Moram priznati da mi nije baš potpuno jasan smisao dokumenta pod nazivom "Strategija i politika razvoja trgovine u Republici Srbiji", ali sve jedno, imamo nekoliko desetina strategija, još jedna neće napraviti neku razliku.
Vezano za ovaj dokument, profesor Stipe Lovreta, jedan od autora Strategije kaže za Politiku:
I konačno, da nešto kažem i o zabludama i nestručnim ocenama o koncentraciji trgovine i maržama u Srbiji. Nivo koncentracije trgovine u Srbiji je ispod proseka EU. Tako, na primer, prema Evrostatu, inače zvaničnoj statistici Evropske unije, učešće najveće trgovinske kompanije u maloprodaji robom (pre svega, hrane i pića) po pojedinim zemljama je sledeće: Austrija 38 odsto, Danska 42, Slovenija 46, Švedska 37, Velika Britanija 31, dok je u Srbiji to učešće 26 procenata. Učešće pet najvećih trgovinskih kompanija je: u Austriji 95 odsto, Nemačkoj 80 odsto, Sloveniji 87, Švedskoj 81, Velikoj Britaniji 77, dok u Srbiji iznosi 40 odsto.
Na drugom mestu kaže:
Kada su u pitanju marže, iznenađen sam koliko na ovom polju ima zabuna. Čak se plasiraju nestručne informacije da su marže zarada trgovine, a ne izvor njenog ukupnog prihoda, iz kojeg se pokrivaju svi troškovi poslovanja. Tvrdnje da su marže u trgovini Mađarske od sedam i 12 odsto dovode građane u zabunu, jer tako niski procenti bruto marži ne postoje nigde u svetu. Isto tako, tvrdnje koje se iznose u javnosti da se marže ne mogu uprosečivati krajnje su nenaučne i pokazatelj su nepoznavanja elementarne struke.
Za kraj:
Iste stope marži imali smo samo u bivšem Sovjetskom Savezu, i to za vreme vladavine Staljina. Oduzeti trgovini mogućnost da zaračunava različite stope marži za različite proizvode, prodajne formate i lokacije znači sprečiti je da vodi cenovnu konkurenciju.
Stare tekstove na Tržišnom rešenju o pitanju marže možete naći ovde.
1 comment:
Да би подаци о концентрацији трговине били упоредиви морају се утврдити истоврсна референтна тржишта, тј. тржишни сегменти. Исти је случај код утврђивања постојања доминантног положаја. Референтно тржиште подразумева и референтно тржиште производа/услуга и референтно географско тржиште.
Уколико то није прецизно утврђено могућа су различита штеловања и интерпретације типа: "није монополски положај, јер на територији Србије учествује сa мање од 40% тржишног удела" (не узима се територија Београда као референтно географско тржиште, док се база обухвата шири увођењем у анализу нпр. броја киоска, иако је њихов промет хране и пића ипак занемарљив у односу на ланце супер/хипермаркета).
Што се маржи тиче, оне уистину нису једнаке профиту, нити је нормално спутавати ценовну конкуренцију у било којој делатности, па ни у трговини, тежњом ка уравниловци маржи.
Иначе се калкулација цена у трговини врши по систему марже или по систему рабата. Код система марже, на фактурну цену се додају зависни трошкови набавке и маржа (која обухвата трошкове пословања и добит) и тако се добија продајна цена. Код система рабата се иде обрнутим редом, одузимајући од продајне цене рабат (који такође треба да покрије трошкове пословања и обезбеди профит)и зависне трокове набавке, чиме се долази до фактурне цене.
Post a Comment