Velika većina ljudi sa kojima sam razgovarao prethodnih godina na temu izbornog sistema u Srbiji smatra da bi bilo dobro da pređemo na većinski izborni sistem, što bi Srbiju verovatno dovelo do dvopartijskog sistema i jednopartijskih vlada. Jednostavno, stalne ucene od strane malih stranaka, smatraju ovi ljudi, drže Srbiju u stanju političke nestabilnosti. Mnogi takođe veruju da male stranke uspevaju da se dobro "ogrebu" na štetu države i društva.
Što se argumenta o nestabilnosti tiče, on je možda i tačan, ali ja mislim da stabilnost sama po sebi nije vrlina, jer sasvim sigurno ne želimo stabilno loše stanje. Znači, želimo da dobra vlada bude stabilna, ali i da loša vlada bude nestabilna. Meni se čini da je koaliciona vlada bliža ovakvom "idealu" od jednopartijske. Konkretno, koji motiv ima nepopularna i loša jednopartijska vlada da raspiše izbore? Nikakav. Ali, ako je vlada koaliciona, neki član koalicije može da pomisli da će rušenje loše vlade biti popularno i politički profitabilno. A to, valjda, upravo i želimo.
Što se "grebanja" tiče, argument deluje tačan. Ali... Kradu ljudi, a ne stranke. Da li imamo ijedan razlog da verujemo da će 25 ministara iz jedne stranke krasti manje nego 25 ministara iz 4 stranke? Jeste, ako sada uhvate nekoga da krade, njegova stranka može da pripreti izlaskom iz vlade i da tako spreči kažnjavanje. Ali, ako su svi iz iste stranke, značajno opada verovatnoća da će iko uopšte biti uhvaćen, a raste verovatnoća zataškavanja zarad mira u kući i boljeg uspeha na sledećim izborima.
Takođe, nisam uopšte ubeđen u to da bi se prelaskom na većinski sistem smanjile političke tenzije. Verujem da bi tenzije samo postale unutarstranačke. Možda bi se u javnosti stekao privid stabilnosti, ali bi stranački organi imali pune ruke posla da reše unutarstranačke sukobe. Mislim da nije dobro da se suštinske rasprave o državnoj politici vode daleko od očiju javnosti, na nekim partijskim sastancima. Javna rasprava ministara o nekom pitanju mnogima smeta. Meni lično ne. Ja ne vidim ništa loše u tome da različiti ministri imaju različite stavove o određenim pitanjima i da te stavove javno iznesu, PRE nego što se donese odluka. Kada se odluka donese, razlika ne bi smelo da bude.
Jedan od bitnih argumenata za prelazak na većinski sistem je što bi to svakako dovelo do boljeg funksionisanja parlamenta jer poslanici više ne bi (toliko) zavisili od svoje stranke, već bi predstavljali određenu opštinu. Samim tim, morali bi dobro da razmisle pre nego što urade bilo šta nepristojno.
A to i jeste jedna od ključnih manjkavost postojećeg sistema, to što poslanici nisu nikome odgovorni osim šefu stranke, koji ima njihovu potpisanu ostavku. Poslanik nije tu gde je zato što je pametan, elokventan, dobar govornik ili dobar lažov, već zato što je iz nekog razloga simpatičan šefu stranke. Možda zna dobro da priča viceve, ili lepo da peva, ili da organizuje dobre žurke, ili zna da nabavi dobro pečenje, pa ga je predsednik tako zapazio.
Meni se čini da bi najbolje rešenje bilo neko između proporcionalnog i većinskog. Jedna mogućnost je da stranka nema nikakvog uticaja na naknadni izbor poslanika, već da poslanici postaju tačno onim redom kojim su navedeni na izbornoj listi.
11 comments:
Vecinski sistem nije bolji jer bi vlada bila stabilnija. Naprotiv, posto poslanici vise ne bi odgovarali predsedniku stranke vec glasacima, ona bi mogla biti i nestabilnija.
Vecinski sistem je bolji iskljucivo jer cini poslanike u velikoj meri nezavisnim od stranaka i njenih lidera. Bolji je jer garantuje podelu vlasti na izvrsnu i zakonodavnu, sto sa proporcionalnim sistemom ne postoji.
U slucaju prelaska na vecinski sistem, mislim da je bolje da se vlada bira direktno. Tj. da se uvede predsednicki sistem gde bi predsednik bio i sef vlade.
To bi onda garantovalo stabilnost jer parlament ne bi mogao, prostom vecinom, da menja predsednika. Koliko puta americki predsednici nisu zavrsili mandat?
Za Skupstinu Vojvodine se glasa i proporcionalno i vecinski, tj glasas za listu i za poslanika.
Bilo šta što bi učinilo poslanike direktno odgovornim glasačima, bilo bi fantastičan pomak napred za Srbiju.
Pitanje "proporcionalni ili većinski sistem" je žvaka za ludaka, deception and distraction. "Predstavnički" sistem, bilo kakav, je laž. Poslanici ne predstavljaju tzv. "biračko telo", već predstavljaju stranke. Poslanici su tu da bi se ostvarili interesi političkih stranaka (manjine) a ne interesi stanovništva.
I, Perice, koja je alternativa?
In a nutshell: tržište (naravno).
U nešto malo više reči:
http://www.katalaksija.com/v2.0/index.php?option=com_content&task=view&id=16&Itemid=3
The whole enchilada:
www.polyarchy.org
Ne treba menjati izborni sistem, nego samo povecati cenzus za ulazak u skupstinu.
Zasto povecati cenzus? Da bi u Parlamentu bili samo DS, naprednjaci i radikali?
G.Marko ostali su sitni, i sluze samo za podkusurivanje i izbornu trgovinu. Mozda i ne zasluzuju da sede u parlamentu. Kako stranke koje predstavljaju tek mali broj stanovnika, mogu da ucestvuju u donosenju odluka u ime vecine?
Ne kazem da im treba zabraniti rad,neka se i dalje bore za svoje mesto, i svoje ideje, ali te stranke ne mogu biti odgovorne za odluke koje se donose u skupstini, i ne mogu biti odgovorni ni pred narodom. Pa zasto onda da im placamo poslanike, zar nam je potrebno jos neodgovornih u vladi?
Vlado, isto vazi i za vecinski sistem, tada poslanici zastupaju samo svoju opstinu i predstavljaju daleko manji broj ljudi nego danas LDP ili DSS.
Naravno, pitanje visine cenzusa je pitanje ukusa, tako da ne zelim da ulazim u raspravu.
Ja, recimo, mislim da je dobro da raznorazne grupe budu zastupljene u parlamentu.
Pa nisam ja ni za vecinski sistem. Mislim da je najbolje da gradjani biraju delegate direktno.
Inace odlucio sam da postujem vasu opasku o ukusima, mada nevidim dodirne tacke izmedju ukusa i politike :).
Post a Comment