u 21. veku dokazivati da je jednoj zemlji potreban jak obrazovni i akademski sloj, naravno na državnim jaslama.
Dokazivati ovakav iskaz je, po meni, gubljenje vremena.
Vi možete, kao kontra-primer, da navedete neku uspešnu zemlju gde su prosečni i srednjaci glavni, gde se umesto nagrada najboljima opismenjavaju nepismeni, gde se talentovani ne sponzorišu i gde država ne pomaže svoje najbolje.
Evo u SAD država vrlo slabo pomaže svoje najbolje. Državne stipendije su jako retke proporcionalno prema drugim zemljama. Talenti uspevaju ne zbog pomoći političara nego zbog sopstvenog truda ili pomoći uglavnom privatnih fondacija.
Najbolji univerziteti su privatni. Državne škole su, sa nekim izuzecima, više tu kao socijalne institucije nego kao elitne škole.
kada govoris o americi treba uzeti 2 stvari u obzir.
jedna je da je u americi odavno razvijen sistem privatnog finansiranja skolstva i stipendiranja. i kada bi ukinuo u srbiji drzavno finansiranje, to ne bi bilo tako lako nadomesteno privatnim.
drugo, ono sto se narocito zaboravlja je da jeste da su u americi fakulteti uglavnom privatni, ali kljucno je da su ti privatni fakulteti uglavnom neprofitne organizacije. to znaci da finansiraju i neke "neprofitabilne" programe, nauke i ljude, jer ne moraju da ostvaruju profit. za razliku od srpskih privatnih fakuleta koji postoje jedino da (i dok) prave pare gazdama istih.
Ako mogu ja, naveo bih zemlju u kojoj zivim. Nisam primetio da drzava nesto specijalno pomaze najbolje. Uglavnom se sami snadju sasvim dobro. Najdalje sto se mozda ode je da se na te najtalentovanije ukaze kao na primer ostalima (npr. nagrada Young Australian of the Year). Postoje skolarine i stipendije fondacija u mesovitom vlasnistvu, ali su one strogo kompetitivne, tj. treba ih osvojiti (u osnovi se to ne razlikuje od dobijanja posla, i to ne bas narocito placenog, a cesto teskog). No, ova zemlja je prigrlila globalizaciju oberucke i ne stara se posebno o tome da bilo ko ovde ostane.
Post a Comment