Kaže Ministarstvo poljoprivrede i predlaže limitiranje marže na 5%.
Možda mleko i jeste skupo, ne znam. Ako jeste, to može da bude posledica nekog od sledećih faktora: niska produktivnost i visoki troškovi proizvodnje mleka kod naših farmera, niska produktivnost ili monopolski položaj uzrokovan visokim barijerama ulasku u granu prerade mleka i visokim carinama na mleko, ili visoka marža trgovaca. Visoka marža trgovaca može da bude rezultat visokih troškova prodaje mleka ili monopolskog položaja nekih trgovaca, a koji je uzrokovan visokim barijerama ulasku u granu maloprodaje.
Ministarstvo poljoprivrede ima dosta instrumenata kojima može da utiče na ove faktore - može da subvencioniše uvođenje novih tehnologija na farmama, može da obori carine ili da olakša uslove za otvaranje mlekara, može da preko Ministarstva trgovine i Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranja predloži usvajanje zakona kojima bi se olakšalo otvaranje maloprodajnih objekata.
Sve u svemu, ograničavanje marži na 5% je loša mera. Ako ništa drugo, otkud znaju da je 5% uopšte dovoljno da se pokriju troškovi čuvanja mleka u frižiderima, ili troškovi vraćanja mleka koje se pokvarilo? Ako 5% nije dovoljno da se pokriju osnovni troškovi, niko neće biti lud da prodaje mleko.
9 comments:
Mleko je skupo zbog posrednika, koji zaradjuju na preprodaji mleka. Takvih je pojava u nasoj drzavi mnogo u oblasti poljoprivrede. Kada npr. seljak kupuje vestacko djubrivo, njemu je djubrivo skupo iz istih razloga. Istisnuti otkupne stanice i firme koje odkupljuju mleko od seljaka pa ga preprodaju mlekarama. A sto se ogranicenja marze tice to pozdravljam, ali za sve proizvode, a ne selektivno.
Posredovanje bi trebalo zabraniti i strogo kažnjavati. Jakako.
Stvarno Ruzo ideja vam je ekstra. Secam se kada sam bio mali mojoj babi je jedna zena donosila sir svake subote kuci. Mozda bi trebalo tako i sa mlekom?
Istiskivanjem posrednika se ne istiskuju njihovi troskovi (npr. transport, odrzavanje otkupne stanice i slicno).
Kad čitam komentare kao Ružin i Pericin, podsetim se koliko smo daleko od liberalne ekonomije, i koliko ovo što vi radite na blogu ima smisla. Populizam i igranje "na prvu loptu" nam došli do guše.
Nigde se nismo učili liberalnoj ekonomiji, nego samo na svojim greškama.
Ipak sve brzo shvatimo kada smo kupci. Ko te tera da kupiš od posrednika? Kupi direktno ako ti je tako jeftinije. Ako misliš da posrednik lepo zarađuje... ko ti brani da posreduješ?
Stevane, mislim da se perica zezao... :)
Ali, sve jedno, siguran sam da ima mnooogo onih koji iskreno to misle.
G.Lazare, tacno je da se ne istiskuju varijabilni troskovi, ali i posrednici imaju svoju marzu. Nabavljaju sirovine u drzavi, prodaju sirovine u drzavi, a opremu nabavljaju u inostranstvu (nepisano pravilo sta li). Jeste placaju oni porez, i zaposljavaju ljude koji bi bili zaposleni cak i kada ne bi bilo otkupnih stanica, ali visk kapitala odnosno zarada privatnika ode u inostranstvo. Nadam se da kao i ja smatrate da liberalno trziste i liberalna ekonomija koriste samo bogatima koji mogu da trose, ali ne i vecini stanovnistva koje trosi zato sto mora.
Ne Vlado ne mislimo. Cela poenta ovog bloga je da je liberalna ekonomija bolja i za bogate i za siromašne. Cene su najniže tamo gde je tržište najslobodnije. Cela Evropa ide u Ameriku u šoping i ne može da se načudi niskim cenama.
Posrednici mogu da smanje troškove transakcija tako što efikasno obavljaju određene usluge ili funkcije. Čak i kad su proizvođači i kupci u istom gradu, transakcija između njih nosi svoj trošak. Ako npr. 4 kupca traže proizvode od 4 proizvođača, moguć broj transakcija je 16. Ako jedan posrednik opslužuje i proizvođače i kupce, broj transakcija se smanjuje na osam. Posrednici su specijalisti u omogućavanju transakcija (razmena). Oni pružaju vrednu uslugu zbog svog pristupa i kontrole važnih resursa koji se koriste u ispravnom funkcionisanju marketinških kanala.
Međutim, medija, potrošači, zvaničnici i drugi koji rade u marketingu slobodno kritikuju posrednike, pogotovo velikoprodaju. Kritičari optužuju velikoprodavce da su neefikasni paraziti. Kupci često žele da načine distribucione kanale što kraćim, podrazumevajući da što manje ima posrednika, to će manja cena biti. Pošto oba kraja marketinškog kanala često predlažu da se oni ukinu, velikoprodavci moraju da budu pažljivi da obavljaju samo one marketinške aktivnosti koje su zaista poželjne. Da bi preživeli, moraju biti efikasni i više fokusirani na potrošača od drugih marketinških institucija.
Kritičari koji predlažu da se eleminiše velikoprodaja i da će to smanjiti cene koje plaćaju potrošači ne vide da to ne bi eliminisalo potrebu za uslugama koje pružaju velikoprodavci. Mada je njih moguće eliminisati, funkcije koje oni obavljaju nije moguće eliminisati. Drugi članovi lanca nabavke moraće da obave te iste funkcije i to će potrošalači takođe morati da plate. Plus toga, svi proizvođači bi morali da imaju direktan odnos sa prodavcima ili potrošačima, što bi značilo da svaki prodavac mora da ima velike liste potrošača i zaposli osoblje koje će se njima baviti. Potrošači bi mogli na kraju da plaćaju mnogo više za proizvode, pošto bi cene odražavale troškove manje efikasnih članova lanca.
(Pride et al. 2007. Marketing - core concepts and applications, John Wiley, Milton, Qld. pp.329-331)
Dobro G. Dejane odlican i zanimljiv post. Tacno je sve sto ste napisali i lepo obrazlozili, ali "Nesto je trulo u drzavi danskoj", ili nasoj ekonomiji. Kao sto znamo, svi se ugradjuju na cenu proizvoda, i dok proizvod stigne do potrosaca troskovi usluga prevazilaze one troskove prevoza, koje bi kupac imao da je sam otisao po robu, uveliko. Dali drzava treba da izbaci posrednike iz posla, ili da ogranici i fiksira cene usluga.
Ocigledno je da medju posrednicima postoji neki dogovor, jer i ako je trziste slobodno,niko ne spusta cene, a to nije logicno. Ili je to ili je u pitanju monopol, pa vec postojeci posrednici, ko zna kojim metodama sa trzista istiskuju svu konkurenciju? U svakom slucaju krajnji korisnik je nadrljao.
Post a Comment