Pages

02 April 2009

Država nikada za nas nije ništa uradila, ali bolje i to nego privatizacija

Pročitajte tekst u današnjoj Politici. U njemu Ljiljana Đurić, predsednica Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije, iznosi mnogo optužbi na račun države. Te ne stara se dovoljno o kulturi, te umetnici su svedeni na prosjački štap, te posebno su ugroženi slobodni umetnici.

Sve je to možda tačno. Ali, da se država tako ophodi prema mojoj struci, ja bih tražio privatizaciju, jer bih, posle 20 godina lošeg iskustva, valjda shvatio da ne mogu od države da se nadam nekom rešenju. A umetnici kažu da "privatizacija može da ugrozi postojanje kulturnih institucija". Malo mi liči na ono "nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i sve nam uzeli".

U tekstu ima mnogo bisera. Na primer, problem starih balerina. Naime, zakonom je (navodno) propisano da je granica za odlazak u penziju 50 godina, a ključni argument za žalbu je "žena od 50 godina ne može da igra Žizelu". Pa, ne mogu ni ja da igram Žizelu, pa ne tražim penziju. U penziju ne ide onaj ko ne može da igra Žizelu, nego onaj ko je suviše star ili bolestan da nešto radi. Zamislite neku gimnastičarku koja u 22. godini traži da ode u penziju jer je prestara za gimnastiku.

Takođe, iznosi se problem slikara koji "mogu da održe jednu izložbu godišnje, za koju dobiju 50.000 dinara, a od te sume se ne može živeti". Odmah se setim jedne moje drugarice koja je mnogo želela da studira istoriju umetnosti, ali mi je rekla "ali tu nemam šansi da nađem pristojan posao..." I upisala žena Pravni fakultet i sad je advokat. Poenta je da umetnike niko nije terao da se bave slikarstvom, glumom ili baletom. Zašto bi sada svi mi ostali bili dužni da plaćamo za njihove greške u izboru karijere?

Umetnost je kao sport - nekoliko ljudi je veoma uspešno i zarađuje veoma mnogo para, a velika većina ne uspe da se probije. Ali, ako neka propala fudbalska nada, nakon 15 godina igranja u beton ligi završi karijeru, pa nađe običan posao, zašto to ne bi mogli da rade i umetnici?

7 comments:

mp said...

video sam da si nakratko postavio post "tranzicija", al izgleda nije mogao da se uklopi u format. gde moze da se nadje taj flash grafikon? osim ako naravno ne uspes nekako da ga uglavis

Lazar Antonić said...

Slobodni umetnici bi da menjaju status u zavisne umetnike.

grh said...

Slobodni umetnici bi da menjaju status u zavisne umetnike.
sto bi to radili? "zavisan" umetnik nekako implicira i da imaju nekakve obaveze (posao takoreci), ovako samo imaju prava.

Marko Paunović said...

Milovane, pogledaj post iznad ovoga.

Nisam uspeo da ga ubacim u post, ali sam stavio link. I, nisam znao kako da napravim od toga flash grafikon....

mp said...

a thx, napisao sam ovaj komentar pre nego da ga ubacis....

blue swan said...

Браво Марко.
"Уметници" би желели да их држава финансијски издржава целог живота,а пријатељи и девојке да их разумеју и посматрају као генијалце које "мајка само једном у животу рађа".
Али оно што је страшно је чињеница да су у Србији две од три најважније институције у култури(назив је рогобатан али опште прихваћен - Народни музеј и Народна библиотека) су две и шест година затворене за јавност и истраживаче.
У нерадном периоду- који још увек траје - сви запослени су примали редовно плате и то са свим увећанима које припадају и запосленима у другим институцијама које су биле отворене за јавност, а финансирају се од стране Министарства за културу.Нисам сигуран али се може проверити да је у наведеним установама повећан и број запослених.Толико о лошем третману уметничких душа од стране зле државе и њених пореских обвезника.
А можда да се уведе и неки солидарни уметнички порез?
Зато поново, браво Марко!

perica said...

Bravo Marko! Odlična poenta. Sami su birali da budu balerine i slikari. Zašto bi sada svi mi ostali bili dužni da plaćamo za njihove greške u izboru karijere?
Isto to važi za pravnike, ekonomiste, diplomate, političare, sociologe, filozofe i ostale slobodne umetnike pod zaštitom države. Porez je pljačka.